Milici Pavlović je baka bila sve na svetu: Pevačica je ovako govorila o ženi koju je gledala kao majku

Printskrin: Instagram/senjoritamilica

Milici Pavlović preminula je baka Rada, koja joj je bila sve na svetu, a pevačica se od nje oprostila potresnom objavom koja para srce.

Pavlovićeva je nedavnou svojoj ispovesti govorila o svojoj baki i bolesti sa kojom se bori.

Preporučujemo

- Moja baka je za mene primer jedne neverovatno snažne, poštene i najdivnije žene na svetu. Naučila me je da kroz život idem podignute glave, da je važno da budem poštena i lojalna, jer ću samo tako umeti da budem zadovoljna sobom kad padne noć i legnem u krevet - rekla je milica tada za "Story" i nastavila:

- Njena životna priča je veoma dirljiva, kao mlada bila je sluga u bogataškoj kući i radila je samo za hleb i vodu, ali je to nije napravilo lošom i pokvarenom osobom, već ju je naučilo da ceni prave vrednosti i sve što dobije od života. Često mi kaže da sam ja njoj poklon s neba zbog svega što je preživela u mladosti, te da joj je život mojim uspehom vratio i nagradio je za sve što je propatila. Odrasla sam pored te žene, učila od nje i mislim da je to moj najveći životni blagoslov.

Milici je deka preminuo pre godinu i po dana, pa je ona tada preselila baku iz porodične kuće u Bunibrodu, u gerontološki centar.

- Sve se promenilo, sve je potpuno drugačije. Dok mi je deka bio živ, njih dvoje su bili zajedno u Bunibrodu i bila sam mnogo bezbrižnija u životu. Znala sam da su zajedno, koliko se vole, koliko ne mogu jedno bez drugog i to je činilo da budem mirna i spokojna. Nakon dedine smrti, koji je bio moja najveća podrška u životu i oslonac cele naše porodice, ništa više nije bilo isto. Nisam mogla baku da ostavim samu u našoj porodičnoj kući, već sam je preselila za Beograd.

- Pošto zbog prirode svog posla često nisam u zemlji, zatrpana sam obavezama od jutra do mraka, najbolja opcija bila je da baku smestim u gerontološki centar na Bežanijskoj kosi kako bi svakog dana imala negu i brigu kakva je neophodna, a da meni bude znatno bliže i da mogu uvek da je viđam. Ljudi koji rade u pomenutom domu toliko su divni, posvećeni, plemeniti. Ne znam šta bih da nije njih, zahvalna sam im iz dubine duše za sve što rade za moju baku i mene, kao i za sve druge starije ljude.

Milica je tada istakla da joj je najbolnija tema u životu to što je baka zbog Alcajmerove bolesti ne prepoznaje.

- To je za mene trenutno najbolnija tema u životu. Bolest je uzela maha. Srce i duša me bole zbog toga što me moja baka ne prepoznaje. Ona je moje zlato, moja duša, moje sve na svetu i mnogo je strašno kada prilikom svakog viđanja s njom, moram da se iznova upoznajem i pokušavam da je podsetim ko sam. Da sam ja ćerka njenog sina, njena unuka. Njena Milica. Njena pevačica - rekla je Milica i nastavila:

- Sama činjenica da sam doživela da neko ko mi je najbitniji na svetu postane dementan veoma je teška i potresna, izbegavam da pričam i razmišljam o tome, ali očigledno da u životu postoje stvari koje ne možemo da biramo i na koje ne možemo da utičemo. Prilikom svakog našeg susreta trudim se da doprem do nje, da se priseti da sam ja njena Milica, ali svako novo viđanje donosi iste momente. Ali onda kad me prepozna, kad se seti, to je neprocenjivo i ne mogu da opišem taj osećaj kako me ljubi, grli... Svaka reč koju mi uputi za mene je velika kao ceo univerzum.

(Telegraf.rs)