Tea Tairović u prvoj velikoj ispovesti nakon udaje za 5Cast: "Suprug je rizikovao život zbog mene"

Mlada muzička zvezda Tea Tairović živi svoj san. U samo četiri godine izdala je četiri studijska albuma, napunila gotovo svaku veću halu u regionu i izgovorila sudbonosno "DA" Ivanu Vardaju sa kojim je duže od dve godine u skladnom odnosu.

Uprkos vetrovima koji su je šibali, prognozama da će trajati "samo jedno leto", Tea suvereno "gazi" ka osvajanju nove tvrđave velikom koncert u zagrebačkoj Areni.

Pre nekoliko dana izašao je njen četvrti po redu studijski album kome je simbolično dala naziv "Aska" po uzoru na glavnu junakinju Andrićeve istoimene pripovetke.

U velikoj ispovesti za "5Cast" prvi put nakon udaje Tea je otvoreno govorila o tome zašto je izabrala baš četvrtak za venčanje, na šta je Ivan sve spreman zbog njene ljubavi, koliko su je uspesi poremetili, o rivalstvu sa Aleksandrom Prijović i Milicom Pavlović ali i svim detaljima vezanim za album koji se nalazi u vrhu trendinga.

- Naziv albuma me je našao sam. Kada smo pisali pesmu Aska, bio je napisan gotovo ceo tekst, osim tog jednog malog dela refrena. Pavle Subutić i ja, nismo imali taj jedan delić refrena. I onda nas je ta reč prosto, odnosno ime prosto nas je našlo i ja sam znala da album mora tako da se zove. A tek sada kada si čitala najavu, sam shvatila...da mi se drugi studijski album po redu zvao Balerina. Prema tome baš je nekako sudbinski četvrti album dobio naziv Aska.

• Koliko si se prepoznala u karakteru glavne junakinje Andrićeve pripovetke Aska?

- Aska se upustila u jednu avanturu za koju je bila premlada i nedovoljno spremna, ali se hrabra upustila i onda je izvodila pokrete i one koje je učila u baletskoj školi i one koje nije učila. Tako da mislim da ne samo ja, nego svako od nas se možda našao u situaciji za koju definitivno nije bio spreman, ali je imao hrabro srce da pleše za život.

• Jesi li ikada osvajala plesom?

- Medalje da, medalje jesam (smeh). Pa znaš kako, kada sam na bini i kada sam negde u kafani ne ponašam se isto. Ja nikada u kafani ne pokazujem svoje plesne bravure i tad prosto samo slušam muziku. A kada izvodim, kada sam izvođač, to je jedna potpuno druga priča. Ja uživam u tome, uživam u sebi u tom momentu. I negde sam pročitala da bi bio dobar izvođač, moraš da voliš sebe dok si na bini. Definitivno volim sebe. Takvu kakva jesam.

• Stiče se utisak da te je publika i zavolela baš zbog toga što se maksimalno daješ na bini.Daješ taj vizualno-plessno-muzički ugođaj.

- To je nešto što ja ne forsiram, ne trudim se da budem to, ja jednostavno jesam to i tu svaka priča počinje i završava se. I negde smatram da mi fali malo organizovanosti, malo sam pre spontana, malo imam tog balkanskog sindroma kako ćemo, lako ćemo, sve u poslednji čas, ali sa druge strane i volim to kod sebe jer ništa ne štimam, ne montiram, ne glumim, to je tako kako je.

• Dok si stvarala Asku, o čemu si razmišljala? Rekla si da je Aska poslednja došla, da je ona bila kao neka lego kockica koja je nedostajala.

- Ja sam pesmu imala od prošle godine, samo taj poslednji deo, ta rečenica u pesmi koja kaže "Nađi neku da ti laska, da ti pleše kao Aska", ona je došla poslednja. Ovo je trebalo da bude EP i uopšte nije plan bio da izdam album, međutim, poznaješ me dobro, i na koji način biram pesme i na koji način se to sve menja kod mene od danas do sutra, ja to nikom ni ne kažem, samo to promenim u svojoj glavi, računam da to svi znaju. Jednostavno neke pesme nisam mogla da zaobiđem i onda se to pretvorilo u četvrti studijski album. Zašto da ne. Mislim da je selekcija pesama za ovaj album prošla najopuštenije do sada jer nisam imala taj pritisak kao prethodnih godina, ovo mora da bude ovako, mora da bude onako, prosto, samo je išlo samo od sebe.

• Rekla bih da si na ranijim albumima bila inspirisana bugarskim melosom, negde je bila zastupljen i zvuk iz Rumunije i taj etno, a sada si otišla u Tursku?

- Pa da, mi imamo čak i jedan refren na turskom jeziku. Samo da vam kažem, turski uopšte nije laki jezik, ja ne znam turski. Ovim putem želim da se zahvalim Esil Duran koja je napisala turski deo pesme i koja mi je žena sricala sve slog po slog kako se šta izgovara, da se ne obrukam. Mislim da treba da eksperimentišem, da treba da istražujem neka nova tržišta, zašto da ne.

• Sada te već svrstavaju u red ozbiljnih autora. Koja situacija je bila ključna i koja te je podstakla da uzmeš olovku u ruke i kreneš da pišeš pesme?

- Znaš da ne volim da se žalim, ali to je situacija u kojoj mi se učinilo da me većina autora nije uopšte shvatila na pravi način. I te pesme koje su bile meni nuđene jednostavno nisu bile u skladu sa mojim mislima, karakterom, izvođenjem. Mislim da me je to navelo da zapravo pokažem ko sam, šta sam i šta mogu. Nije bilo ništa pretenciozno da ja sad pišem bolje od drugih ili nešto radim bolje od drugih, uopšte to ni ne mislim, nego prosto mislim da me nisu upoznali na pravi način. Da ne kažem, malo i potcenili.

• Da li je i tebe iznenadio uspeh pesama koje si napisala, a koji je rastao iz albuma u album?

- Ja nisam sebe uopšte iznenadila, ja sam znala da to mogu jer ja pišem od malena. Od malena to radim, samo što to nikad niko nije ni video, ni čuo jer me je bilo užasno sramota. Posebno kada sam napisala pesmu "Polako". Bojan Vasić je morao da se okrene da bih ja to otpevala, meni je to bilo užasno. Mislila sam da će mi reći "Sram te bilo, ono šta ti, šta hoćeš ". I posle pesme "Polako" sam tako čula neke komentare kao šta hoće ona, ona piše, ona komponuje, šta hoće ona, ćuti tu i pevaj i vrckaj i dosta ti je to. Nekako "Polako" je postala hit tek kasnije i tek kada su ljudi počeli da me zapravo otkrivaju, tu sam dobila podsticaj da je to što radim dobro, da valja. I da nije sramota.

• Šta ti je bila najveća potvrda da je dobro to što pišeš?

- Meni je uvek najbitniji bio moj osećaj i ono šta ja mislim o pesmi, ono kako se ja osećam dok izvodim tekst. Kada sam bila mlađa, mogli su da me ubede u sve i svašta. Ja imam tu izreku da mi prodaju masno ćebe kao čokoladu. Da mi kažu ovo ti je hit, ovo ti valja, samo ti pevaj to, to tako treba. Za to se ljudi kače. Boga mi...posle više nisu mogli da me ubede ili nisu mogli da me ubede da nešto nije dobro ako se ja osećam dobro kada to pevam. Tako da je moj osećaj uvek bio presudan i najvažniji za sve.

• A kako se sad ponašaju tvoje kolege kompozitori, tekstopisci, autori pesama kada si ti u pitanju?

- Ja sam ostala stvarno verna ljudima sa kojima radim, sa kojima sam radila od početka karijere. Dosta sam i u kontaktu i sarađujem recimo sa Bojanom Vasićem koji je prvi čuo moje autorske sposobnosti. On je stvarno, pre svega profesionalac, vrhunski znalac u svom poslu, divna osoba, čovek koji bez obzira što sam ja mlađa, dosta mlađa u ovom poslu pokazuje određeno poštovanje. Imam jedan Brajin tekstt takođe, to je isto čovek koji poštuje svoje kolege i mene, bez obzira što sam mnogo mlađa od njega, tako da... ljudi sa kojima se poznajem, sa kojima sam u kontaktu, oni stvarno su uvek ukazali poštovanje prema meni. Ja se, pravo da ti kažem, nešto i ne krećem baš toliko da bi sad znala šta ko o meni razmišlja.

• Da li ću pogrešiti ako kažem da je pesma "Halo ovde đavo" nastavak tvog velikog hita "Budalo"?

- Nekako, stvarno izgleda da se ovaj album jako naslonio na "Balerinu". "Halo ovde đavo" je pesma Marka Gluhakovića. On je moj najbliži saradnik kad je muzika u pitanju i svaka mu čast što trpi sve moje zahteve. To je njegova kompozicija, on je to meni naravno poslao da napišem tekst za nekog drugog, ja sam rekla "NE, to je moja pesma, izvini, ja to pišem za sebe". I dugo sam imala samo jednu rečenicu, "halo ovde đavo", tako pesma počinje. Na kraju, celu pesmu sam napisala u gluvoj sobi, kad je trebalo da pevam. Mi smo otišli kod njega u Bosnu da bih otpevala celu pesmu ali nisam imala pola teksta. I uđem u gluvu sobu i on me pita "Imaš li tekst"? Ja kažem, da, da, da, sad ćemo to da rešimo, lako ćemo. I onda sam napisala refren, baš ono kad sam morala. I posle toga sam dobila ideju da dodamo hej budalo to sam... to više nisam samo ja, nego halo ovde đavo ti znaš ko je to. Zato što se Balerina promenila za dve godine. Balerina se promenila za dve godine i dosta je i vetrova šibalo i dosta je dobila i pohvala i nagrada i loših kritika i uspeha i neuspeha i razočarenja i promenila krug prijatelja i svašta se nešto izdešavalo za dve godine, tako da mislim da će se ta promena čuti u pesmi "Halo ovde đavo".

• Jesi od tih koji prvo pate, pa kad prevaziđu kažu "Halo ovde đavo"?

- Pa iskreno, nisam nešto osvetoljubiva. Baš nisam taj lik. I kada su, recimo, prijatelji u pitanju, to mi se ono par puta dešavalo. Nekako stvarno imam razumevanja za sve ljudske gluposti i zlobe, svašta nešto razumem. Mogu da se saosećam sa nekim eventualnim razlozima, ali ja jednostavno samo prekidam kontakt. I tog momenta kada me osoba povredi i razočara, ja momentalno prestajem da patim. Ja više patim ako nisam ispravna prema nekom,ako shvatim da sam ja pogrešila, da sam kriva, mene krivica ubija. Mene krivica ubija, ne mogu da spavam. A kad je neko loš prema meni, ja to ovako prekidam i samo idem dalje.

• Za dve godine doživela si neverovatan uspeh. Prošle godine album "Tea" i dva koncerta u Areni. Mnoge tvoje kolege sanjaju takav uspeh ali ti često ističeš da bi neke stvari drugačije uradila. Šta bi promenila?

- Definitivno bih bila opuštenija, mnogo, daleko opuštenija, daleko bez stresa jer sve se na kraju krajeva svodi na izvođača i publiku. Samo je to važno. Sve se na kraju krajeva svodi na to i ja molim sve moje kolege u budućnosti, ove mlađe kolege koje imaju takve ambicije, jednog dana će imati velike koncerte, da ne upadaju u zamke vatrometa, pirotehnike, led ekrana. Hoće li to biti u ovom momentu ili u sledećem? Da li ću imati na sceni neku skalameriju na kojoj ću se popeti kao to je sad neki performans? Ne upadajte u takve zamke. Vi i publika, to je to. Vi i publika. Vaša energija, vi imate sposobnost kao izvođač da ozračite 15.000 ljudi pozitivno ili negativno. Samo je to važno. Mislim, iskreno ti kažem, pravila sam komparaciju Tašmajdan i Arena, kada su tehničke stvari u pitanju, zato što ja imam video iz Arene, koji bi trebalo da izađe kroz par meseci. Negde sam ponosna na sebe koliko sam tehnički napredovala u odnosu na Tašmajdan, iako je Tašmajdan moja prva ljubav i najveća ljubav i ništa to ne može da nadmaši. Ali i scenski pokret i diskografija itd. svašta tu nešto ima, zašto bih ja sebi i svom timu dala pohvalu, ali na kraju krajeva se stvarno sve svodi na vas i na publiku. To je poenta koncerta.

• Mnogo si lakše izašla na binu u Areni nego što si na Tašmajdanu.

- Da, zato što ja na Tašmajdanu do kraja nisam verovala da se to meni dešava. Do poslednjeg momenta ja nisam verovala da ja imam danas koncert i to je to. Laza me je šminkao tada, i Laki frizer je takođe bio uz mene i ja sam im rekla, molim vas, nemojte mi govoriti samo ni koliko ima ljudi, ni kako je vreme, ni ništa, nemojte mi pričati, ja ne mogu, ja ću se ugušiti, meni srce lupa do te mere, pašću u nesvest. I onda kada sam izašla iz backstage-a i pogledala sve one ljude, meni je to bio šok, to sam ja, to se meni dešava, to je moj koncert, ovi su ljudi tu zbog mene, ne mogu da verujem.

• Tvoj kum Aleksandar je i tvoj koreograf koji iz albuma u album postavlja sve zahtevnije koreografije. Pretpostavljam da i na ovom albumu imate koreografije sa kojima ste napravili iskorak.

- Imamo, pa to je nešto što je imperativ za mene. Iskreno, ja sam uvek insistirala, uvek sam govorila mom kumu da pravimo nešto što je jednostavno, da može svako da nauči. Međutim, moj kum, on to ne voli, on nije za to. I on mi uvek govori, baš me briga, ko će da nauči, ti moraš da pokažeš sve šta umeš, a možeš mnogo. Ja sam bila mnogo dobar plesač, mislim, ne plešem, već...Ju, 11 godina, 11 godina više ne plešem. Profesionalno više se ne bavim time, ali dok sam se bavila profesionalno plesom, bila sam jako dobra plesačica. I on uvek insistira, to mora da bude zahtevno, ti moraš da pokažeš sve šta možeš. Pogotovo na koncertima, to je kondiciono pre svega jako zahtevno, pevati, tačno pevati i imati taj scenski pokret te vrste. Tako da on je stvarno uvek insistirao i uvek me izazivao da guram i da pokažem šta mogu.

• Mnogi su se pitali šta nakon Beogradske arene? Da li te takva pitanja vređaju?

- Pa mislim da je to tek početak, iskreno. Dosta njih mi je reklo ovo ti je kruna, ovo ti je to. Dosta ti je. To ti je kruna karijere u fazonu što si pevala, pevala si. Ja mislim da je to tek početak i ne dam da me ograničavaju. Ja ti moram reći, svake godine mi daju još po jednu godinu. Ona će još jednu godinu, pa ona će još jednu godinu. Pustite me ljudi, da pevam koliko ja hoću.

• Kad kažemo "oni", pre svega to mislimo na ljude koji prate vaše karijere. Kažem vaše, mislim na tebe, Aleksandru Prijović, Milicu Pavlović, jer ste vas tri negde predvodnice te nove generacije. I onda kada neka od vas izda album, na društvenim mrežama napravi se jedan pravi rat. Reci mi koliko vas tri generalno imate uticaj na sve to i da li pričate između sebe o tome?

- Ranije sam više to pratila, iskreno. To su ljudi koji nas vole, definitivno, i ja im se zahvaljujem na tome. Sa druge strane, a ko zna kako bi to bilo da su ljudi imali 2000-ih društvene mreže, ili 90-ih, ili 80-ih, kakve bi ratove vodili... Pa ne znam, meni je to sve lepo, ali sa druge strane, to je samo muzika. Mislim, nije kao da operišemo ljude, nije kao da sad nečiji život zavisi od nas, ali opet se vraćamo na Asku i na umetnost i šta umetnost znači za sve nas, za čovečanstvo, koliko umetnost pogađa.

• Da li postoji taj takmičarski duh među vama?

- Ako mene pitaš, ne. Mislim da su to dečje bolesti, davno, davno, davno preležane. Ako neko to nije preležao, neka preleži što pre. Jer u krajnjoj liniji ti si na kraju balade uvek sam sa sobom. I ako tebi nije lepo sa tvojim pesmama, sa tvojom publikom, sa tvojom karijerom, onda ti ništa neće pomoći ako je nekom drugom isto loše, mislim kako da objasnim? Moraju ljudi da nauče u svakom poslu, u svakoj profesiji da budu sami sa sobom i da budu sami sebi dovoljni i da cene ono što imaju. Pa sada, ako je neko bolji, lepši, popularniji od vas, svaka čast, ali ja imam ovo moje, meni je ovo moje isto lepo, isto mi je to super. Tako da treba negovati to razmišljanje.

• Koji momenat tvoje karijere je bio taj da si mogla sebi da kažeš "Tea ovo je sada već nezaustavljiv0"?

- Nijedan iskreno. Možda kada je izašla pesma "Hajde" i to bio taj neki prvi nalet, da sam uopšte razmišljala o tome, ali mene to jako kratko drži. Ja ne volim to spavanje na lovorikama, ja uvek imam neko "ali" i uvek imam neko "dobro, ovo je sad u redu, ali šta ćemo dalje"? Uvek razmišljam šta ćemo dalje, tako da nisam imala te momente.

• Seki Aleksić si uradila hit "Umri do zore". Osim što je pesma doživela veliki uspeh izazvala je oprečne reakcije da li si radila pesmu za nju ili nisi?

- Nije mi jasno zašto je to ljudima bitno? Zašto se iko bavi time za koga je pisana? Ja moram da kažem da ljudi žive u zabludi da se pesme pišu namenski, to se ne radi. Autor uradi pesmu i ponudi je Zorici. Zorica kaže ja neću meni se ne sviđa. Onda ih ponudi Tei... Nema tu nikakve originalnosti među autorima. Jako retko, možda dok je Marina bila živa, možda je jedino ona to radila namenski. Što se tiče pesme za Seku Aleksić, moram da kažem da sam dugo imala blokadu šta da uradim jer sam imala odgovornost prema njenoj diskografiji koja je stvarno na zavidnom nivou. Ja sam to piskarala, piskarala sve stidljivo i Seka je na kraju sama ušla u studio, sama otvorila kompjuter, sama listala po mojim demo snimcima koji su akapela, koji nisu imali ni instrumente. Ona je sama sebi izabrala dve pesme. Ona je žena koja je jako preduzimljiva i zna šta hoće. Ja se tu nisam pitala ništa. Ovo je šala ali ujedno i velika istina. Marko i ja smo većali dugo i čuli smo Seku u toj pesmi. Ta pesma je hit zato što je to ona. Pesma "Umri do zore" jeste hit, to je sve u redu, ali mislim da je ta pesma veći učinak napravilča od toga što je hit, to što je podsetila ljude na Sekinu diskografiju, koja je stvarno, na zavidnom nivou.

• Ko je osoba sa kojom prvo podeliš pesmu kada je napraviš?

- Prvo sa svojim mužem naravno uvek sve preslušam, iako on meni kaže "Pa šta ja da kažem, ja nisam muzički stručnjak", ali ja mu kažem u tome je poenta, jer ovo neće slušati samo moje kolege koje znaju, i muzički obrazovani ljudi, ovo sluša publika koja ima i neke druge profesije, tako da ti si u ovom slučaju publika, sedi slušaj sad ovde i reci mi da ti se sviđa (smeh). Ali da, volim sa Barbarom da podelim recimo sve što snimim. Iako nas dve imamo suprotna mišljenja. Ja znam da ono što joj pošaljem i ona kaže te, ovo je užasno, da će to biti hit. Ne smem da otkrijem za koju je rekla da je grozna. Ali brza pesma je u pitanju. Ona ne voli moje brze pesme. Ona voli moje balade. Voli balade, eto, samo ću to reći.

• Očekivala sam da će na ovom albumu biti duet sa Barbarom Bobak.

- Jaoj, to se toliko razvlači, kao sa Sanjom, kad sam snimala, mislim da se to odužilo na jednu godinu dana sigurno. Barbara i ja imamo pesmu, potencijalno čekamo drugu pesmu od njenog tima, da vidimo šta oni imaju da nam ponude. I dalje planove, ne znam da li smem da otkrivam, pošto izlazi i njen album. Da, izlazi i njen album i posle njenog albuma bi trebao da izađe duet. Ja nemam problem sa tim da, isto kao i ona meni da joj kažem, vidi ovo, nije moja šolja čaja, ali smatram da ti leži, ili ovo se meni sviđa, ali tebi ne leži, itd. Pričale smo i o tome da joj napravim neku pesmu.

• Šta ti je to "kvrcnulo" u glavi pa si odlučila da u sedam ujutru na Instagram storiju objaviš demo snimak neobjavljene pesme?

- Da, to je bilo u sedam ujutro, posle Kotara. Opet kažem da sam jako spontana u tim svojim potezima, to je nekad dobro, nekad nije dobro. Ja jednostavno nisam mogla više da ćutim, morala sam da podelim sa publikom, zato što toliko ima pesama snimljenih u Markovom studiju, da mi prosto, jako nam je teško da selektujemo šta je dobro da sačeka, šta je dobro da izađe. Kada su komercijalne stvari u pitanju, mi nemamo problem sa tim. Kao što je "Čok Gusel", kao što je "Majka kuka", kao što je "Ker finansijer", to se odmah zna, ovo ide i to je to. Ali kada su ove pesme koje su iz drugog plana, tu baš imamo problem, jer njih ima mnogo više nego ovih komercijalnih, eto, verovali ili ne, ja mnogo više pišem ovih pesama nego komercijalnih. I onda sam ustala jedno jutro, što bih rekao Lukas, nisam li legla pa ne mogu ni ustati. To je bilo odmah, posle Kotora žurili smo za Beograd. Ja kažem, pa ja ću ovo okačiti na svoj story, pa šta bude, neka bude. Mislim, kad već ne može da izađe, kad već nema mesta, jer me moj tim stalno kritikovao, rekla si samo IP, kako sad toliko pesama, ne može toliko... neka ljudi čuju, pa šta bude. I onda sam imala stvarno, ajde reći ću blago rečeno, pritisak od svoje publike da ta pesma mora da bude da ona mora da ugleda svetlost dana. Kad me jedna policajka pitala na granici, a gde ti je ta pesma, a kad će to da izađe, e onda sam znala, da to mora da izađe. I nisam stigla da snimim spot, ovim putem se izvinjavam svojoj publici, stvarno nisam stigla, jer i ove spotove sam snimala sad, prekjuče. Ali ta pesma će dobiti svoj video, definitivno.

• U pesmi "Ker finansijer" obraćaš se ženama koje preuzimaju ulogu muškarca u vezi.

- Bit pesme i što je poenta je zašto žene dozvoljavaju, reći ću mi žene, naravno pričaću u množini, zašto dozvoljavamo, jer smo svi to ponekad doživeli u životu, zašto dopuštamo nepoštovanje. I zašto smo slepe kod očiju za nepoštovanje. Dakle, to je ono što sam ja htela da kažem u pesmi "Ker financijer". Svi smo nekad bili slepi za ljude koji nas u svakom smislu koriste i koji se ponašaju prema nama kao da smo im poslednji na svetu, a oni su nama prioritet. I svi smo nekad pričali, znaš ono pričaš sa drugaricom, nije mi se javio, rekao je da je izgubio telefon. Nije imao baterije, baterija mu je crkla baš tada. Da, crkla je baterija pet dana. E to je bila poenta. Dakle, moramo da progledamo i moramo da poštujemo sebe.

• E, nakon Areni ti si najavila album i svi su rekli, dobro imala je Arenu, šta sad opet hoće? Šta Tea zapravo hoće?

- Moj problem je što ja nemam nikakvu taktiku, ja nemam te planove, jedino što pišem u svesku su tekstovi, imam neke žvrljotine, svašta nešto, ali to nisu planovi, nisu rasporedi, nisam taj lik uopšte, ja nemam takvo razmišljanje. I radim sve "ad hok" kako mi dune i kad poželim i kad imam inspiraciju. E, kad smo već kod toga, to mi je Braja rekao, kaže, a kako ti to tako... baš sam nešto razmišljao, bez ikakvog plana, a to ide, to nekako ide, to vozi, a nemaš nikakav, vidi se da nemaš nikakav plan i da to tako radiš. Ovo je "ad hok". Ja sam, nažalost takva osoba i tako sve u životu radim na taj način. Posle Beogradske arene su mi se svi vidici otvorili da treba samo da uživam, samo da uživam, što više da uživam u ovom poslu. I na to ću se skoncentrisati i u Zagrebu.

• Tokom koncertne turneje susrela si se sa mnogim problemima, pa i sa tim da ti u Skoplju nestane struje usred koncerta. Tvoj suprug Ivan je tada rizikovao i život kako bi rešio problem. Šta se zapravo desilo?

- I sada počinjem da mucam dok pričam o tome. Ja moram samo da kažem da je jedan gospodin koji je tu u struju uključivao one instrumente, ja se u to ne razumem stvarno. Oprostiće mi publika. Sve je stavio na jednu sklopku. A na drugu je stavio samo saksofon. I nestalo je struje. Mislim, prosto u jednom momentu je samo iskočila sklopka. I sve je počelo da se gasi u momentu kad ja pevam "Budalo", ugasila su mi se svetla, ugasila se klavijatura... sukcesivno je krenula da se gasi sve i na kraju mi se i mikrofon ugasio, a u tom momentu je neka mala devojčica izašla sa buketom cveća da mi ga da. Sad ja ne znam šta ću s detetom, da se ne uplaši sad što je mrak, da mi se ne rasplače. Nemam na šta da obavestim publiku da tehnika ne radi i sva sreća uhvatila sam mikrofon od saksofona koji ima kratak kablić. Morale smo da sednemo dole da bih ja mogla da pevam u njega. U tom momentu, čini mi se, radi samo gitara. Ja pevam "Budalo", pa "Malo mi je"... Mislim se... Šta ću sad, šta dalje, kako sad ovo da izguram? Ivan skače ispod bine i diže te sklopke, diže, spušta, ne znam ja kako je to uspeo, ali struja je došla. To što je uradio je opasno po život. Ali to nije kraj, to nije kraj drame. Sad ja odlazim u backstage da se presvučem za treći blok. Imam gosta na bini koji svira violinu i ponovo se sve gasi. Gost koji ne zna šta će da uradi, ja koja čujem u in- iru da nema ničega. I pitam šta se dešava, oni mi kažu da je nestalo struje i kao moramo 15 minuta pauze da imamo. Kako 15 minuta pauza pitam se? Otići će mi ljudi, mislim skandal. Ja ništa, onako polu obučena i bosa, istračavam na binu, uzimam mikrofon i klavijatura svira "Tajno moja", uvodne taktove pesme Tošeta Proeskog. Ja onako izlećem na binu, nek mi oprosti gost koji je bio na bini, nisam čoveka stigla ni da pozdravim, niti da tražim aplauz za njega, samo sam izletela i počela da pevam. Kako sam počela da pevam tu pesmu, sve je počelo da se pali. Koncert smo održali do kraja.

• Koncert u Novom Sadu iz opravdanih razloga do sada je odlagan dva puta. Da li će ga biti?

- Iz opravdanih razloga, naravno je odlagan. Nisam ni objavljivala datume, mislim da prosto nije bilo vreme za to. Kad osetim da je za to vreme, održaćemo koncert u Novom Sadu. U svom gradu je potvrda uspeha, tu je uvek najteže. Novoseđani su posebni. To je definitivno. Imamo jedan poseban mentalitet, zadržali smo taj mentalitet, posebno ponašanje, posebno uživanje u muzici, posebno poštovanje svojih izvođača i, recimo, kad nastupamo u dijaspori, sad tu bude ljudi, ono sa svih krajeva Balkana, bivše Jugoslavije, nije ni važno, i uvek bude onako po jedno ili dvoje ljudi iz Novog Sada i uvek mi kažu onako skromno, suptilno, "volie te tvoji Novosađani". Tako da ja moju potvrdu već imam. A koncert u Novom Sadu, ja mislim da sam dužna svom gradu taj koncert, tako da to najviše čekam.

• Pre Novog Sada ide koncert u Zagrebu. Jel možeš da nam otkriješ ko će biti gost?

- Ajde, jednu gošću da otkrijemo, a ovu hrvatsku gošću da ne otkrijemo. Neka to bude iznenađenje veka. Teodora Džehverović. Ja moram da kažem da smo mi počele maltene u isto vreme, u istoj izdavačkoj kući. Čak smo imale jednu svadbu, radile smo zajedno, na samom početku karijere. Onda ima onaj čuveni Grand duel, gde ona peva svoju prvu pesmu, ja pevam svoju prvu pesmu, to je jako simpatično. Imamo isto jako lepe zanimljive uspomene sa te svadbe, ali dobro, o tome neću pričati i zamolila bih nju da ne priča o tome, to znamo ona i ja. A kasnije su nam se putevi razdvojili i naše karijere i moja i njena otišle su u potpuno dva različita pravca. Ja smatram da je ona sjajan izvođač, sjajan performer i mislim da je to više puta pokazala i mislim da će da se jako lepo pokaže i u zagrebačkoj areni. Ona se bavila baletom, tako da je i njoj to u krvi, njoj je to urođeno, to je ona.

• Šta bi promenila u svojoj karijeri?

- Pa ne, ne mnogo. Mislim da bih kod sebe lično promenila neke stavke u mom karakteru koje su mi dosta otežale. Negde su mi, Boga mi, valjale, a negde su mi baš otežale. Eto, to bih promenila. Ništa drugo. Ne može sve, ne može glavom kroz zid, ne može preko kolena, ne može da se seče, to ne sme da se radi kada je posao u pitanju. Bila bih fleksibilnija.

• Tea, u trenutku kada snimamo ovo za tačno 6 minuta izlazi tvoj četvrti po redu studijski album. Sada je 15.54 minuta. Kakav komentar i kakvu recenziju prvu bi volela da dobiješ za svoj album?

- Pa sve najbolje recenzije, normalno (smeh). Dakle, skromno. Sve najbolje recenzije. Ne verujem više svemu što pročitam, iskreno ti kažem. To je već dugo ne verujem svemu što pročitam. Verujem samo što bi moj menadžer rekao terenu. Teren je najvažniji i ono kako da publika peva pesmu na nastupu, da li traži ili ne peva, to je jedini parametar za to je li pesma hit ili ne.

• A teren je sve težiji, čini mi se, u poslednje vreme. Ne samo za tebe, nego za sve tvoje kolege. Sve manje je prostora za nastup, zatvaraju se diskoteke po dijaspori, i većina tvojih kolega se žali da nema posla, da je recesija velika?

- Da ti kažem nešto, pričala sam sa Viki pre nekih šest meseci. Ona žena je meni to najpametnije rekla. Kaže, krize dođu i prođu, ne znam koliko godina je žena na estradi, rekla je, toliko sam se nagledala i kriza i ne kriza, da to sve bude i prođe. Sve je jako kratkotrajno u ovom poslu. I zato treba uživati u lepim momentima.

• Publika se šali da toliko radiš da si morala da se udaš tokom radnih dana. Da li je to razlog što si sudbonosno "da" izgovorila u četvrtak?

- Pa dobro, definitivno je posao razlog što sam se udala u četvrtak. Ima još jedan razlog, zato što je subota, bila 26. april, to je moj rođendan, i onda bi nam godišnjica braka bila na moj rođendan, to je bez veze da se tako sabije u jedan datum, to treba da se razdvoji. To treba da se slavi sedam dana (smeh).

• Nakon dve godine veze sa Ivanom ljubav ste krunisali brakom.

- Ja bih i sada volela da svoj privatni život sačuvam za sebe. Mislim da ne treba svaki segment naših života da bude u službi posla. Moramo sačuvati nešto malo za sebe. Kako je Čola uspeo da sačuva svoj privatni život? Kako je Dino Merlin uspeo da sačuva svoj privatni život? Dobro, tada nije bilo društvenih mreža. Ali eto Brena nije uspela. Mislim da su žene sigurno više na vetrometini...nego muškarci. Ja bih volela koliko toliko da sačuvam, prosto to je nešto samo moje. I sa druge strane ima stvarno mnogo zlih očiju, mnogo. Volela bih da sačuvam svoju ljubav i od zlih očiju, ali opet u neku ruku, publika je do sada mogla da čita svašta nešto ružno o meni, pa lepo je da čitaju i nešto lepo. Kažem, ako su već čitali ružno, neka sad čitaju nešto lepo o meni. Zaslužuju da znaju da sam srećna, bezbedna.

• Kako se Tea sada preziva?

- Za publiku ću zauvek biti Tea Tairović i tu se ništa neće promeniti. Privatno ne moram da otkrivam, jel?

• Ja sam već otkrila (smeh). Jel znaš da sam bila ispred vas dvoje u trenutku kada ste se venčavali?

- Ne (smeh). Moram da kažem da ste (novinari prim aut) bili pristojni, bili ste kulturni, niste otišli u preterivanje, hvala puno na tome i to je to.

• Samo dve ličnosti iz estrade su bile na listi zvanica a to su Sanja Vučić i Barbara Bobak. Zašto?

- Ja nisam pravila estradno slavlje, mislim stvarno, ajde da je bilo 500 zvanica pa kao sada naravno da pozovem sve, ali nisam taj lik, ti znaš kakav sam ja introvert. Obzirom na to kakav sam introvert i ovo je previše ljudi i ovo što je bilo, to je mnogo. Tako da sam stvarno zvala ljude sa kojima sam lično u kontaktu, sa kojima imam jedno lepo prijateljstvo i to je to. Mislim, sve svoje kolege poštujem, naravno, podržavam ih, aplaudiram njihovim uspesima, to sve stoji. Opet, moje venčanje je sa druge strane nešto što je jako lično, jako privatno, nisam od toga želela da pravim neku paradu.

• Da li si dobila čestitke od kolega povodom svadbe?

- Jesam, jesam. Ja sam stvarno, stvarno od svih kolega dobila prelepe čestitke i hvala im puno na tome. Ja sam se zahvalila dva dana kasnije dok sam došla sebi. Stvarno su bile samo reči, ljubavi, podrške, svaka im čast.

• Dakle, sad si zaokružila jedan deo života. Kako sebe vidiš za 20 godina?

- Ljudi u mom okruženju, svi znaju da je moja želja, baš za 20 godina, da budem negde u Grčkoj, na moru, da jedem masline, lomim tanjire, pijem vino i vičem Ela Ela. I to je moj san, da tako živim sa nekoh 50 godina.

• A kad je karijera u pitanju?

- Kad je karijera u pitanju, pa mislim da je muzika stvarno, da se to pretvorilo u moj život i da to više nema ni početak ni kraj. Ja ću za uvek biti muzičar, zauvek.I to sam od kada sam se rodila, to ću biti i do svoje smrti i to se nikad neće promeniti.

(Telegraf.rs)