Dušan Petrović je zbog Cece doživeo najveći peh u karijeri: "Nastala je panika, ali uspeo sam da vratim"

Kada je kao tinejdžer iz Kragujevca stigao u Beograd, Dušan Petrović nije ni slutio da će postati jedan od najtraženijih fotografa u regionu.

Danas, iza sebe ima sopstveni studio, saradnje sa najvećim muzičkim imenima bivše Jugoslavije i brend "Sve može" kojim je dodatno osnažio svoj uticaj na sceni.

Preporučujemo

Gostujući u podkastu "Petcast", Dušan je govorio o uspesima, izazovima i anegdotama iz karijere, ali i otkrio kako je upravo saradnja sa Svetlanom Cecom Ražnatović obeležena jednim od najstresnijih trenutaka u njegovom životu.

• Sarađivao si gotovo sa svim najvećim zvezdama na prostoru bivše Jugoslavije. Saradnju sa našom najvećom zvezdom Svetlanom Cecom Ražnatović obeležio je veliki peh. Šta se desilo na tom slikanju?

- Ceca i ja nismo puno radili, moram da priznam. Ona ima svog fotografa, isto našeg cenjenog modnog fotografa Miloša Nadaždina i nekako oni su prijatelji toliko godina, logično je da će usko da sarađuju i da će da rade na svim projektima. Ja sam bio pozvan od strane njenog PR tima, za projekat Anđeo drugog reda, spota koji je snimala u Crnoj Gori... I naravno da sam prihvatio i otišao u Crnu Goru, jer nekako stvarno mi je to bilo wau... Moram da naglasim da sam pre Cece sarađivao sa Anastasijom na nekoliko projekata i mi smo radili sigurno jednu godinu dana. Anastasijina prva pesma i ceo taj vizuelni neki pravac smo tada radili zajedno i onda je nekako meni bilo i logično da će možda njena mama videti pa će da me pozove. I stvarno je bila predivna saradnja, toliko su bili opušteni svi ljudi, ceo taj njen tim sam ja poznavao i sarađivao sa njima i pre toga. To stvarno pamtim kao jedno lepo iskustvo.

Foto: ATAimages/Antonio Ahel

• Saradnja sa Cecom ti je bila i jedna od većih trauma u karijeri. Ispričaj nam zašto?

- Malo pre same saradnje sa Cecom sam kupio svoj novi laptop koji u tom momentu koštao strašno puno i sećam se da sam izdvajao dugo da bi mogao da priuštim sebi taj upgrade. Otišli smo u Crnu Goru i meni je taj laptop crkne drugi dan sa svim Cecinim fotografijama. Ali ono što je mene izdvajalo je ta moja mučenička snalažljivost. Prvo krenem da pevam od stresa, pevam i tako sebi poručujem da se smirim kao uuu sve je super. Sva sreća snimali smo dva dana i onda sam ja od tog drugog dana forsirao fotografije za koje sam tvrdio da su mnogo bolje nego one koje sam fotkao prvog dana. Sećam se, bukvalno sam prebacio fotke u laptop, otišli smo da spavamo. Ujutru sam ustao, otvorio laptop i sve crno. Pomislio sam da je prazna baterija a kada sam shvatio da je laptop samo crkao nastala je panika kod mene, u mojoj glavi, ostali ljudi nisu znali. Tada sam imao 21-22 god, može da, u smislu, relativno jako mlad. Ono što je mene izdvajalo je ta neka, ja kažem, čuva me Bog, budale čuva Bog, u smislu, uvek znam da ishendlujem i da na neki dobar i pozitivan način to preokrenem u svoju korist. Sva sreća kažem da smo snimali dva dana. Snimali smo taj drugi dan na Mamuli i taj drugi dan je bilo glavno snimanje. Ja sam na kraju fotografije i od prvog dana uspeo da vratim kada sam se vratio za Srbiju. I nekako... Pehovi se dešavaju.

Foto: Nikola Anđić

• Kakva je Ceca generalno za saradnju?

- Mogu da kažem da su stvarno te najuspešnije, najveće zvezde, najbolje za saradnju. Sećam se da smo to uradili onako stvarno, jako lako, opet kažem bio dobar tim ljudi. Proveli smo se posle tog snimanja i prvo i drugo veče smo išli na neke lepe večere, u smislu stvarno je to bilo nešto prelepo.

(Telegraf.rs)