"Ne znam ni da li je živ": Sandra Afrika o odnosu sa ocem, pa progovorila o nasilju u porodici

Pevačica Sandra Afrika otvorila je dušu u jednoj emisiji, te je progovorila o roditeljima, njihovom razvodu, ali i o odnosu sa svojim ocem, za kog ne zna ni da li je živ.

Kako si podnela razvod roditelja?

Preporučujemo

– Pa moram da ti kažem lepo. Evo i dan-danas kada pričam sa mamom i kad sednemo i razgovaramo. On je bio jako strog.

Da li je tvoj otac živ, da li imate kontakt?

– Ja koliko znam jeste, sad možda i nije - ne znam, nemam kontakt nikakav sa njim. Kada pričam sa mamom, ona je donela tu odluku da ode on od kuće i pošto je živeo kod nas u kući u Kaluđerici, odnosno u kući moje mame, ona ga je spakovala samo jedan dan i to je bio kraj.

Foto: Telegraf

Je l’ se sećaš toga?

– Da sećam se, bila sam uz nju tada. Bila sam tada četvrti ili peti razred osnovne škole. Bilo mi je teško da je gledam tada u tom trenutku i tim situacijama. Ona je donela odluku da on ode, ali ga je jako volela i bilo joj je teško. Tako da brat i sestra su bili jako mali oni su ’91 i ’92, ja sam ’98. U situacijama gde ona vadi slike njihove sa svadbe, kida ih, cepa ih, svaku moguću sliku zajedničku koju je imala ona je pocepala, sve je to prošlo u đubre. Od nerviranja joj je opadala kosa i tako razne neke stvari.

Je l’ bilo nasilja u vašoj porodici?

– On nije bio alkoholičar. Jedina mana koju ja sada iz ovog ugla imam jeste da nije voleo baš da radi. Bilo mu je lepše tako da bleji, da baka šalje sve što šalje i da to bude tako. Nije bio baš za porodicu da ide da radi i da gleda to troje dece koje je napravio, tako da nekako je i to sve palo na mamu.

Kako ste se otac i ti slagali kada recimo mama bude na poslu, a ti ostaneš sa njim?

– Pa nikako zato što je on uvek upravo koristio to kada mama nije tu da nas nešto, ne znam... Ja kec dobijem u školi, on me ošiša na ćelavo. Stvarno mislim da to nije način vaspitavanja dece, mislim da ne možeš da uzmeš žensko dete zato što je dobilo keca u školi da ga ošišaš na ćelavo.

Printskrin: Youtube/AmiG show

Šta si govorila u školi kad su te pital?

– Ništa, šta da radim. To nije jednom, to je bilo tri puta možda, četiri, ne znam ni ja. Taman poraste kosa do nekle nešto... Gledam slike iz osnovne škole, večno mi kratka kosa, kao dečak da sam. U tom nekom smislu je bio prestrog, ne osuđujem ga. Nije se snašao u tom roditeljstvu, mislim da se uplašio tog momenta žensko dete šta ću sada, ajde sada da budem prestrog, jer nije se on drogirao, nije pio, nije on došao pijan pa ne zna šta radi pa baljezga tu po stanu pa šiša na ćelavo koga stigne. Mamu nikada u životu nije udario, ne mogu da pričam nešto što nije istina.

Uvek je mama bila ta koja nešto radi po kući, on je voleo tu muziku, tehno muziku u drugom je fazonu i uvek je imao neke velike zvučnike i pojačala i on to pusti, sluša i uvek je zvao Šaci i kaže dođi Šaci ljubavi, sedi bre ovde kod mene, a ona čekaj bre Saša – uvek je radila nešto po kući i večno kuva ručkove, bila je u tom fazonu. Nikada stvarno na nju nije dizao ruku, ali na nas to je strašno. Tukao nas je čak jednom, imala sam tri godine, ukrala sam jaja kod komšinice. Prešla sam žicu i ona je imala neke kokoške i ukrala sam, možda ja to nisam ni ukrala sa tri godine. Ne znam, videla sam jaje i ja sam ga samo donela kući i šta sad, ništa strašno. Možeš da objasniš, a možda i ne možeš da objasniš detetu od tri godine, stvarno ne znam da li je okej ili nije, a mislim da ne treba da uzmeš kabal od televizora tri puta da ga presaviješ i da time udaraš dete.

Printskrin: RTV Pink

Jel si zapamtila batine?

– Kako nisam, imala sam tri godine. Samo znam momenat kada je mamina prijateljica došla u tom momentu i rekla Saša, šta radiš, ubićeš dete, u fazonu jel si normalan. Gde je on u tom zanosu i nju onako udario, gde je ženi na butini ostao od kabla ožiljak. Onda možeš da zamisliš kakva sam ja bila. Za mene je to preterano i mislim da nije normalno takvo vaspitavanje dece. Uvek sam imala šiške, volela sam da nosim šiške kao mala i znaš kako kad spavaš pa ti se šiške pokvare naprave ti se čuperci i ja svako jutro umijem se, operem zube, idem u školu i ja uvek pokvasim šiške da budem uredna, da mi ne budu šiške ovako kako ću da idem u školu takva ko kreten. A on kao šta se ja sređujem za školu.

A ja mala, mislim čisto samo da mi kosa bude uredna, ne mogu tako čupava. Sve mu je smetalo. Sad sam starija pa pokušavam da ga shvatim ili da doprem do tog mozga. Moje jedino opravdanje koje kažem je mislim da se on samo našao u toj ulozi i da se uplašio da ima žensku decu, jer mog brata nije toliko maltretirao dok mene i sestru jeste. Jeste i njega, a ne toliko. Jedan napravi grešku od nas troje, bukvalno neka roletna, na primer, neko zezne, on je brat, on je mali i svi troje smo bili ošišani na ćelavo dok je mama bila na pijaci. Žena došla kući, pala u nesvest ispred vrata – ostaviš decu normalnu, kad se vratiš, oni svi troje na ćelavo ošišani.

A kad je odlazio kako je to delovalo?

– Ništa, spakovala ga je. Jako smo bolje funkcionisali, bili smo srećni.

Foto: Telegraf.rs

Je l’ to poslednji put da si ga videla?

– Ne, videla sam ga posle toga.

Je l’ dolazio da vas obiđe?

– Naravno da nije. Osamnaesti rođendan nikome nije čestitao niti meni. Videla sam ga pre par godina. Nisam ga srela nigde nego je mama srela kuma koji je nas krstio. To je bio neki dobar drugar njegov u to vreme, posle su se i oni nešto razišli. Srela ga je i rekla da je Saša, moj otac, jako bolestan i onda je mama naravno u tom momentu, pošto sam ja najstarija, najzrelija kako god, došla do broja telefona da ga ja zovem i da odem da ga posetim. I ja, šta ću, kao najstarija, otišla sam i on je tada živeo u stanu sa mamom i tatom. Sa mojom bakom i dekom, oni su ga gledali. Primao je neku hemoterapiju, uopšte nije ni trebalo da prima jer nije imao nikakav rak ni ništa nego su lekari nešto pobrkali, to je njegova neka priča. Stvarno ne znam ni kako je to moguće, ali dobro, ok. Gde je on pao u krevet i stvarno jako bio loše.

Šta ti je rekao?

– Kada sam ga prvo videla, stvarno sam se isplakala kao niko i stvarno mi je bilo teško jer ga dugo godina nisam videla. Pre toga i onda, pogotovo ono stanje u kojem sam ga videla, bilo mi je katastrofa. Noge su mu bile kao moje ruke sada i ležao je tako, ne može čovek do WC-a da ode. Mislila sam da je gotov i da će umreti. Posle se izvukao koliko znam, ali od tada se nismo čuli.

Jel si imala nekad želju da ga pozoveš?

– Ne, ne.

Printskrin: Telegraf

Ti nemaš osećaj da ti on otac?

– Pa imam osećaj, znam da mi je on otac. Imam osećaj u tom smislu, ali neku želju da mi nedostaje ili nešto, to nemam. S lagala bih kada bih rekla da imam, skroz sam mrtva hladna.

Jel bi ti bilo žao kada bi ti rekli da je umro?

– Pa verovatno da da. Ne znam sad šta bi bilo kada bi bilo, ali verovatno da. Ne znam, a onda da saznam posle nekog određenog vremena da, opet ne znam, niko bi mi rekao.

Možda baba, kum…

– Baka je umrla možda ima već sada tri godine, niko živ nije javio. Majke mi, tako sam saznala. Ja sam se našalila na tu svoju neku stvar, tako mi nekako lakše, ali ni ta baka mene nikad u životu nije pozvala. Dok moja baka iz Nemačke fizički nije tu, a ja sam stalno sa njom i na vezi. Pre neki dan me zvala na Viber, čujemo se, kada sam tamo i pevam, uvek ostavim jedan dan, odem na ručak, ispričamo se.

Ti sad njima pomažeš?

– Jeste, super je i stvarno imamo jako lep odnos.

(Telegraf.rs)