"Išla sam u pet ujutru na pijacu da prodajem..." Romana o teškom periodu sa kojim se suočavala njena porodica

Romana Panić naša je pevačica na čijim su hitovima odrastale generacije tokom 2000-ih. Ona se izvesno vreme povukla sa scene ali je ponovo tu, a sada je progovorila o manje poznatim detaljima iz svog života.

Počeci kao i kod većine nisu bili laki a ona je to priznala u jednoj emisiji.

Preporučujemo

Jedan od onih koji su verovali da će Romana ostvariti uspešnu muzičku karijeru, bio je i njen drug, sa kojim smo se sreli u centru grada

- Romanu znam još iz vremena kada je radila u CD šopu. Dakle, radila je u CD šopu koji je bio, čini mi se, prvi onako dobro snabdeven CD šop u šoping centru, tadašnjem prvom šoping centru u Banjaluci. Mislim da se to dešavalo i malo pre ovog našeg nesrećnog građanskog rata. Romana je bila neko koji je iz tog CD šopa zapravo nekako počeo da gradi svoju karijeru, jer čini mi se da je njen tadašnji gazda, vlasnik tog šopa, zapravo bio čovek koji je u njoj prepoznao taj veliki talenat i on ju je uvukao u svoj prvi bend u kom je zapravo ona počela i gde je po meni zapravo možda bila i najbolja - kaže Romanin drug i nastavlja:

- Romana je pevala Tinu Tarner i tako dalje. Znam da smo se tad zezali najbolja kolena Banjaluke jer je zaista uvek bila prezgodna, predobro pevala i već tada je to sve mirisalo na to da će ona izgraditi jednu ovaku dobru karijeru.

Romana se prisetila teških 90-godina kada se najviše naučila da bude borac. Ona je radila u CD šopu, ali i kao prvi di-džej u Bosni.

- Tako je, i na televiziji, i na radiju. I moji su, evo, to je jedna tamo pomoćna prostorija, tu smo imali pržionicu kafe. To su bila malo teža ta vremena, ratna i posleratna, u stvari, kad su se sve zalihe potrošile, mi žene smo bile tu u kući, moja majka isto, koja je veliki borac i koja vodi ovu kuću, dakle, mi smo svi radili u toj pržionici. Ono čuveno, da sam ja eto, išla na pijacu, ujutru u pet da prodajem tu kafu - kaže Romana koja je tada već uveliko i pevala.

U tom trenutku mnogi su je već znali.

- Ja sam tad već pevala u Baljaluci i bila lokalno poznata, onda se ja maskiram na pijaci, i jedna baš baka sećam se, kaže: "Alo, dečko, pošto je kafa?", ja kačket, naočare, neka jakna široka, kao da sam muško - prisetila se Romana sa osmehom.

Posle tog perioda Romana je odlučila da se preseli u Beograd, a nas je zanimalo kako je njena porodica to podnela.

- Teško. Svi su to… Ali oni su mislili da ja idem i, znaš, kao to je, sad odradim to i vratim se. Nedostajala sam im uvek, kao i oni meni, ali mislim, nije to sad neka razdaljina, pa sam zato uvek jednom mesečno dolazila u Banjaluku. Oni su sve činili da u stvari to ne bude. Oni su mislili da je to moj hobi, ali ja sam rekla da je to moj poziv. Nisam morala da se bavim, nisam došla kao e, sad moram da zaradim pare, ne, ja sam u principu neko ko je imao normalan život - kaže Romana i nastavlja:

- Jedan normalan život, a to je bio moj odabir, da moram da izgradim svoj put, bez obzira što, kažem ti, nisam morala što se tiče finansijskog dela, materijalno, da opstajem, da bude borba za opstanak - kaže Romana i priznaje da je jednostavno takav tip i da je bez obzira na podršku roditelja uvek želela da izgradi svoj put.

(Telegraf.rs)