"Majka je morala da nas vodi..." Velika ispovest Nadice Ademov: "Da li je hladno, to nikoga nije interesovalo"

Pevačica Nadica Ademov u emotivnoj ispovesti je otkrila detalje o teškom detinjstvu, ali progovorila o roditeljima kojima je danas jako zahvalna na svemu što su uspeli da joj pruže.

Nadica danas uživa u izobilju i to zahvaljujući svom napornom i vrednom radu, ali joj je detinjstvo bilo veoma teško, ali i lepo i to ne krije.

Preporučujemo

Pevačica ima i dva brata, a kada je reč o detinjstvu jednom prilikom je istakla da i nije imala sve što deca uobičajeno imaju, ali i da je to jedna od njenih velikih prednosti, jer je umela da se raduje kad ima.

U tom najranijem detinjstvu je osetila ljubav i podršku svojih roditelja, sa bratom je uglavnom delila sve jer su bili bliski po godinama. Tek kasnije je došao i drugi brat.

- U suštini generalno kako funkcioniše život mnogih, tako je i moj. Nažalost, bio je, mislim, ajde neću reći nažalost, možda i na sreću jer danas možda ne bih znala da cenim neke stvari koje imam, je l' te. Bio je i srećan i tužan i lep i pomalo i nije bio lep. Tako da ima tu mnogo što šta da se i ispriča - kaže Nadica koja se prisetila šta je najtužnije čega se seća iz svog detinjstva u emisiji "Na terapiji sa Slavicom".

Foto: Privatna arhiva

- Ne znam da li da navedem da je tužno, opet, možda i jeste. To je na primer, kada su roditelji radili, nas nije imao ko da čuva, pa smo mi morali da budemo sa mamom i sa tatom tu gde su oni radili. Moji roditelji su radili na pijaci i dan-danas rade tu. Mi smo morali da budemo, što se kaže, od jutra do mraka, sa njima. Da li je bila zima, da li je bilo hladno, to nikoga nije interesovalo, tako je moralo prosto. Majka je morala nas da vodi jer prosto niko nije mogao da nas čuva. Mamini roditelji su bili u Skoplju, tatini roditelji takođe - kaže Nadica.

Detinjstvo

Kada je subotnji dan bio uspešan, kada je zarada na pijaci bila veća tada su i Nadica i njen brat dobijali više.

- Mi smo nekako uvek čekali taj vikend da dođe, jer su oni uvek govorili: "Čekajte kad dođe vikend, tada će biti više posla i biće više zarade. Tada ćete dobiti kinder jaja i sve što budete poželeli, dobićete". Taj vikend za nas je bio najveći praznik. To su lepe stvari koje se pamte danas, jer ja i dan-danas, ja imam dve bebe kući, imam i žensko i muško dete, 11 meseci razlika, mogu da vam kažem, danas, na primer, moja Melina, moja ćerka, kada odemo u prodavnicu, ona se uhvati za isto to kinder jaje, nećete verovati. Viče: "Mama, mama, jaje, jaje, mama". Meni se samo vraća celokupan moj život unazad, kada sam, na primer, možda ja želela isto to jaje, pa možda nije moglo da se u tom momentu dobije. Za Melinu, hvala dragom Bogu, danas nije taj problem, ali pitanje je da li će možda moja Melina za nekih 10-15 godina ispričati kako je mama kupila jaje ili će ispričati kao što sam ja nekada svoju priču ispričala. To je danas neko drugo vreme. Naravno, ja dajem sve od sebe da moja deca sve imaju danas, da ne žude ni za čim - kaže Nadica.

Nadica ističe da ipak nisu patili, već da su se roditelji trudili da im pruže sve, samo možda ne baš u trenutku kada oni to nešto traže.

- Mi nismo za nečim patili da sad kao nismo imali to što želimo, ali nismo možda u datom momentu dobili to što smo želeli. U nekom periodu kada je to moglo da se ostvari, moji roditelji su uvek dali sve od sebe da ništa ne zafali. Zaista - kaže Nadica.

(Telegraf.rs)