Kakav frajer se krije iza maske Petra iz "Kalkanskih krugova"! Mnogi kažu da je veći šmeker od Bikovića

Malo je onih koji nisu pratili seriju "Kalkanski krugovi" u kojoj je vrlo upečatljiva uloga Petra, sina Žarka Lauševića, koji je dugo živeo u šumi.

Maestralnu ulogu Petra odigrao je crnogorski glumac Lazar Nikolić koji svojim fizičkim izgledom sve više oduševljava i osvaja lepši pol, pa mnoge dame kažu da je veći šmeker i od Miloša Bikovića, kog često stavljaju u sam vrh najpoželjnijih poznatih Srba.

Preporučujemo

Lazar je rođen 1995. godine na Cetinju, u Crnoj Gori. Osnovnu i srednju školu završio u Budvi gde je i odrastao. Studirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Marije Milenković.

- Uloga je bila na klizavom tlu, mogla je ode u karikaturu što nisam želeo iz poštovanja prema toj deci i toj bolesti. Bavio sam se unutrašnjom radnjom, i pitao sam se šta je zarobljeno u liku Petra. Shvatio sam da to jeste jedno dete koji se izražava kroz jake emocije. U prvom trenutku mnogima je moj lik bio strašan, ali ko je ispratio liniju prve i druge sezone vidi da je on stkan od tananog materijala - istakao je glumac ranije na temu uloge Petra.

- Bilo je zahtevno jer nemam teksta, svaka moja emocija i misao je morala da se vidi - morao sam da probudim dete u sebi - rekao je Lazar u emisiji "Bindž".

Mladog glumca gledali smo i u serijama "Biser Bojane" i "Preživeti Beograd", a u glumi je "završio" kad je shvatio da neće ništa veliko napraviti u fudbalu.

- Gluma nije najvažnija stvar u mom životu - istakao je takođe jednom prilikom.

- Mimo toga imam neke druge i veće prioritete, jer smatram da je od glume važnija porodica i, pre svega, biti čovek, posebno u današnje vreme. A što se glume tiče, kao dete sam uvek imao potrebu da se izrazim i da nešto kažem na neki duhovit ili sarkastičan način, i mislim da odatle počinje taj poriv prema umetnosti. Deset godina sam igrao fudbal i bio član reprezentacije Crne Gore. Uvek sam zabavljao saigrače u svlačionici anegdotama i šalama. Postoji jedna sjajna priča iz tog perioda. Kad smo bili na Olimpijskim igrama u Singapuru, ja sam bio rezervni golman. Izgubili smo utakmicu od Bolivije i vraćali smo se u olimpijsko selo autobusom, svi jako tužni i nezadovoljni. U jednom momentu pozove me selektor i ja sav presrećan očekujem da će mi dati da branim na sledećoj utakmici, jer se prvi golman loše pokazao. Međutim, on mi kaže: "Hajde digni neku pesmu, oraspoloži ekipu." Rekoh: "Hoću šefe, hoću." I krenem, a on me pita: "Šta misliš, što te ja držim ovde? Zato što si dobar golman? Ne. Nego zbog atmosfere." Tada sam shvatio da neću izgraditi sportsku karijeru - ispričao je glumac.

- Studirao sam Diplomatiju i bezbednost pre glume i u Podgorici sam proveo jednu godinu tokom koje je moj brat od strica pohađao dramsku sekciju kod Petra Pejakovića, Slaviše Grubiša i Marije Backović. Jedne večeri sam mu rekao da bih voleo da pođem sa njim, i tako je sve krenulo. Bili su to verovatno neki znakovi kojih nisam bio svestan, neki božji blagoslov. Da tada nisam otišao, verovatno nikada ne bih ni pošao ovim putem, jer pre toga sa umetnošću nisam imao dodirnih tačaka. Moja majka je domaćica, otac se bavio nekretninama, tako da niko iz porodice nije težio ka tome. U toj dramskoj sekciji sam prvih mesec dana sve karikirao, a onda mi je Pejaković, divan reditelj i pedagog, jednog dana rekao: "Hajde sad samo budi ti. Šta god da se desi, budi ti". I malo-pomalo, shvatio sam šta je gluma - ispričao je Lazar ranije u intervjuu za 24sedam.

(Telegraf.rs)