Ćerka hrvatskog muzičara ima glavnu ulogu u seriji "Tvrđava": "Ljudi su reagovali na ljudskost i emociju..."

Serija "Tvrđava" je nedavno završena na RTS-u, a poslednja epizoda privukla je preko milion gledalaca.

"Tvrđava" prati događaje u Kninu i Bukovici tokom rata devedesetih godina, ali fokus nije na politici ili ratu, već na ljubavnoj priči glavnih likova, Hrvatice Darije i Srbina Luke, te njihovih porodica i prijatelja. Iako sadrži neke istorijske netačnosti, ljubavna priča je u njenoj srži.

Preporučujemo

Mlada Beogradska glumica Darija Vučko, kćerka hrvatskog muzičara Ivice Vučka poznatog po radu sa bendom Zwouk, proslavila se glavnom ulogom Darije Tolj u seriji "Tvrđava".

Fokus u ovoj seriji, za razliku od mnogih drugih koji se bave sličnom tematikom je na ljudskoj priči, a cilj je da se pokaže da na oje strane postoje dobri i loši ljudi.

Za Dariju Vučko ovo je prva veća uloga nakon što je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi poznate glumice Jasne Đuričić, a publika je bila oduševljena njenom hemijom sa Ognjenom Mićovićem, kojeg poznaje još iz srednje škole.

Sada je glumica otkrila sve vezano za pripreme, izazove dijalekta i ličnu povezanost s likom, kao i svoju povezanost s Hrvatskom i Makarskom, gde živi njen otac Ivica.

Darija je otkrila kako se spremala za glavni lik imajući u vidu težinu devedesetih godina koje ona nije lično iskusila.

- Istraživački rad je uključivao gledanje što više dokumentaraca, kao i filmova i serija koji su se već bavili temom devedesetih, slušanje muzike iz tog perioda, na primer bendova Todor Todor i Machine Gun. Knjiga "Život u limbu - Knjiga ožiljaka" Slavena Raškovića i Igora Čoka bila mi je posebno značajna. Naslov i reč ud vrlo precizno opisuju veliko poglavlje Darijine priče i njenog unutrašnjeg stanja. Putovanje sa Ognjenom u Knin, razgovori sa ljudima tamo, takođe su mi bili važni. Bilo je dragoceno videti mesto odakle potiču naši junaci, gde su odrasli i zaljubili se, sediti na tvrđavi, gledati reku Krku i odatle misliti na njih. Uopšteno, slušanje priča o tom periodu bilo je važno - ima ih mnogo, svuda su među nama. Osim toga, za Dariju je sve što su mi žene bliske meni poverile o trudnoći, svemu što ona donosi, porođaju i svemu što se u tom procesu može dogoditi bilo dragoceno. Naravno, stalno vraćanje scenariju, čitanje, probe s rediteljem Sašom Hajdukovićem i drugim kolegama, kao i probna snimanja, sve je to donosilo dozu sigurnosti prie nego što smo započeli samo snimanje.

Publika je pohvalila glumicu zbog toga što je lako savladala reči i akcente tipične za taj kraj a ona je otkrila da li joj je neko pomogao u tome.

- Dijalekt je vrlo specifičan i poseban, s mnogo zanimljivih lokalizama; mešavina je ijekavice i ikavice, sa svojom vlastitom melodijom. Bilo je izazovno savladati ga. Uglavnom sam se oslanjala na sluh, pokušavajući kod kuće što više da slušam i govorim, fokusirajući se na replike. Pre scene bih često u glavi govorila "ajme" i druge stvari kako bih se približila melodiji jezika. Jovo Maksić je bio tu da nas ispravlja i savetuje, kao i Petar B. Popović, koji je prisustvovao nekim probama. Pokušaala sam ubaciti što više ikavica, a najdragocjenije mi je bilo putovanje u Knin i razgovor sa ženom koju volim, a koja sada živi sa porodicom na drugom kontinentu. Njeno iskustvo iz tih godina bilo je u mnogočemu slično Darijinom. Ostala sam u kontaktu s njom. Podelila je sa mnom značajnu priču u kojoj je spomenula "lance", zbog čega sam je zamolila da upotrebi tu reč u jednoj od svojih rečenica.

Darija je priznala koja joj je scena bila najizazovnija za snimanje i zašto te kako se nosila s emocionalnim teretom likova tokom tog turbulentnog perioda.

- Rekla bih da je celo iskustvo bilo veliki izazov. Bilo mi je teško postaviti zdravu granicu koliko sam bio emocionalno uključen u priču i van ekrana. Od prvog trenutka sam se vezala za Dariju i boljela me je svaka nepravda koja joj se dogodila. Bilo je zahtjevno nositi tu priču kroz cijelo, dugo snimanje. Međutim, u tome je bila i ljepota - ova priča nam je svima bila važna i trudili smo se dati sve od sebe. Raspored snimanja je bio nelinearan, pa su neki dani uključivali skakanje iz devete epizode u šestu, zatim u treću, drugu, osmu i nazad u prvu; dogodilo se da smo kontinuitet scene iz Nikšića nastavili mesec dana kasnije u Beogradu. Za mene je "Tvrđava" bila veliko iskustvo učenja i profesionalna satisfakcija, zahvaljujući svim izazovima kroz koje sam prošla.

Da li je zadovoljna reakcijama publike i d ali misli d abi serija mogla da se prikazuje u Hrvatskoj kaže:

- Čini mi se da su ljudi najviše reagovali na ljudskost i emociju koju serija nosi. Svi likovi su vrlo živi, ​​slojeviti, sa svojim ranama, dilemama i nesavršenostima. Zato vjerujem da svatko u njima može pronaći deo sebe - ljubav, nadu, strah, tugu, ljutnju, nemoć ili radost. Serija je pre svega priča o ljudima koji se bore za prave vrednosti u najtežim trenucima svog života, priča o ljubavi koja, iako pati i podnosi, uvek pronađe svoj put. Upravo zato je univerzalna i mislim da pripada svima.

(Telegraf.rs/Večernji list)