Tompson utajio porez, isplivali dokazi: Pevač oštetio Hrvatsku za milione, presuda na šest stranica

Presuda Upravnog suda u Zagrebu iz 2014. godine, kojom je potvrđena odluka Ministarstva finansija da je Marko Perković Tompson dužan da plati 1.164.211,42 kune poreza poznata je već neko vreme. Sada je Upravni sud u Zagrebu potvrdio njegova dugovanja.

Presuda, napisana na šest stranica, pokazuje kako su navodni partneri iz Nemačke svojim svedočenjem pred Upravnim sudom pokušali da spasu Tompsona plaćanja poreza na neprijavljeni prihod, koji mu je odbila Poreska uprava.

Preporučujemo

Poreska uprava je podstaknuta informacijama iz istrage o Fima Mediji, krajem 2010. godine, pretražila Tompsonove prihode i rashode u 2007. godini i utvrdila da je imovina koju je stekao u toj godini znatno veća od prijavljenih prihoda koji bi mogli opravdati sticanje te imovine.

Pošto pevač ni u ponovljenim razgovorima sa poreskim inspektorima nije pružio ubedljive dokaze o poreklu novca, Ministarstvo finansija mu je u septembru 2012. godine obračunalo porez na dohodak i prirez od 1.164.211,42 kune za 2007. godinu. U strahu od izvršenja, Perković je taj iznos isplatio, ali je podneo tužbu Upravnom sudu u Zagrebu, tražeći poništenje odluke Ministarstva finansija i povraćaj novca.

Predmet je, kako je vidljivo iz presude Upravnog suda u Zagrebu, dodeljen sudiji Vlahu Baseliji Goci.

Tompson je saslušan pred Upravnim sudom 9. decembra 2013. godine. Tvrdio je da iznos koji Poreska uprava smatra njegovim prihodom ostvarenim 2007. godine i na koji mu je obračunat porez nije bio njegov prihod, već zajedničko ulaganje partnerstva u građevinski poduhvat koji je započeo 2007. godine sa dva partnera iz Nemačke, Božom Bagarićem i Stipanom Štekom. Izjavio je da je u prvoj polovini 2007. godine sa njima potpisao ugovor o partnerstvu o kupovini građevinskog zemljišta u ulici Generalski stol u Remetama i izgradnji nekoliko zgrada u koje su tri partnera zajednički uložila 450.000 evra.

Tvrdio je da su mu partneri Bagarić i Šteko u junu 2007. godine u kancelariji Zdravka Barišića (njegovog menadžera) predali 320.000 evra u gotovini, koje su stavili u nekakve kese, i da je on taj novac istog dana odneo u Privrednu banku i uplatio ga na svoj tekući račun, prenosi Jutarnji.hr.

Na njegovom računu u Privrednoj banci, uveravao je Tompson sudiju Baselji Gocu, već je bilo njegovih 130.000 evra, što je obezbeđivalo ukupno 450.000 evra za partnerski poduhvat. Sa tog računa, u dogovoru sa partnerima, isplatio je iznose za kupovinu građevinskog zemljišta u Remetu, a kasnije i za izgradnju zgrade koja je, kako je tvrdio, bila samo jedna od nekoliko planiranih.

Prema kupoprodajnom ugovoru iz 2007. godine, Perković se registrovao kao jedini vlasnik celog gradilišta.

Pošto Perković nije sudu dostavio nikakve materijalne dokaze koji bi potvrdili njegovu priču da investicija u građevinske parcele i zgradu u Remetu nije plaćena isključivo njegovim novcem, već da se radi o partnerstvu sa druga dva partnera, sudija Baselji Goce je odlučio da na suđenju ispita njegove navodne partnere. Takođe je zatražio od pevača da sudu dostavi barem materijalne dokaze koje je pomenuo u svom iskazu pred sudom - dokaz o jednokratnoj gotovinskoj uplati 320.000 evra na njegov tekući račun u Privrednoj banci sredinom 2007. godine, koje su mu navodno dva prijatelja iz Nemačke predala u gotovini.

Međutim, umesto dokaza o jednokratnoj uplati na račun PBZ-a, Perković je sudu dostavio kopije tri naloga za plaćanje u kunama Štedbanci od 10. i 11. maja i 12. juna 2007. godine, koji ukupno iznose milion kuna, i kopiju naloga za plaćanje Štedbanci od 4. juna za iznos od 100.000 evra. „Imajući u vidu da se u ovom slučaju ne radi o jednokratnoj uplati, niti je reč o uplati u evrima, niti na račun u Privrednoj banci, niti u protivvrednosti od 320.000 evra, Sud smatra da Marko Perković nije dokazao navode u svojoj izjavi sa priloženim kopijama uplate“, naveo je sudija Vlaho Basegli Goce u presudi.

Međutim, još spektakularnije su bile izjave koje su pred Upravnim sudom 3. marta 2014. godine, odvojeno jednu od druge, dali Perkovićevi navodni partneri iz Nemačke.

Navodni partner Božo Bagarić izjavio je pred sudijom da su Šteko i on Tompsonu davali novac u četiri jednake gotovinske tranše - tri tranše u evrima i jednu u kunama. Bagarić je u sudnici opisao da mu je gotovina uvek predata u kancelariji Zdravka Barišića (Tompsonovog menadžera). Ispričao je kako su automobilom prenosili gotovinske iznose iz Nemačke u Hrvatsku preko državne granice, tako što su prikupljeni novac stavljali u kovertu ili torbu, i čuvali ga u pregradu za suvozačevo sedište dok nisu stigli u Barišićevu kancelariju, piše Jutarnji.

U presudi, sudija napominje da je Bagarićev iskaz u potpunoj suprotnosti sa Tompsonovom tvrdnjom da su mu partneri odjednom predali ceo gotovinski iznos od 320.000 evra. Takođe ističe da je Bagarićev iskaz u suprotnosti sa nalozima za plaćanje na račun Štedbanke koje je Tompson dostavio sudu, a koji pokazuju da uplate nisu bile ni približno istog iznosa, niti u valutama koje je Bagarić naveo pred sudom.

Navodni partner Stipan Šteko je takođe pred Upravnim sudom izjavio da on i Bagarić nisu odjednom doneli novac za građevinski posao partnerstva u Remetama u Hrvatsku (kako je Tompson tvrdio), već u četiri navrata – tri puta u evrima i četvrti put u kunama u protivvrednosti od 100.000 evra. Naveo je da su novac prevozili na način da bi ga u Nemačkoj prebrojali, a zatim rasporedili po odeći koju su nosili (u presudi se ne navodi u kojim delovima odeće su ga sakrili). Čim bi prešli hrvatsku državnu granicu, tvrdio je Šteko, vozili bi se do Barišićeve kancelarije i dostavljali gotovinu.

Sudija Baselji Goce je izjavio da svedočenje partnera Stipana Šteka protivreči ne samo Tompsonovom, kao i nalozima za plaćanje na račun Štedbanke koje je pevač dostavio sudu kao navodni materijalni dokaz, već u nizu elemenata protivreči i svedočenju partnera Bože Bagarića. Svedočenja Šteka i Bagarića razlikuju se u nizu elemenata - u načinu prenosa gotovine u Hrvatsku, u iznosima uplaćenih ortačkih uloga, u načinu njihove isplate...

Treba pojasniti da su navodni partneri Bagarić i Šteko očigledno bili svesni da je prenos stotina hiljada evra u gotovini iz Nemačke preko državne granice u Hrvatsku nezakonit, pa su smislili priču da novac prevoze sakriven u kabini, odnosno u odeći koju su nosili.

Oba navodna partnera iz Nemačke tvrdila su na sudu da imaju veliko međuljudsko poverenje sa Perkovićem, zbog čega nisu bili preterano zabrinuti da li će Perković biti samo delimično isplaćen ili preplaćen za svoje ortačke uloge. Uverili su sud da zbog međuljudskog poverenja nemaju potrebu da na bilo koji način obezbeđuju svoje ortačke uloge. Nisu registrovali svoja prava vlasništva na građevinskom zemljištu i izgrađenoj zgradi u Remetama, kako su tvrdili pred sudom, kako bi izbegli dodatnu poresku obavezu.

Sudija je, međutim, ocenio njihova objašnjenja kao nejasna, ekonomski i praktično nelogična i neubedljiva.

Zanimljiv je i stav suda o navodnom ugovoru o ortakluku koji je priložio Marko Perković Tompson. U njemu se navodi da su Perković, Bagarić i Šteko zaključili taj ugovor u aprilu 2007. godine. Međutim, kod javnog beležnika Z. Č. ugovor je overen tek u martu 2011. godine, skoro četiri godine nakon što su navodni partneri stupili u ortakluk i nakon što je Tompson pozvan u Poresku upravu u januaru 2011. godine da objasni poreklo imovine stečene 2007. godine. Sudija Baselji Goce je takođe proglasio ugovor o ortakluku neautentičnim.

Podsetimo, hrvatskog ekstremistu Tompsona tužile i komšije: Sada objavljeno šta sve poseduje i koliki su mu prihodi.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)