"Želeo je da postane sveštenik": Progovorile komšije Žike Nikolića, rodna kuća se raspadala, sad je kao nova

Voditelj Živorad Žika Nikolić rođen je u selu Jasikovica, gde je odrastao u ne tako lakim i lepim životnim uslovima.

On je staru rodnu kuću od blata potpuno renovirao, a sada su komšije iz njegovg rodnog mesta progovorile o njemu.

Preporučujemo

- Mi uvek udri brigu na veselje. Sve ide na šalu i kad je najteže ljudi se šale pa onda prevaziđemo i idemo dalje - kaže jedna Žikina komšinica.

- Sve najlepše što kažu. Zahvaljujući njemu smo dobili asfalt.

Ističu da je Žika veoma pošten čovek, a još u školskim danima je ispunjavao želje svojim drugarima.

- On je pošten čovek. Još u školu je izdavao jedan list imao je jednu malu sveščicu i tu je mogao da piše, da mu se obrati neko od učenika, da piše šta želi. To je bilo u osnovnoj školi i to se sve završilo pa je otišao svako na svoju stranu - ispičala je komšinica za "Metar mog sela".

Foto: printskrin/youtube/TV Prva

Imao je veoma teške uslove.

- Znaš kako, pa izgledalo je, nije bilo ovako, nije tu bilo puta ljudski onako. Sve je tu bilo blato, znaš, sad da ti pričam, seoski ono sve. Poljoprivreda se mnogo više radila tu. Mi smo u školu išli odavde do kraja Jasikovice, prema Bučju, tu je bila škola četiri godine, ideš tu, ovi stari jure kući da dođemo da idemo da čuvamo ovce, svinje, krave i tako to. E posle kad smo pošli u Lopaš, tu smo išli četiri godine to je dole čak, tu smo imali dva tri puta. Išli smo, isto je to bilo tako, i dođemo kući do nekog doba, isto tako stari jure.

Za svoj kraj je uradio mnogo, a komšije i nekadašnji škloski drugari su mu jako zahvalni.

- Odrastao je ovde, u ovom zaseoku malom i mnogo se namučio dok je išao u školu. Nije bilo ni autobusa, ničega i roditelji su mu se mnogo mučili, bili su poljoprivrednici. Njih dvoje su školovali, sestru i njega, a on se mnogo dao u ovom kraju, uradio je nešto maltene što bi retko ko uradio za svoj kraj. Jedno malo mesto ima letnju pozornicu, ima manifestaciju svakog prvog četvrtka u septembru na njegovoj pozornici gde je bila bašta nekad, gde se gajio kupus, sad je letnja pozornica. Pevali su mnogi estradni umetnici, dive naše. Bilo je tu i operskih diva, a to je za jedno malo selo velika stvar. Ne samo za ovo selo nego za čitav kraj. Sa svih strana dolaze ljudi kad to bude i to bude vrlo lepo. To bude početkom jeseni. Prioda kakva je, videli ste, fantastična. Mi smo gustoljubiv narod - kaže komšinica.

Foto: printskrin/youtube/TV Prva

Žika je bio veoma povučen dečka, ali je zano i da se potuče sa drugarima.

- Bio je izuzetno fin i miran, povučen za razliku od mnoge druge dece koja su imala i želju da se pokažu drugačiji, da se dokažu u drugom nekom stilu. On je bio fin, bio je uvek dobar đak. Bilo je dosta teško tada. To su bila neka vremena... To vreme ovde kad smo mi odrastali to je negde '60. godina, školovanje je naše to osnovno obrazovanje, sticano u to vreme, mi smo ovde prve četiri godine išli u selo, ali je nama to otprilike nekih tri i po kilometara do škole. Putevi nisu bili ni blizu ovaki kakvi su danas, bili su jedni u tipu makadama, jedni su bili zemljani, teško je to bilo u zimu i kad su padavine, kiša, sneg i tako dalje. I onda idemo kao guske kad se sele, jedan za drugim kroz sneg, kroz prtinu. Tek kasnije je organizovan autobuski prevoz, u stvari, prvi put je autobus u naše selo stigao '67. godine pa onda iza toga sledi taj neki prevoz i dece u školu - priča komšija.

Kažu da je Žika razmišljao o tome da bude sveštenik ili nastavnik ruskog jezika, a komšija na to dodaje:

- Da, ali dobro posle je on otišao odavde kad je završio osmogodišnju, otišao je u gimnaziju, posle šta je dalje... Otišao je valjda, ja mislim, za Beograd na fakultet. Posle je radio u Banji ja mislim na televiziji bio je valjda i u Kraljevu malo. Njega je to interesovalo i u školi smo imali list, on je bio glavni urednik tog lista. Voleo je to, time je voleo da se bavi.

Komšija koji održava kuću Nikolića ističe da je želeo voditelj nekada da bude i sveštenik:

- Imao je želju da bude sveštenik. Nemam pojma odakle mu to. Mi ovde nismo nevernici, ali nismo ni neki preterani vernici.

(Telegraf.rs)