Stroga pravila na sahrani Đorđa Kadijevića: Porodica imala poseban zahtev, u kapeli samo oni

Velikan domaće kinematografije, reditelj, scenarista, istoričar umetnosti i likovni kritičar Đorđe Kadijević preminuo je 10. jula u 94. godini, a sahrana će se obaviti danas.

Čuveni reditelj na večni počinak biće ispraćen na Centralnom groblju, sa početkom u 13.30 sati.

Preporučujemo

Stroga pravila

Naša ekipa uputila se na groblje, međutim, tamo nas je sačekalo obezbeđenje.

Kako naš reporter sa lica mesta javlja, porodica reditelja zabranila je ulazak u kapelu, kao i da se na ulazu nalazi obezbeđenje.

Do kovčega nije mogao ni Radoslav Zelenović, prijatelj Đorđa Kadijevića, koji je do poslednjeg dana bio s njim u kontaktu i koji je rekao da je došao da ga ispoštuje i isprati na večni počinak, ali da mu nije dozvoljeno da uđe u kapelu.

Pored kovčega su supruga njegovog preminulog sina i unuk.

Inače, na ispraćaju nema izjavljivanja saučešća, kapela je zatvorena, a kada izađe porodica za sandukom, ostali koji stoje ispred, odnosno povorka, mogu  da budu na udaljenosti od oko 20 metara iza porodice.

Odlazak legende

Vest o odlasku legendarnog reditelja saopštila je Jugoslovenska kinoteka, koja je za septembar najavila veliku retrospektivu njegovih filmova u znak sećanja na neizbrisiv trag koji je ostavio u našoj kulturi. Kadijević je bio i dobitnik Zlatnog pečata, najvišeg priznanja ove ustanove za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

Kadijević je preminuo 10. jula u 94. godini. Javnost je, pored odlaska ovog velikana, dodatno potresla i činjenica da je samo devet dana ranije, 1. jula, preminuo i njegov sin, dr Aleksandar Kadijević. On je bio redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i jedan od vodećih regionalnih stručnjaka za istoriju arhitekture.

O porodičnim tragedijama, Đorđe je govorio pre nekoliko godina.

- Moja ćerka je umrla od šećerne bolesti u 24. godini, a šest godina kasnije još strašnija bolest napala je moju ženu. Gubitak ćerke i žene označio je početak samoće, koja je nepodnošljiva. Moj sin se u međuvremenu oženio, odselio, osnovao svoju porodicu, i on, naravno, brine o meni. Ponosan sam na njega, on je moj kolega, profesor univerziteta, doktor nauka, šef katedre. Ali, ja sam umro zajedno sa mojom ćerkom i ženom. Već dvadesetak godina sebe ne računam u žive. Ne mogu biti srećan, niti se bilo čemu iskreno radovati. Niko ne može zameniti ono što je za mene bilo važnije od života. Ovo je simulacija života u stvarnosti, i ja na jedan mučan način trajem posle sebe- rekao je tada između ostalog.

(Telegraf.rs)