"Dete me ne doživljava kao oca, žao mi je...": Goran Bare je otišao sa najvećim bolom, sebi OVO nije oprostio!

Muzičar Goran Bare preminuo je danas, 9. oktobra u 62. godini, a njegov život pored maestralne karijere i nezaboravnih pesama, obeležile su tragedije.

Goranov život obeležili su veliki uspesi s grupom Majke, ali i teške osobne tragedije, gubitak supruge, narušen odnos sa sinom te dugogodišnja borba s zavisnošću.

Preporučujemo

Iza karijere frontmena legendarnih Majki krije se životna priča obeležena velikim bolim zbog gubitka supruge, ali i svađe sa sinom kojeg je dobio.

Osnovao bend koji ga je vinuo u zvezde

Rođen je 16. avgusta 1965. godine u Vinkovcima, gde je odrastao u radničkoj porodici. Detinjstvo i mladost proveo je u gradu koji je tada imao izuzetno živu rok scenu, a muzika ga je privukla još u osnovnoj školi. Posebno su ga fascinirali Rolingstonsi i Bitlsi, čije je ploče slušao na sestrinom gramofonu.

Već sa 12 godina osnivao je prve bendove sa školskim drugovima, a 1980. godine, kao petnaestogodišnjak, sa Marinom Pokrovcem osnovao je sastav Duo debili. Zajedno su nastupili pred oko hiljadu ljudi u Domu omladine u Vinkovcima, što je bio jedan od njegovih prvih značajnijih susreta sa publikom.

Tokom narednih godina nastupao je sa različitim lokalnim sastavima, a krajem 1984. godine sa prijateljima je osnovao Majke, grupu koja će obeležiti njegov život i postati jedan od najvažnijih sastava hrvatskog roka.

Foto: Jelena Ostojić

U prvoj postavi, između ostalih, bili su Marin Pokrovac, Nedeljko Ivković Kilmister, Željko Mikulić Korozija i Ivica Duspara. Majke su se brzo izdvojile sirovim rok zvukom, energičnim nastupima i tekstovima koji nisu pokušavali da ulepšaju stvarnost.

Prve značajnije koncerte održali su 1986. godine u zagrebačkom Lapidarijumu i beogradskoj Akademiji. Ubrzo ih je zapazio nezavisni izdavač Zdenko Franjić, a 1987. godine snimili su promotivni materijal „Majke zauvek“, koji je sadržao 14 pesama.

Početak karijere obeležila velika tragedija

Međutim, početak njihove karijere obeležila je velika tragedija. U saobraćajnoj nesreći 1989. godine poginuli su gitarista Marin Pokrovac i još dvojica Baretovih bliskih prijatelja, Goran Matošević i Pavao Papo. Gubitak prijatelja teško ga je pogodio, a usledio je i period tokom kojeg se sve dublje suočavao sa zavisnošću.

Uprkos teškim okolnostima, Majke su 1990. godine objavile svoj prvi album „Razum i bezumlje“, koji je postao jedno od ključnih izdanja domaćeg garažnog roka. Pesme poput „Iz sve snage“, „Zbunjen i ošamućen“ i „Novi dani“ pokazale su pravac u kojem će bend nastaviti da se razvija.

Početak rata u Hrvatskoj doneo je nove promene, a prvobitna postava Majki prestala je sa radom. Bare je u tom periodu eksperimentisao i sa drugačijim muzičkim izrazom, pa je pod pseudonimom Hali Gali Halid objavio materijal koji je spajao rok, psihodeliju i elemente narodne muzike.

Godine 1992. ponovo je okupio Majke, nakon čega je usledio jedan od njihovih najplodnijih perioda. Album „Razdor“, objavljen početkom devedesetih, doneo je pesme poput „Budi ponosan“, „Krvarim od dosade“ i „Mršavi pas“, koje su vremenom postale nezaobilazan deo njihovog koncertnog repertoara.

Usledili su albumi „Milost“ iz 1994, „Vreme je da se krene“ iz 1996. i „Put do srca sunca“ iz 1998. godine. Upravo su ti albumi učvrstili status Majki kao jednog od najvažnijih rok sastava u Hrvatskoj.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ženu pronašao mrtvu -predozirala se

I dok je na muzičkom planu nizao uspehe, Bare je privatno prolazio kroz najteže trenutke svog života.

Godine 1993. oženio se dugogodišnjom partnerkom Mirjanom, sa kojom je 1994. godine dobio sina Mirana. Porodična sreća, međutim, kratko je trajala. Mirjana je u decembru 1995. godine preminula od posledica predoziranja heroinom, a njihov sin tada je imao tek godinu dana.

Bare je kasnije u intervjuima govorio o traumatičnom trenutku kada se probudio pored supruge i shvatio da je preminula. Njena smrt ostavila je dubok trag na njegov život, a muzičar se nakon tragedije suočavao sa ozbiljnim ličnim i psihičkim poteškoćama.

Nije imao odnos sa sinom

O odnosu sa sinom Miranom tokom godina govorio je retko, ali veoma iskreno. Priznao je da nije bio otac kakav je želeo da bude i da je Miran odrastao uz baku i deku.

- Moje dete me ne doživljava kao oca, nemamo nikakav odnos... Žao mi je, ali mi je drago što sam uspeo da ga školujem -  ispričao je u jednom intervjuu.

Priznao je i da ga propušteni zajednički trenuci sve više bole kako stari.

- Ali opet sam zabrljao, znaš. Sve me to sve više muči kako starim. Sviraš pa zaboraviš, pa ne stigneš na njegov rođendan, zaboraviš da mu čestitaš. Zabrljao sam, šta da ti kažem - rekao je.

Uprkos udaljenosti među njima, nikada nije krio ponos na sina, koji je završio dva fakulteta. U jednom od svojih najemotivnijih priznanja otkrio je i koliko mu je očinstvo značilo.

- Da nisam postao otac, ne bih sada sedeo ovde, nego bih bio mrtav - izjavio je.

(Telegraf.rs)