Vartolomejska noć na Kosmetu! Počelo obeležavanje pogroma, 17. mart 2004. - Nagrađeni zločin

Foto: Telegraf / N. Zejak

Izložbom fotografija i tribinom pod nazivom "Pogrom 17. marta 2004. - Nagrađeni zločin" u galeriji Doma Kulture u Gračanici večeras je počelo obeležavanje Martovskog pogroma.

U osvrtu na istorijske činjenice koje su prethodile Martovskom pogromu profesor dr Vladan Virijević je naglašavajući da je Martovski pogrom događaj koji se vezuje za kulturu sećanja i kulturu bola koje traju tokom celog XX veka i nastavljen u proteklih skoro četvrtinu XXI veka.

Preporučujemo

"Ono što se dogodilo u Martovskom pogromu može se usporediti sa Vartolomejskom noći, Noći dugih noževa i sa Kristalnom noći, koji su vezani za neku ideološku ili nacionalnu komponentu. Martovski pogrom ima težu dimenziju. Radi se o trenutku klijanja semena i realizaciji jednog dugotrajnog procesa koji je krenuo sa formiranjem Prizrenske lige 1878.godine i koji je u fazama u različitim ideološkim i političkim okolnostima sazrevao da bi taj „gnojni čir“ 17. marta pukao“,kazao je on.

Svojim, kako je kazao, rušilačkim i ubilačkim karakterom Martovski pogrom je pokazao svu pogubnost ideologije Arbanaškog pokreta koji se svodi na borbu za teritoriju, za to ko će sejati na plodnoj Metohijskoj zemlji,ko če uzgajati vinograde oko Orahovca i ko će mesiti hleb od kvalitetnog Gračanačkog brašna.

Martovski pogrom je posledica globalnih i partikularnih interesa, naglasio je dr Virijević pojašnjavajući da se na prostorima Balkana ukrštaju globalni interesi velikih sila i pratikularni interesi Arbanasa koji su u direktnom sukobu sa interesom Srba da „držanjem zubima za zemlju“,opstanu na ovim prostorima.

Foto: Telegraf/N. Zejak

Direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković je podsetio na stradanje Srba u centralnom delu Kosova posebno u Čaglavici nadomak Prištine.

Martovski pogrom, kako je kazao, je podstakao raseljavanje Srba u tom prištinskom prigradskom selu.

„Posle Martovskog pogroma krenula je prodaja i raseljavanje Čaglavice u kojoj je do tada živelo oko 1.500 Srba“, istakao je on i naglasio da su ljudi morali prodavati kako bi imali gde da sklone svoje porodice.

Njegov kolega istoričar Stefan Radojković je posebnu pažnju posvetio ulozi Američke administracije u stvaranju tzv.Kosov-ske nezavisnosti.

Navodeći da u svom osvrtu koristi rad Džejmsa Kerlinga koji je postavio pitanje kako i zašto je došlo do radikalnih promena u politici SAD prema Kosovu.

“Početna premisa američke administracije od 1998. do 2008. godine je bila goli interes. Ključna godina je 1998. godina kada je SAD OVK smatrao terorističkom organizacijom i kada su SAD smatrale da Kosovu treba dati izvestan vid samouprave u okviru Srbije, ali je u kasnijim godinama zbog rata u Iraku politika prema Kosovu pala u drugi plan što potvrđuje stav da se problemom Kosova treba da bavi Evropska Unija“, rekao je Radojković.

On je zaključio da su SAD planirale da se problem statusa Kosova i Metohije reši na taj način što bi Srbija postala članica EU i saglasila sa nekom vrstom nezavisnosti Kosova, te da se pitanjem Kosova treba da bavi Evropska unija.

Martovski pogrom, kako je kazao, je promenio politiku SAD zbog nasilja nad predstavnicima UNMIK-a i drugih misija zbog čega su SAD shvatile, da Albanci nasiljem ostvaruju ciljeve zbog čega su u proleće 2005. godine temu Kosova gurnuli u drugi plan, podržavajući pregovore o statusu koje je vodio Marti Ahtisari.

"Znalo se od početka pregovora da će to biti neka vrsta nezavisnosti“, kazao je on i zaključio da su SAD ključni akter politike o Kosovu i Metohiji, “iako je Kosovo u drugom planu njihove politike“.

Večerašnjoj tribini prisustvovao je znatan broj meštana Gračanice, kao i studenti istorije i predstavnici Raško-prizrenske eparhije.

(Telegraf.rs / N. Z.)