Umrla legendarna Ala Osipenko

Ala Evgenijevna Osipenko, istorijska primabalerina Kirovskog državnog akademskog operskog i baletskog pozorišta i poznata učiteljica, preminula je u 93. godini. Bila je prva iz svoje generacije Kirovskih zvezda koja je očarala Zapad kada je igrala u Parizu 1956. godine.

Među najvećim plesačicama 20. veka, uspela je da impresionira svet svojom eteričnom tehnikom i izražajnom umetnošću. Studirala je u Lenjingradskoj koreografskoj školi (sada Akademija Vaganova u Sankt Peterburgu) u klasi Agripine Vaganove (čija je bila jedna od njenih poslednjih učenica).

Preporučujemo

Nakon diplomiranja pridružila se Kirovskom baletu 1950. godine, a unapređena je u primabalerinu 1954. godine. Njen repertoar je uključivao, između ostalog: Uspavana lepotica, Labudovo jezero, Bajadera, Šopenijana, Krcko Oraščić, Spartak, Kameni cvet, Rajmonda, Don Kihot.

Njen nastup kao vile jorgovana u predstavi "Uspavana lepotica", koju je prvobitno koreografisao Marijus Petipa 1890. godine na muziku Petra Iliča Čajkovskog, postao je jedno od njenih najvećih dostignuća.

Osipenkina dramska snaga i izvanredan plastični talenat manifestovali su se u ulogama koje su za nju specijalno postavili ruski koreografi, "Legenda o ljubavi" Jurija Grigoroviča, "Obala nade" Igora Beljskog, "Kleopatra" Stanislava Černišova i brojnim drugim.

Istovremeno, od 1964. do 1965. godine, bila je deo Kamernij baleta kojim je rukovodio Đorđi Aleksidze, koji je posebno upamćen po svojoj interpretaciji u baletu "Sirinks".

Godine 1961, dok je bila na turneji sa Kirovskim baletom u Parizu, jedan od njenih glavnih plesnih partnera, Rudolf Nurejev je napustio svoju domovinu, tražeći politički azil od francuske policije na aerodromu. Ona sama je imala težak odnos sa Kirovskim teatrom tokom većeg dela 1960-ih, toliko da je napustila instituciju 1971. godine. Bila je jedna od četiri nezaboravne zvezde Sovjetskog Saveza, zajedno sa Natalijom Makarovom, Alom Sizovom i Irinom Kolpakovom. Kada je Nurejev, godinama kasnije, preuzeo vođstvo Baleta u Pariskoj operi, Osipenko je povremeno držala časove igračima kompanije u Pale Garnije.

Od 1971. do 1973. godine obavljala je poziciju soliste u kompaniji Koreografske minijature pod vođstvom Leonida Jakobsona. Osipenko je potom igrala za Borisa Eifmana, postavši prva baletska zvezda koja je podržala njegov rad, kreirajući za njega ulogu Nastasje u predstavi "Idiot".

Upravo u tim baletima Osipenko se istakla kao pravi inovator i postigla svoje najznačajnije pobede.

Igrala je nekoliko glavnih uloga iz klasičnog i modernog repertoara u produkcijama poznatih sovjetskih baletskih majstora, uključujući Konstantina Sergejeva. Takođe je upamćena po baletima "Priča o slugi Nikiški" pored Mihaila Barišnjikova u koreografiji Kirila Laskarija , "Beli adađo" sa Jovanom Markovskim, pa "Ledena devojka" sa Jovanom Markovskim u koreografiji Fjodora Lopuhova, kao i "Antonije i Kleopatra" Stanislava Černišova.

Nakon pada Sovjetskog Saveza, Osipenko se preselila u Sjedinjene Države gde je radila u baletskoj kompaniji Hartford u Konektikatu. Godine 2000. vratila se u Sankt Peterburg.

Imala je dugogodišnju umetničku saradnju sa rediteljem Aleksandrom Sokurovim, učestvujući u nekoliko njegovih filmova, uključujući i međunarodno nagrađivani uspeh "Ruski kovčeg".

Godine 1993. učestvovala je u baletu koji je kreirao Bepe Menegati, Frančeska da Rimini, sa koreografijom Đanfranka Paolucija, u kojem je igrala Vešticu Fatum pored velike zvezde Karle Frači.

Među raznim nagradama koje je Osipenko dobila ističe se prestižna Pavlova nagrada, dobijena u Parizu 1956. godine. Bila je prva sovjetska balerina kojoj je dodeljena, a zatim su je sledile Ulanova i Pliseckaja.

Poslednjih godina, Osipenko je radila kao baletska učiteljica u Mihajlovskom baletu u Sankt Peterburgu, nastavljajući da doprinosi koreografskoj umetnosti, utičući na generacije igrača kao simbol čistote, snage i integriteta, u potpunosti obnavljajući akademsku tradiciju ruskog baleta.

(Telegraf.rs/Giornaledelladanza)