Šta je kultura? Poslušajte šta su rekli Berček, Miki Manojlović, Bata Stojković, Ršumović i Duško Radović

U jednom važnom televizijskom prilogu za Radio-televiziju Beograd, postavljeno je fundamentalno pitanje: šta je kultura? Na ovu izazovnu temu svoje viđenje su davne 1980. godine izneli neki od najznačajnijih glasova naše umetničke i intelektualne scene: Aleksandar Berček, Danilo Bata Stojković, Predrag Miki Manojlović, Ljubivoje Ršumović i Duško Radović. Njihovi odgovori, raznoliki i duboki, pružaju fascinantan uvid u suštinu ovog sveobuhvatnog pojma.

Aleksandar Berček je, sa dozom karakterističnog humora, pokušao da definiše kulturu kroz svakodnevne postupke i moralna načela. "Šta je bio kulturan čovek recimo?", zapitao se, pa nastavio: "Pa recimo da poštuje 10 Božijih zapovesti... Onda, ne znam... da ne pljuje po podu. Čuva svoje zdravlje, čuva okolinu. Šta, otkud znam šta je dobro." Ipak, priznao je da je teško sročiti savršenu definiciju: "Mislim, znao bih, ali ne mogu da se setim ništa pametno." Berčekovo viđenje ukazuje na kulturu kao skup osnovnih etičkih normi i obzira prema sebi i okolini.

Preporučujemo

Danilo Bata Stojković ponudio je kratak, ali provokativan odgovor, često sa sebi svojstvenim cinizmom. Upitan šta je kultura, kratko je uzvratio: "Ne znam sad šta je. Možda deo fiskulture recimo." Njegova izjava, mada naizgled šaljiva, otvara prostor za razmišljanje o širem spektru 'kulture tela' i svakodnevnih navika, možda sugerišući da je kultura nešto bazično, čak i fizički prisutno u našem životu.

Predrag Miki Manojlović je kulturu sagledao kao nešto suštinsko, živo i bezgranično. "Kultura nema granica. Ona se, ona se ne pravi. Ona se živi, ona se nosi", istakao je glumac. Upozorio je i na izazove modernog doba i prepreke ka istinskoj kulturi: "Čini mi se da ljudi imaju malo vremena za sebe pa ne uspeva svima. To je veoma teško, to je, to je ozbiljna stvar, jedan ozbiljan pravac. Malo ljudi znam kojima je uspelo da da da da postanu stvarno kultura." Za njega, kultura nije nešto što se pasivno konzumira, već nešto što se aktivno živi i nosi, zahtevajući posvećenost i autentičnost.

Ljubivoje Ršumović je svoje viđenje ilustrovao primerom Japana, naglašavajući disciplinu, rad i težnju ka suštini. "Mene je zaprepastilo recimo u Japanu. U Tokiju ima 10 miliona stanovnika. Svakog prepodneva kad je radni dan dođe još 10 miliona ljudi u Tokio. Apsolutno se to ne može primetiti da tu ima 20 miliona ljudi", objasnio je Ršumović. Za njega, to je odraz duboke kulturne vrednosti: "To je, znači, to je ta težnja ka suštini. Oni su mali narod, znaju da im je u radu jedini spas i u toj vrsti discipline. To je ta težnja ka suštini. Oni su shvatili suštinu i teže ka savršenstvu u tome. To je kultura." U Ršumovićevoj interpretaciji, kultura je usmerenost ka smislu i perfekciji kroz disciplinovan rad.

Za kraj, Duško Radović, poznat po svojoj lucidnosti i prefinjenom smislu za reč, ponudio je verovatno najdublju i najizazovniju definiciju, odbacujući uobičajene konotacije. "Treba se vratiti možda u 19. vek pa videti da je i on nije bio bez kulture. Mislim ne ne mislim na obrazovanje, nego mislim na pravu kulturu. Nego na oplemenjeni odnos prema ljudima, prema stvarima, prema životinjama, prema događajima. To je kultura." Izričito je naglasio da kultura nije ni umetnost ni škola: "Nije kultura umetnost. Mislim tu je velika zbrka. Niti je kultura škola. Škola možda jeste put do kulture, ali ne može biti sinonim za kulturu, obrazovanje. Ja tako mislim." Radović je kulturu video kao suptilni odnos pojedinca prema celokupnom svetu, daleko od formalnog učenja ili umetničkih izraza.

Pogledajte snimak:

(Telegraf.rs/izvor: RTS Trezor)