Vreme je da se Srbi sete velikog Đorđa Krstića: Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

Đorđe Krstić se ubraja među naše najvažnije slikare s kraja devetnaestog veka, mada je danas na njega pao veo zaborava, barem kod šire populacije. Krstić je sa sobom iz Minhena gde je studirao doneo i kontroverzu, jer je u naše crkveno slikarstvo uneo novine koje se mnogima nisu dopadale

Đorđe Krstić, Slikarstvo, Istorija umetnosti

Đorđe Krstić spada među najznamenitije srpske slikare druge polovine devetnaestog veka. Foto: Wikimedia Commons/Nikola Smolenski

U vreme kada je na svet 19. aprila 1851. godine došao Đorđe Krstić, njegova rodna Kanjiža nazivala se Starom Kanjižom, i tek je posle Prvog svetskog rata i prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji to bilo promenjeno, zato što je Nova Kanjiža na levoj obali Tise, odmah preko reke u odnosu na Staru, postala Novi Kneževac. Navodimo to kao malo poznati kuriozitet, barem malo poznat van Banata i Bačke, iako nema nikakve veze sa Đorđem Krstićem.

On se nakon svršene osnovne škole u zavičaju, otisnuo u svet i slikarski zanat počeo da izučava u Sremskim Karlovcima i Beogradu, potom i u Minhenu, koji je bio često studijsko odredište srpskih umetnika tokom devetnaestog veka, budući da je tamošnja Akademija likovnih umetnosti bila na svetskom i evropskom glasu.

Krstić je tamo završio pomenutu akademiju i sve do 1883. ostao u prestonici Kraljevine Bavarske, druge po veličini države u okviru Nemačkog carstva (najveća, najmoćnija, najbogatija, najuticajnija, razume se, bila je Kraljevina Pruska). Upravo u to doba nastaju njegova dela koja su pod snažnim uticajem nemačkog realizma, poput ovde priložene „Utopljenice“ (1879), poput „Anatoma“ i „Pisca jevanđelja“.

Te 1883. godine Đorđe Krstić dolazi u Kraljevinu Srbiju (koja je uz podršku njegove rodne Austrougarske proglašena 6. marta prethodne godine, dotad bivajući Kneževinom) pa u narednom periodu nastaju njegovi radovi inspirisani nacionalnom maticom: priloženi „Manastir Žiča“, „Manastir Studenica“, zatim „Pejzaž sa Kosova polja“, „Iz okoline Čačka“, „Iz Leskovca“, priložena „Odžaklija“, potom „Ćele-kula“, priloženi „Kralj Milan u logoru (pod šatorom)“, koji je, uz rad Steve Todorovića iz 1881. svakako najuspeliji portret ovog srpskog vladara.

Đorđe Krstić, Slikarstvo, Istorija umetnosti

„Utopljenica“, Đorđe Krstić, 1879. Foto: Wikimedia Commons/galerijaslika.org/Materialscientist

Postavši član Srpskog učenog društva već 30. januara 1884. godine, 1892. postaje i počasni član Srpske kraljevske akademije (čitava priča oko ova dva međusobno suprotstavljena udruženja prilično je skandalozna i simptomatična, i zahteva posebno bavljenje); iste godine slika priloženi pejzaž „Babakaj“, nakon što je prethodne naslikao „Sveti Sava blagosilja Srpčad (u crnogorskim narodnim nošnjama)“, koju ne treba mešati sa slikom „Sveti Sava blagosilja Srpčad“ od Uroša Predića, koja ima nešto drugačiju kompoziciju i koja je nastala trideset godina posle Krstićeve.

Što se tiče crkvenog slikarstva, Đorđe Krstić je autor više ikonostasa, od kojih se posebno ističu onaj u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Čurugu, i onaj u Sabornom hramu u Nišu; nažalost, ovaj drugi je sa svojih jedanaest ikona stradao u velikom požaru koji je izbio 12. oktobra 2001. godine, ali prvi i dalje postoji.

Njegov naročiti pristup ikonopisu nije bio bez kontroverzi; on je bio uveo minhenski stil, upotrebljavao mrke boje, igrao se svetlošću i senkama, stvarao kontraste sa ciljem pojačavanja efekta, i to se mnogima nije dopadalo.

Pomenusmo maločas Stevu Todorovića; njih dvojica su nekada bili veliki prijatelji, ali su zbog Krstićeve osobene estetike postali veliki neprijatelji, a njihova javna rasprava bila od velikog značaja za našu umetnost onoga doba. Zapravo, kontroverza je bila toliko velika, da je Krstićeva slika „Smrt kneza Lazara“ ocenjena kao isuviše profana i nikada nije postavljena u ikonostas niškog Sabornog hrama.

Đorđe Krstić, Slikarstvo, Istorija umetnosti

„Babakaj“, Đorđe Krstić, 1892. Foto: Wikimedia Commons/arte.rs/Nicolina/Materialscientist

Đorđe Krstić je preminuo 30. oktobra 1907. godine (po novom kalendaru) u svojoj kući u Beogradu. Kuća slikara Đorđa Krstića, koja se nalazi u Kneginje Ljubice 23, na uglu sa Strahinjića Bana, rešenjem Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture 1958. godine, za vreme vlasti „zlih“ komunista, stavljena je pod zaštitu države kao nepokretno kulturno dobro, ako to još uvek nešto znači kao osiguranje od investitorske pošasti (u stvari, pre „zlih“ komunista izgleda nijedno kulturno dobro nije bilo pod zaštitom države; i sve zgrade koje ćemo nadalje pomenuti zaštićene su tek nakon Drugog svetskog rata).

„Podignuta je oko 1890. godine u stilu akademizma“, može se o Krstićevoj kući pročitati u Katalogu nepokretnih kulturnih dobara Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. „U specijalno građenom ateljeu nastala su poznata dela Đorđa Krstića, te nas ova kuća vezuje za jednog od naših najvećih slikara s kraja XIX veka. Sačuvana u svom prvobitnom obliku, zajedno sa ateljeom, predstavlja jednu od retko sačuvanih građevina ove vrste u Beogradu.“

Nevezano sa Krstića, ali tik pored njegove kuće nalazi se Kuća Andre Đorđevića, koja je delo njegovog imenjaka arhitekte Andre Stevanovića, velikog čoveka čiji nam je genij zajedno sa Nikolom Nestorovićem podario Zgradu Uprave fondova na Trgu Republike (u koju je 1952. premešten Narodni muzej), Zgradu trgovca Stamenkovića (koja se katkad naziva i Zgrada sa zelenim pločicama) na uglu Kralja Petra i Uzun-Mirkove (možda i ponajlepše zdanje u glavnom gradu) te Zgradu Beogradske zadruge, a sa Dragutinom Đorđevićem i zgradu Srpske kraljevske akademije, to jest — Palatu SANU. Stevanović je bio arhiteta i zgrade Bogoslovije u Prizrenu.

Đorđe Krstić, Slikarstvo, Istorija umetnosti

„Manastir Žiča“, Đorđe Krstić, 1883. Foto: Wikimedia Commons/Ivana Guslarevic

Đorđe Krstić, Slikarstvo, Istorija umetnosti

„Odžaklija“, Đorđe Krstić, 1884. Foto: Wikimedia Commons/BuhaM

Đorđe Krstić, Slikarstvo, Istorija umetnosti

„Kralj Milan u logoru (pod šatorom)“, Đorđe Krstić, 1880-ih. Foto: Wikimedia Commons/Gmihail

(P. L.)

Tagovi: Biseri srpske kulturne baštine, Đorđe Krstić, Istorija umetnosti, Slikarstvo, umetnost

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Frida Kalo je umrla na ovaj dan, a sav svoj bol i svu svoju snagu ostavila nama na platnu

Otputujte do Francuske na nedelju dana: Bogat prateći program Lotrekove izložbe

Kako biste reagovali da vidite nagu devojku dugu pet metara (VIDEO)

"Operacija Noćna straža": Rembrantovo remek-delo obnavlja se pred očima celog sveta (VIDEO)

Karavađova slika trebalo je da bude zvezda aukcije, ali 2 dana ranije kupio ju je misteriozni čovek

Rođendan Nikole Tesle obeležava se "Teslinim danima", kulturnom rutom kroz gradove Evrope i Amerike

Ovako je govorila Frida Kalo: Nadam se da je smrt radosna i nadam se da se nikada neću vratiti

U Novom Sadu otvorena izložba posvećena osobama sa invaliditetom koje su menjale svet

Izložba Marka Crnobrnje: O vaspitanju i roditeljstvu kroz skulpture

Čelinijev „Persej sa glavom Meduze“ i strepnja Medičija: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Prvi "Kale festival" ovog vikenda: Srednjovekovna kultura i viteštvo oživeće na Pirotskoj tvrđavi

Izložba Tuluz-Lotreka u Novom Sadu otkriva tajne pariskog društva: Zavirite u sjaj i bedu Mulen Ruža

Umetnica ljubav prema Kijanu Rivsu pokazala na neverovatan način: Smestila ga u Diznijeve crtaće

Spektakularan ples uz melodije srpske i egipatske himne obeležio 22. Afro festival

Novi mural u Beogradu prostire se na čak 100 metara, a oslikali su ga najbolji studenti umetnosti

Rejnoldsovi „Strelci“ kao izašli iz Tolkinovog pera: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Otvoren Afro festival: Spoznajte umetnost crnog kontinenta u srcu Beograda

Upoznajte život velikog slikara: Danas se otvara izložba "Đura Jakšić. Između mitova i stvarnosti"

Miloš pred Muratom na slici velikog Budvanina: Čupamo od zaborava bisere naše kulturne baštine

Konstablova „Kola sa senom“ druga omiljena engleska slika: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Fejsbuk uklonio "neprikladnu" fotografiju sa albuma Led zepelina, pa se predomislio (FOTO)

Napravio je festival i "kulturnu kafančinu", gde ljudi pričaju sa umetnošću i "prodao dušu" (VIDEO)

Rafaelov „Bindo Altoviti“ kao bankar u jagnjećoj koži: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Afro festival donosi u Beograd bogatu i raznobojnu umetnost "crnog kontinenta"

"Devojka u plavom" je svečano otvorila Narodni muzej: Saznajte priču o njenom umetniku od 27. juna

Ispravljena nepravda prema velikom književniku: Danilo Kiš posthumno "Počasni građanin Subotice"

Rusi i Kinezi pre 70 godina nisu imali pojma koliko je komunistička propaganda homoerotična (FOTO)

Kusturica iskreno o umetnosti u 21. veku: Živimo u vreme video igara, ali i to će se promeniti

Moći ćemo da zagledamo svaku poru Mona Lize: Luvr priprema veliku izložbu i jedno iznenađenje

"Mladost" u šezdesetoj: Izložba koja vraća u neka druga vremena (FOTO)

El Grekov „Laokoon“ pravi način da majstor okonča karijeru: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Od ruiniranih fasada stvaraju remek dela: Čačak lepši za 25 murala i jednu skulpturu (FOTO)

Izložba "Sazvežđa ljubavi" Tamare Kusovac u Ušću (VIDEO)

Augustinčićev Spomenik Petru Kočiću dominira Banjalukom: Kratka priča iza velikog umetničkog dela

Srpski umetnici slikama oduševili Beloruse

Ovako je govorila Frida Kalo: Pronađen je jedini snimak njenog glasa (VIDEO)

Počela prodaja ulaznica za izložbu "Čistač" Marine Abramović

Jovana Stević je predstavnica Srbije u projektu "Hleb mira": Osim nje, učestvuje i Gijom Muso (FOTO)

Izabrali smo svetske muzeje koje možete posetiti preko interneta

Book&Roll: Muzika, film, knjige... sve što volimo 17. juna u Jazz kantini Lisabon, uz besplatan ulaz (VIDEO)

Pop & Kultura je od danas drugačija - pogledajte šta smo pripremili za vas

Uvodnik prvog broja „Zenita“, našeg najvažnijeg međuratnog časopisa: Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima