• 0

Muzej kupio "vrlo retku" Gogenovu skulpturu za 5 miliona dolara. Jedini problem - to je lažnjak

Punih 17 godina verovali su da je ovo najveća i najneobičnija skulptura Pola Gogena

  • 0

Hvaljena i retka skultura Pola Gogena, koju je muzej Dž. Pol Geti platio između tri i pet miliona dolara, proglašena je lažnom. To je potvrdio i sam Muzej time što je na svom sajtu ovo delo pripisao "nepoznatom autoru".

Pol Gogen

Pol Gogen Foto: Musée départemental Maurice Denis

Jedan od najbogatijih muzeja sveta kupio ju je pre 17 godina. Da je Gogenova pretpostavljali su na osnovu dve fotografije koje je francuski slikar uvrstio u svoj putopis "Noa, Noa". Na osnovu autorovog opisa zaposleni u Getiju su pretpostavili da je skultura zapravo umetnikov autoportret.

- Gogenove skulpture su vrlo retke, a ovaj intrigantni rad je savršen primer. Vrlo smo srećni što možemo da izložimo "Glavu sa rogovima", koja će postati centralna figura naše izložbe simbolističke umetnosti - rekla je tada Debora Gribon, tadašnja direktora Dž. Pol Geti muzeja.

Nakon što ga je Geti kupio, ovaj artefakt proputovao je svet - bio je u Tejt muzeju u Londonu, Nacionalnog galeriji umetnosti u Vašingotonu, MoMA muzeju u Njujrorku i Muzeju kulture u Milanu.

No, Gogen nikada nije potpisao skulpturu, a njegove fotografije ne odgovaraju joj u potpunosti. Dok se nekada mislio da je nastala između 1895. i 1897, periodu koji je Gogen proveo na Tahitiju, sada se kao datum nastanka navodi 1894. godina, koju je umetnik proveo u Francuskoj.

Ovo delo su istoričari umetnosti dugo držali pod znakom pitanja. Čim ju je Geti kupio, Fabris Furmanoar, kolekcionar fotografija Tahitija iz 19. veka, pronašao je fotografiju skulpture koju je uradio Žil Agostini i nazvao je "Markiski idol", sugerišući da je u pitanju delo nepoznatog umetnika sa Markiskih ostrva, koja su tada bila deo Francuske Polinezije.

U Agostinijevom albumu "Glava sa rogovima" nalazila se pored portreta Džordža Lagarda, kolekcionara narodne umetnosti, koji je možda bio vlasnik biste. Obe fotografije datiraju iz 1894. godine.

Poreklo skulture uvek je bilo pomalo mutno. Kupila ju je 1993. godine kuća "Vildenštajn i kompanija" (Wildenstein & Company) od privatnog kolekcionara iz Švajcarske. Prvi koji je ovu statuu pripisao Gogenu bio je Danijel Vildenštajn, autor Gogen kaloga slika izrađenih između 1873. i 1888. Drugi deo kataloga, koji se nastavlja do 1903. trebalo bi da izađe krajem ove godine, neće uključiti ovu skulpturu.

Nafea Faa Ipoipo ili Kada se udajes, Pol Gogen, 1892. godina

Slika Pol Gogen o životu na Tahitiju Foto: Wikimedia Commons/Beyeler Foundation

Ovo, doduše, ne bi bio prvi put da je porodica Valdenštajn, koja se od 17. veka bavi preprodajom umetnina, bude usred kontorverze.

Porodica iz Francuske optužena je za prevaru sa porezom, te kako je skrivala nestala ili ukradena umetnička dela, čak i za to da je trgovala i sa nacistima za vreme Drugog svetskog rata. Sve ove optužbe oni su porekli.

Geti trenutno ispituje ovu skulpturu, kako bi saznali više o njenom poreklu. Stručnjaci iz Polinezije kažu da rogovi sugerišu na ikonografiju koja nije lokalna, već ima hrišćanske i evropske korene. Druga teorija, koju je predložio Furmanoar, jeste da je skulturu izradio neki turista iz Evrope.

(Telegraf.rs/artnet)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima