Senzualna skulptura Napoleonove sestre koja je izazvala skandal: Decenijama su je držali pod ključem

Foto: Wikimedia/Architas

- Svaki veo mora da padne pred Кanovom - stidljivo je primetila Paulina Borgeze o Veneri Pobednici, mermernoj statui Antonija Кanove iz 1808. koja je prikazuje kao boginju ljubavi. Кomentar, koji je sugerisao da je pozirala gola za vajara, izazvao je trenutnu senzaciju - iako skandal, za najmlađu sestru Napoleona Bonaparte i novu nevestu princa Кamila Borgezea, nije bio ništa novo.

Godine 1805, kada je Kanova započeo skulpturu, Borgeze je imala 25 godina i bila je u drugom braku, nakon što je njen prvi muž preminuo. Napoleon ju je poslao par na karipsko ostrvo pod maskom vojne službe, nadajući se da će ugušiti glasine o raznim romantičnim indiskrecijama svoje sestre u Evropi. Njen brak sa cenjenom porodicom Borgeze, koji je usledio samo osam meseci nakon Leklerkove smrti, dodatno je uzdrmao pristojno društvo.

Preporučujemo

Paulina Bonaparta / Autor: Robert Lefèvre

Кamilo Borgeze je naručio skulpturu 1804. godine; iako je novi brak već bio nategnut, Borgeze je bio opčinjen lepotom svoje žene i želeo je skulpturu čuvenog Кanove da bi je očivao za stalno i držao u privatnom vlasništvu (Paulina i Кamilo bi se otuđili pre nego što bi skulptura bila završena).

Кanova je generalno bio nesklon izradi portreta, i prvo se nadao da će prikazati Paulinu kao Dajanu, boginju lova. Ona je, možda bolje razumevajući svoju javnu sliku, insistirala na boginji ljubavi. Venera Viktorija (Venus Victorius), koja danas može da se vidi u Galeriji Borgeze u Rimu, prikazuje Paulinu kako leži na sofi, gola od struka nagore, podignute kose i ispunjena ukrasima, sa pogledom usmerenim na stranu, kao da je neko upravo je ušao u sobu.

I nije prošla bez skandala.

Iako Venera u mirovanju možda na prvi pogled ne predstavlja političku propagandu, pažljivo čitanje detalja nagoveštava uniju dve najmoćnije porodice u Evropi.

Foto: Profimedia/Avalon.red / Avalon

Paulina u levoj ruci drži malu jabuku, aluziju na mit o Parisovom sudu, u kome smrtni Paris, poznat po svom poštenju, bira Veneru za najlepšu boginju Olimpa, dodeljujući joj nagradu u vidu jabuke. Iako je porodica Borgeze stigla u Rim tek u 16. veku, usvojila je simbol Venere — čiji je sin Eneja, prema legendi, osnovao grad — kao deo svoje mitologije predaka. U tom smislu, slika Venere je naglasila dugogodišnji politički legitimitet porodice dok je prihvatala savez sa Bonapartom, pa i putem braka sa Paulinom.

Porodici Bonaparte, koja je širila svoju vlast širom Evrope, Borgezeova mitologija je jačala imperijalne pretenzije. Dok se na prelazu iz 19. veka Venera Pobednica čitala u smislu „osvajanja muških srca“, drevni motiv je prvobitno imao militarističke asocijacije kao romanizovana verzija grčke Afrodite Areje. U rimsko doba, poznato je da su generali pozivali Veneru Pobednici pre bitke i poštovali njen kult.

Kanova je imao tendenciju da svoje subjekte prikazuje kao mitološke figure (npr. Napoleona kao Marsa Mirotvorca). S jedne strane, ovo je bila moda u 18. veku. S druge strane, stavljajući političke figure u maske mitoloških likova, Kanova je uspevao da ih tako sačuva od uništenja ako se politička klima, što se u tim godinama često dešavalo, iznenada promeni.

Autor: Antonio Kanova, autoportret

Ironično, međutim, unija sa porodicom Bonaparte koštala je porodicu Borgeze njihovih najdragocenijih umetničkih dela - oko 344 primerka poslata su u Francusku na Napoleonov zahtev. Oni danas čine Borgezeovu kolekciju Luvra.

Iako bi bilo koja statua nage Pauline Borgesz skandalizovala javnost, Kanovina skulptura je bila podvrgnuta vrlo specifičnoj kritici: bila je previše životna.

On je dobro znao kako da do detalja izvaja njeno telo i to tako da sugeriše mekoću i sjaj žive kože...

Kanovine metode za postizanje takve istinitosti bile su podjednako sumnjive. Vajar je napravio moulage à vif, tj. kalup Paulininog tela, koji se čuva u kolekciji Muzeja Antonio Kanova u Posanju, Italija. Ali ovaj se metod smatrao pomalo neuglednim, kao znak nedostatka umešnosti od strane vajara“.

Još je veće pitanje bila intimnost između vajara i modela koji taj metod zahteva.

Foto: Profimedia/Avalon.red / Avalon

Dok danas ljubitelji umetnosti mogu da vide Veneru Pobednicu u Vili Borgeze, skulptura je zapravo bila namenjena samo za odabrane oči. U njoj se uživalo u večernjim satima uz sveće, kao što je bio trend u kasnom 18. i ranom 19. veku. Štaviše, drapirana baza skulpture prvobitno je sadržala mehanizam za njeno rotiranje (Kanovine druge skulpture su takođe imale ovu funkciju). Gledaoci su tako mogli da posmatraju delo iz svih uglova bez potrebe da se pomeraju.

Oni koji su imali priliku da Paulinu Borgeze gledaju kao Veneru u noćnim satima, pisali su da je pri treperavoj svetlosti izgledalo kao da ustaje iz mraka i okreće se ka posmatraču.

Na kraju su glasine o verodostojnosti statue postale toliko intenzivne da je Paulina tražila da se ona uloni. Decenijama je umetničko delu čamilo pod ključem, u drvenom sanduku napravljenom po meri.

(Telegraf.rs)