Kako je Mikelanđelo Buonaroti postao milioner i možda najbogatiji umetnik u istoriji

Čovek koji je za sobom ostavio neka od najblistavijih remek-dela skulpture i slikarstva prošlog milenijuma, Mikelanđelo, imao je svoju mračnu stranu — ako se škrtost može nazvati mračnom stranom, s obzirom da se može tumačiti i kao radikalni oblik finansijske razboritosti.

Mada je stalno kukao da nema para, mada je rođenom ocu na molbe za pomoć u pismima govorio da novca nema i da to što mu sada šalje iz srca svog čupa, mada se hranio kao pas u Sikstinskoj kapeli gunđajući kako mu ništa ne plaćaju, mada je na putovanjima za sebe i svoje pomoćnike iznajmljivao jedan jedini krevet da bi uštedeo

Preporučujemo

— u trenutku smrti posedovao je, što u gotovu novcu što u nekretninama što na druge načine, oko 50.000 dukata, što je današnji ekvivalent od nekoliko desetina miliona dolara: ima je više nego brojni kneževi i vojvode italijanske njegovog doba.

Pritom, ne radi se o novcu koji je srećno stekao na kraju života (a umro je kada mu je bilo 89), već o novcu koji je sticao sve vreme: počeo je kao marginalno bogat, postao je umereno bogat, završio je kao prebogat.

„Ignudo”, Mikelanđelo. Foto: Wikipedia/Jorg Bittner Unna

Nije to pokazivao! Kupio je četiri poljoprivredna gazdinstva i druge nekretnine, mnogo je pomagao svojoj familiji (iako ne bez mrmljanja, kao što možemo da vidimo), plaćao je dobro svoje pomoćnike, čak je Firenci dao 1.000 da bi platio njenu odbranu;

— ali sam je živeo neverovatno skromno, maltene kao kaluđer, iako je, po rečima profesora Raba Hatfilda, bio najbogatiji umetnik svih vremena, što su pokazali njegovi računi u ondašnjim italijanskim bankama, koji su dugo bili neistraženi.

Tako na primer danas znamo da je za vreme rada na firentinskoj Biblioteci „Mediči Laurencijana”, sagrađenoj pod pokroviteljskom Klementa VII, pape iz kuće Mediči — godišnje zarađivao današnjih milion dolara (u vreme Hatfildovog istraživanja pre dve decenije, to je bilo 600.000 dolara, što demonstrira stepen inflacije).

„David”, Mikelanđelo, 1504. Foto: Unsplash/Mateus Campos Felipe

Za grobnicu pape Julija II dobio je, po jednoj kalkulaciji, današnjih oko 17 miliona dolara, naravno, ne odjednom već u ratama, i to uprkos činjenici da nije završio posao na tom projektu. I to mu nije bio jedini nedovršeni projekat.

Prihvatao je i po četiri puta više narudžbina nego što je mogao da isporuči, i dobijao velike avanse, tako da je sve u svemu neobjašnjiva činjenica da je u trenutku smrti u Rimu živeo u kući u kojoj gotovo da nije bilo nameštaja, nije bilo nijedne knjige i nijednog komada nakita;

— ali je zato postojala škrinja s dovoljno zlatnik da se kupi firentinska Palaco Piti.

(Telegraf.rs)