Veliki a kod nas malo poznati svetski slikari: Danas govorimo o Vifredu Lamu

Vifredo Oskar de la Konsepsion Lam i Kastilja, poznatiji u istoriji umetnosti kao Vifredo Lam, rođen je 8. decembra 1902. u gradiću Sagva la Grande, na Kubi, a preminuo je 11. septembra 1982. u Parizu. Bio je kubanski slikar poznat po sintezi modernističke estetike i afro-kubanskih motiva.

Lam je rođen u mešovitoj porodici, od oca kineskog imigranta i majke koja je bila, po majci bivša robinja poreklom iz Konga a po ocu mulat. Svoj mali rodni grad je napustio 1916. i otišao u Havanu, gde je prvobitno studirao pravo, ali već 1918. započeo je studije na Školi lepih umetnosti, gde je ubrzo počeo da izlaže na godišnjim salonima.

Preporučujemo

1923. godine otišao je u Španiju, gde je kratko studirao akademsko slikarstvo u Madridu. 1936. i 1937. borio se na strani republikanaca u Španskom građanskom ratu, ali je 1938. pobegao iz Barselone u Pariz, s pismom preporuke za Pabla Pikasa.

Preko Pikasa, Lam je upoznao članove pariske avangarde i počeo eksperimentisati s raznim modernističkim stilovima. Na primer, „Dva akta, I“ (1937) podseća na dela Anrija Matisa po jako konturiranim i zaobljenim formama, dok druga dela, poput „Kompozicija“ (1940), koriste tehnike kubizma.

„Flor luna“, Vifredo Lam, 1950. Foto: EMMANUEL DUNAND / AFP / Profimedia

Nakon susreta s Andreom Bretonom, Lam je postao aktivan član nadrealističkog pokreta. Nadrealistički interes za mit, podsvest, automatizam i posebno za nezapadnjačku umetnost, bio je ključan za razvoj njegovog rada.

Afrička umetnost bila je veoma popularna u Parizu 1930-ih, posebno među nadrealistima, a njen uticaj na Lama tokom ovog perioda je očigledan. Lica ženskih figura u Lamovoj „Kompoziciji (Tri narandže)“ (1940), slično kao i u Pikasovim ranijim „Devojkama iz Avinjona“ (1907), podsećaju na afričke maske.

1940. godine Lam je otišao u Marsej, gde se pridružio velikom broju intelektualaca koji su pokušavali da pobegnu iz Francuske početkom Drugog svetskog rata. Isplovio je tek 1941. i na kraju se vratio u Havanu.

„Bez naslova“, Vifredo Lam, 1943. Foto: EMMANUEL DUNAND / AFP / Profimedia

Na Kubi je Lam razvio svoj prepoznatljiv stil, koji je kombinovao elemente kubizma i nadrealizma, afričke i afro-kubanske umetnosti, kao i kubanske boje i vegetaciju.

„Džungla“ (1943) prikazuje hibridne muške i ženske figure čija tela spajaju ljudske, životinjske i biljne motive u gustoj džungli ispunjenoj šećernom trskom i lišćem banana. Lam je dao svojim figurama maskolika lica, neka slična konjskim glavama, i erotizirao ih je naglašavajući grudi, zadnjice i genitalije.

Slike hibridnih ženskih figura, posebno onih sa konjskim glavama, inspirisane afro-kubanskom religijom, dominiraju u većem delu njegovog opusa. Do kraja karijere, Lam je živeo i stvarao naizmenično na Kubi, u Parizu, Italiji i Njujorku, razvijajući svoj jedinstven spoj umetničkih motiva.

(Telegraf.rs)