Otvorena instalacija if walls could tell umetnika Miše Kubala na Trgu „Nadežda Petrović” u Čačku

U četvrtak. 5. juna na Trgu „Nadežda Petrović” u Čačku otvorena je instalacija if walls could tell nemačkog konceptualnog umetnika Miše Kubala. Ova instalacija deo je istoimenog projekta koji propituje ulogu umetničkih institucija u savremenom društvu, njihovu otvorenost prema različitim društvenim grupama, te mogućnosti za participativno uključivanje građana u procese umetničke produkcije.

Predrag Živković, kustos Umetničke galerije “Nadežda Petrović” Čačak, u uvodnom obraćanju je istakao: “Naša galerija je u gradu i šire prepoznatljiva po svom odnosu i otvorenosti prema publici, koju nikad nismo smatrali za pasivnog posmatrača i konzumenta kulturnih sadržaja koje mi proizvodimo. Uvek smo se trudili i to ćemo činiti i ubuduće, da naša publika bude i aktivni deo naše zajednice – da pored toga što konzumira, i kreira sadržaj. Ovo je još jedan korak u tom pravcu“.

Preporučujemo

Kristof Feldhus, direktor Goethe-Instituta u Beogradu, prisutnima se obratio rečima: „Nalazimo se na samom početku nastajanja jednog umetničkog dešavanja ili pojave, jer ovo još uvek nije umetničko delo. Ovde nemamo umetnika-stvaraoca u tradicionalnom smislu. Ne postoji ni jasna umetnička poruka poput ideje ili stejtmenta. Nalazimo se ispred umetničkog procesa koji nas vraća korenima umetnosti, jer ona u svojoj suštini i na svojim počecima, zapravo nije imala jasnu nameru umetnika da stvori delo, već je više nastajala iz potrebe da se stvaralac izrazi. Ovome upravo svedočimo i ovaj proces nas vraća ka tome.

Zoran Erić, kustos projekta, između ostalog je naveo: “Jako je bitna ideja da particitivna umetnost može dosta da govori o problemima svih gradova i zemalja u regionu. Projekat je osmišljen kao otvoreno polje, gde umetnik deluje samo kao katalizator. Umetnik ne nameće nikakve zadatke građanima, već postavlja tri bela zida u različitim konstelacijama prilagođenim lokalnom kontekstu. Ti zidovi predstavljaju nešto potpuno prazno, poput slikarskog platna, za sve građane koji žele da ostave otiske, nešto napišu, izraze svoja osećanja ili ostave neke poruke. Nije namenjen isključivo umetnicima, već i svim građanima koji su zainteresovani da se uključe. Nama je jako bitno na koji način muzeji li galerije sarađuju i komuniciraju sa publikom, a znamo da Umetnička galerija Nadežda Petrović ima dugu tradiciju, puno programa, i brine o svojoj publici. Nakon dva dana ćemo steći utisak koji su to problemi, lične želje i afiniteti svih građana, koji će oni poželeti da izraze“.

Umetnik Miša Kubal se zahvalio Goethe-Institutu istakavši da ova mreža od 150 instituta širom sveta možei nama da posluži kao primer nove, drugačije mreže, koja će se formirati u regionu i nastaviti da se razvija.

„Ovde imamo posebnu vezu – sa jedne strane je Nadežda Petrović koju vezujemo za početak moderne umetnosti u Srbiji i ima snažan uticaj ne samo ovde već i širom Evrope. Istovremeno je Čačak prestonica umetnosti u javnom prostoru i poznat je po udruženjima umetnika koji se izražavaju na ovaj način“, naglasio je Kubal.

„Kada dolazite iz Nemačke, zidovi vas više asociraju na odvajanje nego na povezivanje i okupljanje. Donoseći ove zidove u Čačak takođe znači da se ujedinjujemo sa antičkom tradicijom Agore i otvorenim prostorom dijaloga“ dodao je Kubal i zaključio: „Ako ste upoznati sa mojim radom znaćete da on zavisi od struje, jer većinu projekata radim sa svetlom. Ovde zavisim od participacije, što je još bolja i jača energija. U ovom projektu ne radi se toliko o publici, koliko o kolektivnom autorstvu“.

U raznim gradovima jugoistočne Evrope zidovi su postavljeni u javne prostore – kao simbolični muzejski ili galeriijski zidovi, ali dostupni i otvoreni svima. Poput filtera, oni prikupljaju tragove kulturnih i urbanih izraza iz svakodnevnog života. Kada ih obeleže prostor i ljudi, zidovi se vraćaju u institucionalni kontekst – čuvajući te tragove ili nudeći prostor za nova ispisivanja. Umetnik deluje kao katalizator, a građani postaju saradnici, koautori i aktivni nositelji sadržaja. Projekat postavlja pitanje šta se događa kada publika, umetnici i lokalna zajednica dobiju slobodu izražavanja u javnom prostoru, što nije uobičajeno za muzeje i galerije.

Tokom trajanja projekta u Čačku, na Trgu „Nadežda Petrović” postavljena su tri bela zida. Građanke i građani su pozvani da na njima ostave svoj trag – reč, crtež, boju ili misao – koristeći razne materijale i tehnike. Rezultat je kolektivno umetničko delo koje ne nastaje iza zatvorenih vrata institucije, već u živom javnom prostoru – kao komunikacija između publike, umetnika i zajednice.

U subotu 7. juna u 17 časova, u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović” u Čačku biće održana i panel diskusija na temu „Umetnost u javnom prostoru – dokumenti destrukcije”, u kojoj će učestvovati Mariela Cvetić, umetnica i teoretičarka umetnosti, profesorka Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Jasmina Čubrilo, istoričarka umetnosti, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Bojan Đorđev, pozorišni reditelj; i Predrag Živković, kustos Umetničke galerije „Nadežda Petrović”, Čačak. Panel će moderirati kustos projekta Zoran Erić, iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

U društvima sa izraženim tenzijama i polarizacijom na mnogim nivoima, umetnost u javnom prostoru često može postati meta agresije i uništavanja. To se već dogodilo sa nekoliko umetničkih projekata predstavljenih u Čačku, koji su bili oštećeni i vandalizovani. Ključno pitanje koje se ovde postavlja je: da li umetnost u javnom prostoru predstavlja lakmus papir za otkrivanje bolnih tačaka u društvu? Da li su umetničke institucije zaista „oaze” u kojima je umetnost „zaštićena” od takvih izraza i ogorčenja?

Miša Kubal radi kao konceptualni umetnik od 1977. s fokusom na problem svetla u umetnosti. Njegovi radovi preispituju društveno-kulturne strukture putem arhitektonskih intervencija i performativnih činova u javnom prostoru. U njegovim participativnim projektima stapaju se javni i privatni prostor i nudi platforma za otvorenu i direktnu komunikaciju između publike, i umetnika. Profesor je umetnosti u javnom prostoru na Akademiji za medijsku umetnost u Kelnu, a 2016. godine dobio je Nemačku nagradu za umetnost svetla.

Projekat if walls could tell je do sada realizovan u Sarajevu, Bukureštu, Skoplju, Kišinjevu, Ljubljani, i Kraljevici, a završna etapa, održaće se u Weltkunstzimmer-u u Diseldorfu, gde će biti organizovana završna panel diskusija s predstavnicima svih partnerskih institucija.

Partneri na projektu su: Ars Aevi – Muzej savremene umetnosti (Sarajevo), Nacionalni muzej rumunskog seljaka (Bukurešt), Muzej savremene umetnosti - Skoplje, RIZOM [ K ] – Dvorac Frankopan (Kraljevica), Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ (Čačak), Centar za savremenu umetnost [KSA:K] i Galerija „Plai” (Kišinjev), MGML – Galerija Vžigalica (Ljubljana), i WELTKUNSTZIMMER (Diseldorf).

Projekat je organizovan u saradnji sa mrežom Goethe-Instituta u svim zemljama partnerskih institucija i uz podršku Kunststiftung NRW i Bundeszentrale für politische Bildung.

(Telegraf.rs)