Može li žena ikada biti dovoljno „dobra“ za savremeni svet? Otkrijte na promociji knjige "Nesavršena Eva"

Foto: Vulkan izdavaštvo/Ustupljena fotografija

U vremenu u kojem se identitet sve češće pretvara u nešto što mora biti potvrđeno spolja, a društvene mreže svakodnevno proizvode nove modele poželjne žene, knjiga Nesavršena Eva otvara pitanja od kojih savremeno društvo uglavnom pokušava da pobegne. Kako je ženski identitet kroz istoriju oblikovan? Ko je vekovima imao pravo da ga tumači? I šta se događa kada žena konačno odluči da sama postane autorka sopstvenog narativa?

Preporučujemo

Povodom promocije knjige prof. dr Tijane Mandić i Svetlane Đokić, koja će biti održana 12. maja u knjižari Vulkan, razgovarali smo sa autorkama o mitu „superžene“, narcističkoj kulturi društvenih mreža i pritisku savremenog sveta koji od žene danas očekuje da istovremeno bude uspešna, stabilna, poželjna i neprekidno vidljiva.

Kažete da je žena kroz istoriju validaciju svog identiteta uglavnom tražila spolja. Da li mislite da je u savremenom društvu ova potreba napredovala na bolje ili na gore (uzevši u obzir da živimo vreme merenja uspeha putem društvenih mreža)?

T.M. – Mislim da su većina današnjih društava na žalost nepovoljna za autentični ženski identitet. Društveni problemi se nameću kao primarni i to ostavlja malo povoljnog prostora za individualnu razigranost koja je nužna u traganju za identitetom. Spoljna validacija se i dalje nameće kao merilo.

J.Đ. - Moj lični stav je da iole zrela i autentična osoba ne može svoj uspeh sagledavati kroz prizmu društvenih mreža, ni po broju lajkova meriti svoj izgled ili identitet i očekivati potvrdu svoje autentičnosti. „Mi smo prosek pet osoba sa kojima provodimo najviše vremena“, po izjavi koja se često pripisuje motivacionom govorniku Džimu Ronu (Jim Rohn). Taj koncept naglašava snažan uticaj našeg bliskog okruženja na naše razmišljanje, navike, stavove i, u krajnjoj liniji, uspeh.

U knjizi tvrdite da su teorije o ženskom identitetu dugo nastajale iz dominantno muške perspektive. Šta smatrate da se konkretno menja kada žena postane autorka sopstvenog narativa?

T.M. – Dobijamo priču pisanu u prvom licu. Nova vizura, subjektivitet i za druge ljude nevidljiva unutrašnja lutanja, mogu da pomognu u boljem razumevanju žene. Pisale smo ovu knjigu u nadi da probudimo radoznalost, da dovedemo neke stereotipe pod znak pitanja i omogućimo lakše prihvatanje i podršku ženama.

J.Đ. - 2. Trenutak kada žena odluči da postane kreatorka sopstvenog narativa, mislim da je trenutak početka doba zrelosti. Često je posledica ili rezultat duboke analize zabluda, grešaka, promašaja koji su na naš život ostavili dubok trag. To me podseća na sjajnu rečenicu slavnog pesnika Duška Trifunovića: „Slušaj svakog, a radi po svome.“ Kada žena prihvati kompletnu odgovornost za svoj život i svoje postupke, onda i ljudi oko nje postanu svesni je ona sama sebi – svetionik, da svoje postupke meri ličnom moralno-etičkom verikalom. Jer, ona tada postaje samoj sebi - i mač, i štit.

Pominjete ideju „superžene” savremenog doba. Da li je današnji ideal žene postao sofisticiraniji oblik pritiska?

T.M. – Jeste. Represivne kulture vrlo vešto manipulišu sa osnovnim ljudskim potrebama, povezujući ih sa onim što je njima potrebno. Ta nova “superžena” je samo jedan od poslušnika, ali živi u iluziji da se emancipovala.

J.Đ. - Najpogubniji oblik pritiska na žene u ovom veku jeste diktat večne mladosti, uz sveprisutnu mizoginiju.

Da li savremeni feminizam ponekad upadne u zamku stvaranja novih očekivanja i novih modela „idealne žene”?

T.M. – Da. Ponekad je samo na osnovu kontriranja predhodnim modelima, izgrađena utopijska vizija žene a to je ono protiv čega se borimo. Borba za savršenstvo ima mnoge teške posledice.

Koliko društvene mreže ubrzavaju razvoj narcističke kulture o kojoj pišete?

Društvene mreže imaju ključnu ulogu u promovisanju i osnaživanju savremene narcističke kulture, jer funkcionišu kao platforme za konstantnu samopromociju, idealizaciju sopstvenog života i sveprisutnu potrebu za validacijom kroz lajkove i pratioce. Tako je narcizam od psihološkog poremećaja postao široko rasporostranjen kulturološki fenomen, sasvim potpomognut digitalizacijom.

Pozivamo vas na promociju knjige Nesavršena Eva, prof. dr Tijane Mandić kliničkog psihologa i psihoterapeuta i novinarka i književnice Svetlane Đokić, dok će u razgovoru učestvovati klinički psiholog, reditelj i pisac Srđan Dragojević i urednica domaće književnosti u Vulkan izdavaštvu, Marija Radić.

Promocija će se održati u utorak, 12. maja u 19.00 časova u knjižari Vulkan, Sremska br. 2.

Knjiga Nesavršena Eva pojavljuje se kao važan pokušaj da se savremena žena sagleda dublje, složenije i ljudskije.

Međutim, ovo nije knjiga koja je namenjena isključivo ženama. Ona je podjednako važna i muškarcima, upravo zato što govori o načinima na koje se ženski identitet kroz istoriju oblikovao, tumačio i često pogrešno razumevao.

(Telegraf.rs)