U surovi svet kriminala i ubistava ovaj film je uneo zabavu: Pomerene su granice kinematografije

Foto: Promo

Godine 1994. postmodernizam je uzdrmao svetsku kinematografiju. Jedan od najzaslužnijih za to bio je Kventin Tarantino. On je sa svojim remek-delom, "Petparačke priče" (Pulp Fiction), pomerio određene, do tada ustaljene, granice akcionog filma, piše Kultiviši se.

Preporučujemo

Film je bio nominovan za sedam Oskara, a Tarantino je, sasvim zasluženo, odneo Oskara za najbolji originalni scenario. Na festivalu u Kanu nagrađen je Zlatnom palmom. Pored nagrada koje je osvojio na festivalima, ovo Tarantinovo ostvarenje prikupilo je brojne pozitivne kritike širom sveta.

Pustite pesmu dok čitate tekst:

Neuobičajen i jedinstven Tarantinov pokušaj da unese nešto potpuno novo u svet kinematografije završio se, ispostaviće se, svetskim uspehom. "Petparačke priče" je postao popularan, najviše među mladima. Postao je jedan od simbola postmodernizma i pop-kulture i to ne samo u Americi.

Ono što ovaj film čini zanimljivim je nelinearna radnja sklopljena od više priča koje u prvi mah ne deluju tematski povezane. Radnju prožimaju dijalozi ispunjeni eklekticizmom što je jedna od glavnih odlika postmodernističkog stila.

Ironija, nasilje i humor čine ovaj film interesantnijim i originalnijim.

Nekonvencionalna tematika filma "Petparačke priče"

Počev od samog naslova, pa preko dinamične fabule i raznovrsnih uloga, sve do najsitnijih scenografskih detalja, "Petparačke priče" zasigurno predstavljaju veoma složeno i jedinstveno umetničko ostvarenje.

Sam naslov filma na određeni način, kroz ironiju, ismeva šund i kič vremena u kom je nastao. Pridev petparački označava nešto tipizirano, dosadno i suvoparno. Treba napomenuti da se naslov na hrvatskom jeziku prevodi kao "Pakleni šund".

Džon Travolta kao Vinsent Vega u filmu "Petparačke priče" (1994) / Printskrin: YouTube/manetaki

Precizno odabrana glumačka ekipa, koju u glavnim ulogama čine Uma Turman, Džon Travolta, Semjuel L. Džekson, Brus Vilis i drugi, fantastično je iznela radnju filma i učinila ga veoma popularnim. Publici se predstavlja iskakanjem iz klišea u momentima kada se to najmanje očekuje i čini fabulu u potpunosti nepovezanom. Ovaj film, nakon sagledavanja celine, dobija svoj potpuni smisao.

Paralela između realnosti i fikcije

- Ne možeš znati činjenice dok ne vidiš fikciju.

Te, sada već davne, 1994. godine, pojavili su se popularni filmovi kao što su: Forest Gamp, Kralj lavova, Bekstvo iz Šošenka… To vreme je odlikovao i sam razvoj pop-kulture, ne samo u Americi već i u ostalim delovima sveta. Između ekspanzija filmova i muzike Tarantino je napravio bum prešavši određene, do tada čvrsto postavljene, granice. Doneo je postmodernizam na filmsko platno.

Naime, ono što ovaj film čini "eksplozivnim" u kinematografiji uopšte jeste ta skrivena povezanost sa realnošću. Tu povezanost je na prvi pogled teško otkriti. Kroz pažljivo posmatranje likova i njihov karakterni razvoj u toku filma možemo najbolje uočiti povezanost sa svetom u kojem živimo.

Tarantinovi likovi su stilizovani i živahni. U jednom trenutku pomislite da su fikcija, da su jednostavno nerealni, a onda shvatite da ih možete sresti "iza ugla".

Treba napomenuti da su Petparačke priče bile toliko uticajne na čitavu kinematografiju i nova ostvarenja kako u svetu, tako i kod nas. Domaći filmovi za koje možemo reći da su jednim delom nastali po uzoru na Petparačke priče su filmovi Do koske i Rane.

Psihološka pozadina likova

Kao što smo već napomenuli, glumačka ekipa je precizno odabrana. Petparačke priče su, između ostalih, donele i veliki uspeh Džonu Travolti u ulozi Vinsenta Vege. On je pored Ume Turman i Semjuela L. Džeksona, bio nominovan za Oskara.

Tarantinovi likovi u ovom filmu su potpuno različiti, svaki od njih ima svoju priču.

Vinsent Vega (Džon Travolta)

- Sada, ako možete da me izvinite, idem kući da dobijem srčani udar.

Vinsent je apsolutno indiferentan lik. Suština njegove priče ispunjena je protokolima o preživljavanju u surovom svetu kriminala i ubistava. Njegov cilj je da uvek ostane kul bez obzira na posledice.

- O, čoveče, upravo sam upucao Marvina u lice.

Džuls Vinfild (Semjuel L. Džekson)

- Ako te moj odgovor plaši onda prestani da postavljaš strašna pitanja.

Kroz lik Džulsa Vinfilda u Petparačkim pričama Tarantino ismeva kriminalce i ubice koji se takođe predstavljaju i kao veliki vernici. Džuls je veliki hrišćanin i plaćeni ubica koji u pauzama na "poslu" recituje odlomke iz Biblije.

- Kupiću tvoj život. Daću ti taj novac da ne bih morao da te ubijem. Da li si čitao Bibliju?

Kritičari smatraju da je Džulsov lik povezan sa "nečim" što je izvan granica postmodernizma. To se najbolje može videti u njegovom recitovanju Biblije. Dok recituje Bibliju Džuls je lik vredan strahopoštovanja i to čini kroz bes i samouverenost.

Mia Volas (Uma Turman)

- Sada ću otići do toaleta i napuderisati svoj nos.

Mija je žena mafijaša koja kroz čitav tok radnje traži pažnju. Ne zna šta da radi od dosade i novca. Ovde je lako povući paralelu sa stvarnim svetom i u Miji prepoznati devojku bačenu u svet mafije, droge i novca. Surovo, bez imalo milosti. Možete uvideti i jednu dobro poznatu činjenicu: kako novac utiče na ljude (Mia u restoranu traži milkšejk od čak pet dolara dok Vinsent ne može da veruje). Kroz pojedine njene izjave može se zaključiti kako Mia gleda na život i koliko uopšte mari za svet oko sebe.

- Želim da plešem. Želim da pobedim. Želim taj trofej, zato pleši dobro.

(Telegraf.rs)