• 87

Beograđani igraju ustaše, a deca sa Kozare sama sebe: Ovako je nastala "Dara iz Jasenovca"

, Telegraf

Lik Dare inspirisala je stvarna žena koja je preživela Jasenovac

  • 87
Dara iz Jasenovca, Biljana Čekić

"Dara iz Jasenovca" / Printskrin: YT/101 Studios

Prva klapa filma pala je 4. oktobra 2019. Snimalo se 57 u Somboru, Beloj Crkvi, Požaervcu, Beogradu. Angažovano je više od 10.000 statista i 73 glumca. Stručni konsultant na filmu bio je profesor Majkl Berenbaum, ekspert za holokaust. Zagrada Stare ciglane pretvorena je u zloglasni logor Jasenovac. Pronađena je pruga koja nije korišćena 50 godina, napravljeno je novih 350 metara, a u pogon je stavljena parna lokomotiva iz 1896. godine.

Film "Dara iz Jasenovca" prikazuje se večaras na RTS-u, takoreći iznenada, pre zvanične bioskopske premijere u Srbiji zakazane za 22. april kada se obeležava 76 godina od proboja poslednjih zarobljenika iz logora Jasenovac.

- Film smo želeli da pustimo još prošle jeseni, ali zbog korone nije bilo moguće. Rešili smo da to odložimo za april, nadajući se da će se situacija popraviti. No, toliko ljudi zove i pita, a i u svetlu skorijih događaja u vezu sa "Darinom" oskarskom pričom, mislimo da je došao tren da široka publika pogleda film i shvati o čemu govorimo - da li je "Dara" ili nije velikosrpska propaganda, da li je "Dara" ili nije antihrvatski film, i da li je "Dara" antiustaški film, što jeste - rekao je reditelj Predrag Gaga Antonijević u emisiji "Velika iluzija" na RTS-u.

Predrag Gaga Antonijević

Predrag Gaga Antonijević / Foto: ATA Images

Povodom kritika koje su izašle u pojedinim stranim medijima, a od kojih su neke potpisali i ljudi koji nisu odgledali film, Antonijević kaže da to nisu bile kritike, već politički pamfleti i napadi na film.

- Ispalo je da nemamo pravo da snimimo film ni o jednoj našoj žrtvi, jer ispašće da time opravdavamo svoje ponašanje 1990-ih. Kritika iz "Varajetija" stigla je odmah nakon embarga na kritike. Embargo je skinut u 6 ujutru i on je u 6 ujutru to objavio da pošalje jasnu poruku i drugim kritičarima, i ljudima koji sede u komisiji za Golden Globe i Akademiji da je reč o srpskoj propagandi. Ko se tamo bavi ovim našim poslom zna da tog trena ta grupa ljudi koja pre svega želi da bude politički korektna prestaje da misli o filmu i pojavljuje se strah da ne budu zloupotrebljeni.

- Ta tri pamfleta odnosila su se na političku ideologiju filma. Druge kritike kretale su se od dobre do odlične. I "Dedlajn" dao nam je dobru ocenu, i masa drugih. No, ni te pozivitivne više nisu mogle da pomognu. Ovo je jedini film od ta 93 koja su bila u trci za Oskara koji je doživeo teške političke kvalifikacije. Samim tim bili smo u neravnopravnoj poziciji u odnosu na druge, jer se o našem filmu nije sudilo kao o umetničkom delu, već o propagandi - kazao je on.

Film Dara iz Jasenovca

"Dara iz Jasenovca" / Foto: Aleksandar Letić

Na pitanje da li je očekivao da će film naići na osudu onih koji pokušavaju da relativizuju hrvatske zločine, Antonijević kaže da je itekako svestan da je u Hrvatskoj veliki broj ljudi čista srca, što je dokazano pulskom nagradom "Dnevniku Dijane Budisavljević".

- Ipak ima u druge strane, pa su krenuli napadi na film, pre nego što je film odgledan. Određeni krugovi su likovali kada je krenula ova kritika iz "Varajetija". No, film sada ima svoj život i zadovoljni smo kako je primeljen u bioskopima - kazao je Antonijević.

Film Dara iz Jasenovca

"Dara iz Jasenovca" / Foto: Aleksandar Letić

Scenaristkinja Nataša Drakulić kazala je da ju je za lik Dare, devojčice koja u užasu logora pokušava da spase i ne odvoji se od svog mlađeg brata, inspirisala jedna osoba iz njenog okruženja, koja više nije među živima, ali koja je preživela logor Jasenovac. Ona se zvala Darinka.

Glumci su priznali da im nije bilo nimalo lakko da snime ovaj film, jer su im stalno na umu bili ljudi koji su zaista preživeljavali ovu tragediju.

U filmu, kako kaže, igraju deca sa sela koja su "bliža zemlji", pa i bliža tim ljudima. Biljana Čekić, koja igra glavnu ulogu, izdvojila se između 1.500 dece. Njena prabaka preživela je Jasenovac. Ipak, devet članova se nije vratilo kući. 

Reditelj je rekao da je mnogo vodio računa o odabiru glumaca i u radu sa njima, jer to je "dvosmerna ulica".

Dara iz Jasenovca

"Dara iz Jasenovca" / Printskrin: YouTube/101 Studios

- Valjalo bi spomenuti sjanu plejadu banjalučkih glumaca. Kod mene Beograđani igraju ustaše, a ova deca sa Kozare igraju sebe - kazao je Antonijević.

Muziku za film komponovala je Aleksandra Kovač, zajedno sa dugogodišnjim partnerom Romanom Goršekom.

- Želeli smo, međutim, da ovo ne bude klasična orkestarska filmska partitura, već da nosi autentičnost našeg podneblja i folklora naroda koji su stradali u Jasenovcu - Srba, Roma i Jevreja. Romanove ideje za kombinovanje elektronike i različitih atmosfera su bile pun pogodak, jer smo time dobili nešto što čini muziku posebnom. Sa jedne strane, ona donosi duboku i iskrenu emociju, a sa druge strepnju i sav horor logora u kome su nevini ljudi, žene i deca ubijani na najsvirepije moguće načine. Kada su počele da nam stižu snimljene scene i sekvence iz filma, znali smo da smo na pravom putu - rekla je Aleksandra Kovač.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • pripreme su vec u tou

    jos smo zapeli na '41-'45, a kad ce se ucit o klanjima iz ovog rata '91-95 (kako su se godine dobro slozile), znaci za sledece klanje ostaje nam najvise 20god mira?

  • Jovanka

    Iznenadila sam se kad sam čula da je A. Kovač odgovorna za muziku. Definitivno, ta žena je PEVANJEM kvarila sliku o svom talentu. Muzika u filmu je odlična, a volela bih samo da samo ubuduće Aleksandra isključivo komponuje, pevanje iritira. Svaka čast i za muziku. Prve suze su mi krenule upravo na pesmu žena u vozu.

  • Ljube

    Svi do jednoga ,koji kazemo da smo do prije gradjanskog rata od devedesetih ,shvatali i razumevali ,zalili i oplakivali zrtve ustaske NDH laze i izmislja . Kao Jugosloveni ,izapranih mozgova ,mi Srbi u ogromnoj vecini ,nismo ni u peti imali svoj srbski nacionslizam , nismo ni razmisljali ni ucili na nasoj istoriji i patnji . Mnogi i dan danas nnemaju nacionalni osecaj pa zbog toga i nacionalnu odgovornost . Jos uvek jugoslovensko - angosaksonski Beograd ne dozvoljava to .

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima