Kubura za Telegraf.rs najavio novu seriju: Radi se o poslednjim danima kneza Mihaila

Aleksandar Srećković Kubura važi za jednog od najvrednijih naših glumaca. Sreli smo ga na otvaranju prvom muzeja viskija u Beogradu, te smo popričali s njim o njegovoj karijeri.

Preporučujemo

Tokom razgovora, otkrio nam je kojim projektima radi

- Ja sam član "Narodnog pozorišta" u Beogradu, imali smo u martu premijeru predstave "Godine vrana", koja je rađena po tekstu Siniše Kovačevića. To smo dosta igrali, do samog kraja ove sezone. Spremamo u režiji Jagoša Markovića da radimo "Magbeta" Šekspirovog. Ja sam trenutno u snimanjima. Završio sam seriju "Što se bore misli moje?" koja se bavi poslednjim danima i ubistvom kneza Mihaila. To je period naše istorije koji je vrlo bitan, a gotovo neobrađen u tom dramskom smislu. Završio sam snimanje serije "Vera", koja se bavi životom jedne od naših najbitnijih i poznatijih žena koje su se bavile tim obaveštajnim-špijunskim radom, Vera Pešić. Još uvek sam u snimanju serije "Beležnica profesora Miškovića", koja je u drugoj svojoj sezoni, to radim do kraja jula. I onda malo odmora i nazad u pozorište na nove probe. Tako kod nas uvek ide u krug - rekao je Kubura.

Poznati glumac igra u hit predstavi "Kerovi", zajedno sa kolegom Srđanom Timarovim.

- Novak (Đoković) je bio više puta, ali ne samo Novak. Mi igramo na "Teatru na brdu" kod Andrije (Miloševića) i Viktora (Savića), gde smo jako zadovoljni i srećni što nam je i to nekakva kućica... To je vrlo specifična predstava, prosto nema predstave tog tipa i takve tematike nije bila na našem pozorišnom tržištu i to je ozbiljna, hit predstava gde Srđan Timarov i ja igramo po sedam razlićitih vrsta pasa. Vrlo je zanimljiva, to je komedija koja ima neke dramske trenutke. Jednostavno se bavi time, pošto su ljudi dosta egocentrični, uglavnom se bave svojim viđenjem sveta, a ova predstava se bavi kako psi, odnosno neka stvorenja koje nas bezuslovno vole, kako oni nas vide. I može tu svašta da se nauči, pored toga što publika može dobro da se zabavi i mi to jako volimo da igramo, a publika jako voli da gleda i igraćemo, ako Bog da, još dugo, s tim što je predstava fizički naporna, ali Srđan i ja smo, hvala Bogu, u dobroj formi i nadamo se da ćemo biti još dugo, i da ta predstava postoji dugo - rekao je Kubura

Na pitanje da li je pas bolji drug od čoveka, Kubura je rekao sledeće:

- Pa ume da bude. Pas voli bezuslovno, čovek ne voli baš uvek bezuslovno, uvek ima neke skrivene ili otkrivene uslove za svoju ljubav. Pas je stvorenje koje bez uslova voli i sve što pas može da uradi, što bi se protumačilo na bilo koji način negativno je zapravo samo slika toga kako ga je čovek tretirao. Inače, pas po svojoj prirodi prosto nema u svom kodu da naudi čoveku i vrlo je zanimljivo predstavu i iz tog razloga što smo mi navikli da neke stvari u životu podrazumevamo, a ne bi baš trebalo da ih podrazumevamo. To se ne odnosi samo na pse, ali generalno na ljude i osobe koje imamo oko sebe čiju ljubav, privrženost nekako smatramo apsolutno normalnim i nemamo odnos prema tome, a trebalo bi da imamo, jer nije uvek lako voleti nekoga, kada ljubav zahteva mnogo požrtvovanja i ovo je upravo predstava koja govori da pogledate nekoga pored sebe, bilo da je to pas, bilo da je to čovek i razmisliti o tome zašto te neko voli i uzvratiti mu tu ljubav - rekao je glumac.

Pitali smo ga da li je odbio neku ulogu i da li se kaje, a Kubura je bio jasan.

- Odbio sam dosta uloga, a za sada nisam imao priliku da se kajem. Ne samo što sam pravio dobar izbor, već zato što ja smatram ono što treba ja da odigram, to će se desiti. Bilo je situacija da sam na kraju igrao ulogu koja nije bila startno namenjena meni, uloga gde sam ja bio početna postava, pa nisam, pa na kraju ponovo jesam. Tako da ja računam da ono što ja treba da odigram uvek doći do mene. Za sada je tako bilo. Ja sam u principu odigrao sve što sam želeo da igram. Ima još nekih uloga u pozorištu, velikih, dramskih koje tek dolazim u godine za te uloge, pa ću videti da li će taj trend u mojoj karijeri da se nastavi, ali nadam se da hoće. U principu, ja ne žalim za onim što se nije desilo. Ono što se desilo, što sam radio, sam uvek radio maksimalno, ali i kada završim neku ulogu na snimanjima, uradim najbolje što mogu, onda zaboravim, pa idem dalje. Nisam neko ko gleda unazad, ja pokušava da gledam sada šta se dešava i eventualno volim da malo da razmišljam u budućnosti, mada ni to nema previše smisla. Bavim se onim što se sada dešava i da ono što sada radim bude najbolji deo mene u tom trenutku. Prosto, ne bih voleo da mi se desi da za 20 godina pogledam nešto i kažem: "Što sam to uradio, trebalo je bolje" Ja dajem sve od sebe i onda znam da je to to... Prosto, čovek treba da radi najbolje što u tom trenutku može, najjače, najsnažnije, sa najviše energije, i to je onda to. Onda ne možeš da žališ za bilo čim, jer znaš da si uradio ono što si mogao... E, ako ne daš sve od sebe, onda uvek možeš da se pitaš da li moglo ovako, da li nije, ali ja uvek dajem 100 odsto, jer ja to volim i zato mi nije teško - rekao je glumac.

(Telegraf.rs)