Dragan Bjelogrlić o filmu "Lančana reakcija": "Snimanje je završeno, jako sam zadovoljan kako je sve ispalo"

Istaknuti glumac, reditelj, producent i scenarista Dragan Bjelogrlić otkrio je danas da je upravo završio snimanje svog novog međunarodnog filma "Lančana reakcija" prema romanu "Slučaj Vinča" (Laguna, 2017) lekara i književnika Gorana Milašinovića.

Bjelogrlić je bio u publici kao podrška piscu Milašinoviću na veoma posećenoj promociji njegovog najnovijeg romana "Muk", takođe u izdanju kuće "Laguna".

"Snimanje našeg filma je završeno pre tri dana. Mogu reći da sam jako zadovoljan kako je sve ispalo, a sad nas čeka post-produkcija, montaža", rekao je Bjelogrlić na promociji u beogradskoj knjižari Delfi SKC.

"Mislim da je najvažnije da pisac bude zadovoljan filmom. Najbolje je onda njega da pitate o utiscima", sa osmehom je napomenuo Bjelogrlić koji novi film potpisuje kao režiser, ko-scenarista, producent, a igra i jednu od važnih pratećih uloga.

Glumac nije bio planiran kao govornik, već se kratak razgovor sa njim odigrao sasvim spontano.

Bjelogrlić je kazao da u ovom trenitku nije izvesno kada će biti izvesno prikazivanje filma. Okvirno je to, kaže, proleće ili jesen naredne godine.

U filmu “Lančana reakcija” osim Bjelogrlića igraju Predrag Miki Manojlović, Radivoje Raša Bukvić i mnogi francuski glumci, tako da je ovo srpsko-francuska koprodukcija.

Radni naziv tog ostvarenja dugo je bio “Čuvari formule”, a scenario potpisuju Dragan Bjelogrlić i Vuk Ršumović, kao i pisac Goran Milašinović, koji kaže da je odlazio na snimanja te da mu je bilo veoma zanimljivo da bude na setu.

"Iskreno, to nije moj svet, filmska umetnost, glumci, režija, sva ta produkcija. Sve je to za mene bilo novo, divno iskustvo", kazao je Milašinović.

On je naveo da je adaptaciju njegovog romana napisao prvo Vuk Ršumović, kao glavni scenarista, ali da se kasnije uključilo više pisaca, te i sam autor, kao i Bjelogrlić, da ispričaju tu važnu priču u Vinči. U romanu „Slučaj Vinča", naime, autor je opisao posledice akcidenta koji se desio u Institutu za nuklearne nauke u Vinči,

"Znate, pisac kada radi, on je tu sam sa sobom, sedi u četiri zida i piše. A film je kolektivna umetnost. Ja se svim tim ljudima divim, kako rade, to je čitav sistem, ali daleko od mog sveta. Moj posao pisanja je ipak vezan za usamljenost", rekao je Milašinović i onda uporedio film i književnost.

"Kada pišete knjigu, možete sebi da dopustite mnogo toga, pa i da ne budete možda na svakoj stranici zanimljivi. Isto tako može i da se piše dugačak roman, tu nemate ograničenja, razvučete koliko želite, dogovarate se sa izdavačem. Ali, sa filmom tako ne može. Vi morate biti zanimljivi sve vreme, da u dva sata sve stane i nema mesta dosadi, to sam naučio u radu na filmu. Opet, jedno je sigurno - te dve umetnosti se uvek spajaju, književnost i film nikako ne mogu jedno bez drugog", zaključio je Milašinović.

Milašinović: Roman "Muk" sam pisao duže od dve godine

Promocija novog romana “Muk” pisca Gorana Milašinovića u izdanju “Lagune", održana je u beogradskoj knjižari Delfi SKC pred velikim brojem publike.

Pored autora, na promociji su govorili književni kritičari i pisci Petar Pijanović i Ana Stišović Milovanović, uz moderatorku razgovora Tanju Vučković ispred kuće "Laguna".

Posle romana „Slučaj Vinča“, u kojem je opisao posledice akcidenta koji se desio u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, Goran Milašinović u novom romanu „Muk“ istražuje posledice ekološke katastrofe, kada je došlo do pokolja ptica u Bačkoj 2002. godine.

"Dugo sam pisao ovaj roman, više od dve godine, dosta toga sam prepravljao, morao da bacam, cepam stranice kojima nisam bio zadovoljan. O tom događaju se ne zna mnogo, kao i o Vinči što sam pisao. Čitao sam da su te ptice pobijene, a onda je vlasnik lovišta uhapšen i ubrzo je umro u zatvoru. Toliko sam samo znao o istinitom događaju", napomenuo je Milašinović i dodao da je i ta smrt u pritvoru bila misteriozna, te je sve zataškano, stavljeno pod tepih.

Ta istina je inspirisala autora da dalje gradi i razvija priču za roman na skoro 200 stranica, koji je objavljen 23. oktobra.

U žanru prvog srpskog ekološkog trilera, roman vodi čitaoce 20 godina u prošlost, u septembar 2002, gde lik Tito Fonda uznemireno iščekuje jedan telefonski poziv koji će potvrditi da je krupna pošiljka iz Srbije pristigla na svoje odredište u Italiji i plaši se da će ovog puta njegov ilegalni posao biti razotkriven.

"Kada sam saznao za tu istinu, da je neko poubijao 10 000 ptica, bio sam u velikom šoku. Kako može bilo ko da ubije toliki broj životinja? A zašto? Zbog nekoliko grama ili kilograma mesa? Ti likovi žive među nama, ima ih svuda. Nisu to neka braća Karamazovi", smatra Milašinović, po obrazovanju lekar, sa već uveliko uspešnom karijerom književnika.

On je istakao da su svi likovi u romanu vezani za taj zločin, i da su većinom negativci, te da mu nije bilo teško da stvori te loše tipove, oni su već bili tu.

"Izazov mi je bio da kreiram pozitivne junake. Njih nema mnogo, samo jedan autističan dečak, nevini lik, kao i posmatrač ptica. I taj koji voli ptice je izolovan, živi van sveta, manje ima pravu socijalnu komunikaciju, tako da i on na neki način poseduje u sebi autizam. Tek kada sazna za taj stravičan zločin nad pticama, on se menja i pokreće se", opisao je svoje jedine pozitivne junake Milašinović, prema istinitom događaju.

Pisac je analizirao stanje u društvu i rekao kako ne smatra da su lovci - zločinci, kao ni vlasnici restorana koji na meniju imaju specijalitete od životinja.

Shodno tome, u romanu, Titov poslovni partner Mario Bernardis nudi probranoj klijenteli, u restoranu nadomak Alpa, ekstravagantan jelovnik u duhu starih rimskih gozbi.

Daleko od mesta sa koga dolazi glavni sastojak njegovog afrodizijačkog jela, Mario i ne sluti da nešto može da pođe u neželjenom pravcu.

Samo nekoliko dana pre nego što je pošiljka utovarena u kamion-hladnjaču, na bačkom lovištu se odigrao događaj koji će povezati živote nekoliko aktera čije se sudbine inače nikada ne bi ukrstile.

Kako sam autor kaže, ''Muk'' je roman o zločinu prema prirodi, što savremeni čovek i ne računa u zločine.

Ovoj temi, u čijoj osnovi je istinit događaj, pisca je privukao apsurd da su ljudi današnjice svoje poznate mračne strane - neumerenost, sebičnost, hedonizam, reflektovali i na fiziološki neophodne potrebe - hranu.

(Telegraf.rs/Tanjug)