Lordan Zafranović o svom filmu koji je svojevremeno napadnut zbog ideologije

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Filmski reditelj Lordan Zafranović  je bio gost Jugoslovenske kinoteke povodom jubileja – 60 godina svog stvaralaštva koja će biti upriličena retrospektivom njegovih filmova od 3. do 5. decembra.

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović istakao je da su svi iz direkcije ove filmske institucije srećni što je tako veliki reditelj odlučio da baš ovde obeleži tako značajan jubilej.

Preporučujemo

Vujović je naveo da će se u sali "Dušan Makavejev" 3. decembra otvoriti retrospektiva povodom 60 godina umetničkog stvaralaštva reditelja i scenariste Lordana Zafranovića, uz razgovor sa autorom, i govor direktora Kinoteke Jugoslava Pantelića, a projekcije su besplatne.

"Za mene je ovo izuzetan događaj, da upravo u Kinoteci koju sam oduvek toliko voleo, obeležimo moj rad. Sa mojim ranim filmovima vraćamo se u neko drugo vreme, te 1962. godine. Sećam se da smo tada uživali u filmskim projekcijama Kinoteke", evocirao je uspomene jugoslovenski režiser, čije je filmove za prikazivanje delom omogućila Češka televizija i Hrvatski filmski arhiv.

Decembar u Jugoslovenskoj kinoteci obeležiće programi posvećeni slavnim autorima sa ovih prostora - osim Lordanu Zafranoviću, u planu je i omaž reditelju i snimatelju Karpu Aćimoviću Godini, a krajem meseca premijerno će biti prikazana restaurisana verzija filma „Klakson“ (1965) Vojislava Kokana Rakonjca.

Zafranović je podsetio da je u to doba snimao amaterske filmove pre nego što je otišao na čuvenu Filmsku akademiju FAMU u Pragu, gde su studirali Goran Paskaljević, Srđan Karanović, Goran Marković, Rajko Grlić, kasnije i Emir Kusturica.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Program u subotu će početi razgovorom sa istaknuti filmskim autorom.

Prve večeri biće prikazano sedam njegovih, retko prikazivanih, kratkih igranih i dokumentarnih filmova koje je snimao još šezdesetih godina.

U prva dva - „Priča“ (1963) i „Dnevnik“ (1964) Zafranović se pojavljuje i kao glumac.

"Ti filmovi tada prikazivali su način kako smo mislili, razmišljali. Bila je to realna slika društva, ulica, o koje će svedočiti generacije iza nas. Bio je to na neki način proboj novog filma i osvajanje sloboda koje tada nisu bile moguće. Ta ostvarenja nagoveštavaju jednu buduću generaciju autora", podvukao je Zafranović i dodao da su ti filmovi bili nekako snimljeni na pola puta, nisu mogli da idu do kraja kako su želeli.

On je govorio da su njegovi kratki filmovi "Valcer, moj prvi ples" (1971) "Ave Marija" (1970) bili veoma interesantni sa svojim ideologijama u to vreme.

"Potrebno je bilo da se razbijaju jakim udarcima na filmu ti kanoni građanske ideologije, i okoštale stvari i onda krenete nešto novo, što ume da traje dosta dugo. Ti filmovi su ocenjeni nulom zbog, kako su mi saopštili," zastranjivanja". A nisu mi nikad objasnili šta im to znači i gde u mojim filmovima nalaze zastranjivanje", ističe Zafranović.

Uz kratkometražna ostvarenja, 4. decembra biće prikazan i dugometražni igrani film „Lacrimosa (Osveta je moja)“ koji je Zafranović snimio tokom egzila u Češkoj 1995. godine

Poslednjeg dana, 5. decembra biće emitovan televizijski film iz perioda Jugoslavije „Film o gostima i radnicima“ (1977), za koji Zafranović kaže da je tema samoupravljanje, bio je neko vreme zabranjivan, ali je kasnije išao i na neke festivale kao Motovun.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

O tim zabranama Zafranović se prisetio kada je davno učestvovao na festivalu sa prvim filmom "Nedelja" (1969), kada je prvu nagradu osvojio Živojin Žika Pavlović.

"I kasnije su te zabrane krenule, to je bilo nešto normalno, eto Žika Pavlović je bio zabranjen zbog svojih crnih filmova u vreme Crnog talasa. Situacija je bila takva i nije moglo drugačije", smatra scenarista i reditelj.

Lordan Zafranović rodom iz Maslinice, Šolte, diplomirao je književnost i likovnu umetnost na Pedagoškoj akademiji u Splitu.

Posle je studirao i diplomirao film i režiju u Pragu, na FAMU, jedan iz grupe jugoslovenskih režisera poznatih po nazivu „Praška škola“.

Njegovi najbolji filmovi su prožeti snažnom osudom nacionalizma, ratnih zločina i genocida u Drugom svetskom ratu.

Kao mlad je sa filmskom ekipom u vreme Jugoslavije radio je na snimanju blizu ustaškog logora Jasenovac, gde se prvi put susreo sa arhivskom filmskom građom, fotografijama, svedočenjima i dokumentima.o

Ovaj susret sa ustaškim zločinima u Jasenovcu na njega je ostavio zastrasujuci snažan utisak, što je obeležilo njegovu bogatu karijeru sa remek delima "Okupacija u 26 slika" , "Krv i pepeo Jasenovca" (1983), "Pad Italije", "Večernja zvona", „Zalazak stoleća / Testament L. Z.“ i druge.

On se osvrnuo i na dugometražni film "Lacrimosa (Osveta je moja)".

"Ponudili su mi jedan scenario koji je negde predstavljao prelazak iz socijalizma u demokratiju, zapravo početak te kontrole nad nama. I danas nas stalno kontrolišu, ima svuda postavljenih kamera. Taj film je bio dosta napadnut od strane Češke, ne zbog estetike, nije im tu ništa smetalo, već zbog ideologije", ocenio je reditelj i naveo da je film ipak imao uspeha po mnogim festivalima.

Zafranović je laureat mnogih nagrada, između ostalog i "Zlatna arena" za režiju u Puli 1986. godine, i "Aleksandar Lifka" na Festivalu evropskog filma Palić (2011), i mnogih drugih.

"Film "Lacrimosa" nije bio dovoljno zapažen, već je ostavljen po strani kao neko siroče bez roditelja. To je film o intelektualcu koji se ne snalazi u demokratiji, što se dešava i dan danas", zaključio je Lordan Zafranović.

Veliki reditelj uveliko snima svoj najnoviji igrani film "Zlatni rez 43" prema čuvenom starom scenariju pisca Arsena Diklića, takođe na temu strahova u Jasenovcu, gde igraju Predrag Miki Manojlović, Željko Dimić - Jack Dimič, i drugi.

(Telegraf.rs/Tanjug)