Luka Mihailović pomera granice: Nakon "Indigo Kristala", "Tapija" donosi horor sa dubokom porodičnom dramom

U okviru Festivala filmskog scenarija, publici i novinarima predstavljen je film "Tapija", drugo dugometražno ostvarenje reditelja i scenariste Luke Mihailovića, koji je svojim debitantskim filmom "Indigo Kristal" već skrenuo pažnju na sebe kao na jednog od najperspektivnijih glasova nove generacije srpskih sineasta. Konferencija za medije, na kojoj su pored reditelja učestvovali i glumci Stefan Milivojević, Marko Marković i Miloš Đurović, otkrila je slojevitost ovog žanrovskog filma koji koristi elemente horora i trilera da bi progovorio o dubokim porodičnim, društvenim i egzistencijalnim problemima.

"Tapija" prati priču mladića koji beži iz haotične gradske sredine i disfunkcionalne porodice u naizgled idilično selo. Međutim, umesto mira, tamo pronalazi novo, dublje i arhetipsko zlo koje ga primorava na bolno sazrevanje.

Preporučujemo

Disfunkcionalna porodica kao polazište

Na samom početku, reditelj Luka Mihailović je objasnio da mu cilj nije bio da prikaže disfunkcionalnu porodicu kao nešto isključivo mračno, već kao stanje u kojem likovi egzistiraju.

"To je na kraju dana jedna disfunkcionalna porodica, ali meni nikad nije bio cilj da prikažem tu porodicu kao nešto što je toliko loše i mračno. Naprotiv, oni plivaju svi u toj svojoj disfunkcionalnosti. Oni su malo, da kažemo, konformisti, čak su se nekako i slegli sa tim svojim problemima i žive sa njima svakodnevno", istakao je Mihailović.

Od utočišta do arhetipskog zla

Jedna od najzanimljivijih analiza filma došla je od strane novinarke koja je primetila stepenovanje zla u tri nivoa: haotična gradska sredina, duboko arhetipsko zlo na selu, i na kraju, zlo savremenog sveta oličeno u mafiji.

"Vi počinjete od haotične gradske sredine kao od velikog zla. Kuća koja se raspada, lihvari koji traže danak... Onda odlazimo u ruralnu sredinu, na zemlju. Tamo nas čeka još veće iskušenje, još dublje, arhetipsko zlo, gde se ljudi ne mogu pronaći iako su na zemlji, blizu", primetila je novinarka.

Mihailović je potvrdio ovu interpretaciju, objasnivši da je namera bila da film izazove snažnu reakciju kod publike.

"Nekako, ideja i poenta je bila da, kad pravite film, taj završetak uvek mora da ostavi neki utisak na gledaoce. Jer, ako odgledate film i ravnodušni ste, to je najgore što može da se desi. Film, ako uspe da vas iznervira, on je opet uspeo. U ovom smislu, pogotovo za bazu ovog žanra koji je B-horor film, ostavio je prostor za neki nastavak", objasnio je reditelj.

Glumci o saradnji: "Anti-hičkokovski pristup" koji oslobađa

Glumačka ekipa bila je jednoglasna u pohvalama na račun rediteljevog pristupa, koji su opisali kao oslobađajući i saradnički. Stefan Milivojević, koji u filmu tumači lik seoskog policajca, naglasio je koliko mu je značila sloboda koju je dobio.

"Meni je bilo predivno da radim sa Lukom. Baš zbog toga kako se on ophodi prema glumcima i kakva je energija zbog njega na setu, zbog toga sam ja i upisao glumu. On svim glumcima daje apsolutnu slobodu, a sa druge strane opet zna šta hoće", rekao je Milivojević.

Marko Marković je otišao korak dalje, nazvavši Mihailovićev metod "anti-hičkokovskim", aludirajući na čuvenu izjavu Alfreda Hičkoka da su glumci stoka.

"On ima taj anti-hičkokovski pristup radu, gde glumci nisu stoka koju treba udarati, nego saradnici iz istog tima sa kojima se stvara umetnost. Mislim da je to razlog zašto će uskoro biti najtraženiji reditelj ovde na našim prostorima, barem od strane nas glumaca", izjavio je Marković.

Decentralizacija filma i kritika društva

Mihailović je snažno naglasio važnost snimanja filmova izvan Beograda, ističući da manje sredine pružaju veću energiju i podršku filmskim ekipama. Film je snimljen za samo 13 dana u selu Kozarica, u Mačvanskom okrugu, što je bio veliki produkcijski izazov.

Film se dotiče i aktuelnih društvenih tema, poput femicida i debate o radnim navikama mladih. Na konstataciju da mladi danas ne žele da rade, reditelj je ponudio drugačiju perspektivu:

"Ja mislim da je baš suprotno. Da ljudi baš hoće da rade, ali da im se ne daju prilike. I ako im se daju prilike, daju im se prilike da rade za 'bog da prosti', i onda jednostavno ljudi ne žele više da rade, jer nisu cenjeni zato što rade", rekao je Mihailović.

"Tapija" se tako nameće kao kompleksno delo koje, koristeći žanrovski okvir, uspeva da ispriča priču o sazrevanju, porodičnim ožiljcima i mračnim tajnama koje se kriju ispod površine prividne seoske idile. To je film koji dokazuje da horor može biti moćan alat za seciranje savremenog društva i ljudske psihe.

(Telegraf.rs)