"Čuo sam...": Nikola Vujović o filmu “Kad porastem biću Kengur”, glasinama o nastavku, seriji "Izazov"...

Na kanalu Superstar TV uveliko se prikazuje serija "Izazov", a jednu od zapaženijih uloga igra i Nikola Vujović. I to lik Zdravka. U intervjuu za Telegraf.rs, Nikola je govorio o seriji "Izazov", kao i filmu “Kad porastem biću Kengur”, kao i glasinama o potencijalnom nastavku.

• Šta nam možete reći o svom liku u seriji “Izazov”?

Zvonko je Sarin (Maja Mandžuka) momak, pravi šeret, ortodoksna lucprda, lakrdijaš, prikan, posesivac, ljubomorko, control freak, beogradski Njujorčanin, ludo zaljubljen u svoju devojku i sve na svetu bi dao da bude zauvek samo njegova ali mu stvari konstantno izmiču kontroli…

Preporučujemo

• Šta Vas je Vaš lik naučio i koliko je sličan Vama u privatnom životu?

Nisam siguran koliko ima prostora da se lik razvije u formatu kao što je sitkom jer su svi likovi napisani uglavnom kao jasni karakteri vođeni kroz komediju zabune i situacije ali da kažemo da me je naučio da pravim piletinu na indijanski način i da je poslužim u romantičnoj atmosferi. Šalim se naravno. Ne prepoznajem se u Zvonku, mislim da smo daleko i takav zadatak mi je svaki put izazov, hoću da kažem da mogu da pustim mašti na volju i da se bezbrižno zaigram a da ne odgovaram za svoje postupke. Kada je komedija u pitanju bitno je da se dobro zabavljamo, zar ne?

• Zašto gledaoci treba da pogledaju seriju “Izazov”?

Zato što je format dinamičan, prijemčiv, duhovit, insprativan, zato što postoji pregršt situacija i likova u kojima će se svako prepoznati, zato što su devojke neodoljive a momci šarmantni i vispreni. Zato što je komedija lek za dušu, zato što je smeh neophodan sastojak života…

• Kakva Vam je bila saradnja sa Majom Mandžukom, ali i sa ostalom ekipom tokom snimanja?

Maja je jedan vrhunski profesionalac, uvek spremna, uvek u tonusu, bez zadrške, svesna, blaga, dobroćudna osoba koja zna da izvuče ono najbolje iz čoveka. Primetih da i kada pokušava da bude zločesta, kada scena to od nje zahteva, iz njenog pogleda zrači mir i dobrota, neodoljiva je i lako ju je voleti. Kada imaš takvog direktnog partnera moraš biti apsolutni neandertalac da ne ostvariš kontakt i predivnu saradnju. Svaka scena je bila vrhunska zezancija, svaki kadar je bio sušto uživanje, prepisao bih Maju kao terapiju, kao antidepresiv. Pošto je Maja bila vođa našeg tima cela ekipa je bila pod njenim uticajem. Rad na ovom projektu, moram to naznačiti, je bio jedno veliko uživanje!

• Da li možete da nam ispričate neku anegdotu sa snimanja?

Nisam vešt u prepričavanju anegdota sa snimanja. Glavni utisak mi je da je bilo zabavno.

• Čini se da komedija i sitkoma nema u dovoljnoj meri. Da li, po Vama, treba češće da se snimaju?

Naravno da je komedija žanr, ili bolje rečeno stil, kojim treba biti inspirisan u životu. Različite vrste komedije postoje, ima ih blagih, ima ih oštrih, sarkastičnih, toplih, nevinih i mišljenja sam da su sve lekovite. Svakako, ukoliko je čovek spreman da prihvati šalu i na svoj račun. Mislim da je “Izazov” čaj od kamilice zaslađen medom, ne može biti da ne prija ukoliko odlučiš da ga konzumiraš. U stara vremena jedino je dvorska budala mogla reći istinu kralju u lice i to bez posledica. Vođen tom mišlju smatram da je komedija neophodna za izlečenje duha i kao način pristupanja životu. Biti otvoren, spuštenog ega, spreman na kritiku i šalu...

• Pamtimo Vas i po ulozi u legendarnom film “Kad porastem biću Kengur”? Da li možete da nam ispričate neku anegdotu sa snimanja, ako se sećate?

To davno beše slabo sećam se ja, 22 godine su prošle čini mi se a imam utisak da ne znam šta sam juče doručkovao ni kada su deca pošla u školu. Svakako da sam i dalje na neki način obeležen ulogom Dujeta u tom, kako vi kažete, legendarnom filmu i da je to ljudima koji me sretnu na ulici prva asocijacija…

• Da li biste voleli da snimite nastavak “Kengura”? Da li opšte postoji ideja, interesovanje da se snimi nastavak?

Čuo sam neke glasine da su pripreme drugog dela u toku i da nema mnogo zajedničkog sa prvim delom. Mislim da se moj lik ne pojavljuje. Tako sam čuo. Ne znam, istražite malo, tome novine služe i mene živo interesuje.

• Da li imate neku posebnu ulogu koju priželjkujete u karijeri?

Vilijem Šekspir, Mera za meru, Anđelo.

• U kojim još filmovima, serijama, predstavama Vas možemo gledati? Da li Vi preporučujete neku seriju, film, predstavu za naše čitaoce?

Nekoliko filmova/serija sam snimio u poslednjih par godina i jedva čekam da izađu. Veoma različite uloge sam dobijao i srećan sam zbog toga. Uvek je zanimljivo raditi nešto novo, nešto što ranije nisi pokušao. Raznovrsni su razlozi zbog kojih se čekaju te premijere ali ja sam svakako strpljiv čovek. Kada budu najave za premijeru onda ću vrlo rado pričati o tome. Poslednja predstava koju sam radio u Narodnom pozorištu je bila Uobraženi bolesnik, Ž.P.B. Molijera u režiji Nikole Zavišića sa Ivanom Bosiljčićem u naslovnoj ulozi, u kojoj igram njegovog brata Beralda, neku vrstu zdravog razuma. Topla preporuka.

Serija "Adolescencia", Džeka Torna i Stivena Grejama, koja je ove godine izašla na Netflix platformi je definitivno na mojoj listi.

Film koji je genijalna metafora modernog društva iz 2022.,"Triangle of Sadness" ("Trougao tuge") Rubena Estlunda, sa Zlatkom Burićem i Vudi Harlesonom je ostvarenje koje sam pogledao dvaput u dva dana.

Naš razred, Tadeuša Slobođaneka u režiji Tanje Mandić Rigonat u Narodnom pozorištu je poslednj predstava koja je ostavila veoma jak utisak na mene.

(Telegraf.rs)