Fenomen serije „Tvrđava“: Kako je jedna ljudska priča srušila sve regionalne tabue

Televizijska jesen 2025. godine ostala je u znaku jednog naslova koji je svake nedelje uveče praznio ulice i punio društvene mreže diskusijama. Serija „Tvrđava“, čija je poslednja epizoda nedavno emitovana na prvom programu RTS-a, nije samo postigla rekordnu gledanost; ona je postala kulturni događaj koji je uspeo da ujedini gledaoce različitih generacija, od onih koji se devedesetih sećaju sa gorčinom, do onih koji su u to vreme bili tek u planu.

Dirljiva priča smeštena u Knin, u samo predvečerje i tokom vihora ratnih sukoba, prati sudbine Luke i Darije. Kroz njihovu ljubav, gledaoci su se suočili sa najtežim pitanjima: kako sačuvati porodicu, kako ostati moralan u nemoralnim vremenima i kako preživeti raspad države, a ne dopustiti da se raspadne i sopstvena duša.

Preporučujemo

Proces stvaranja: Između unutrašnje sile i umetničke slobode

Reditelj Saša Hajduković, čovek koji stoji iza vizuelnog i emotivnog identiteta serije, ističe da uspeh nije bio rezultat proračuna, već iskrene posvećenosti materijalu.

„Nismo se povlađivali publici, niti smo tokom snimanja previše razmišljali o tome šta će neko očekivati. Čitav taj proces stvaranja serije bio je izuzetno turbulentan, ispunjen nekom unutrašnjom silom. Često nismo stizali ni da se zapitamo kako će sve to na kraju izgledati,“ priznaje Hajduković.

Za njega je ključ bio u pomeranju fokusa sa „velike istorije“ na male, lične sudbine. „Orijentisali smo se na likove, na njihove intimne situacije i okolnosti koje su ih zadesile. Želeli smo da prikažemo njihov emotivni luk - kako se menjaju, pucaju i ponovo sastavljaju. Ispostavilo se da je upravo to ono što publiku najviše dotiče.“

Jovo Maksić: Iskrenost kao jedini put do gledaoca

Glumac Jovo Maksić, koji nosi jednu od najtežih i najupečatljivijih uloga u seriji, ne krije da ga je intenzitet reakcija iznenadio, uprkos veri u projekat.

„Ovo je prevazišlo sva moja očekivanja. Iako sam od početka verovao u ovaj tekst i Sašinu režiju, uvek vas zatekne kada reakcija bude ovoliko snažna i, što je najvažnije, pozitivna,“ kaže Maksić. „U jednom trenutku je postalo čak i pomalo naporno - ta 'mašinerija' komentarisanja, pozivi, poruke... Ali to je zapravo kompliment. To je znak da smo uradili nešto što je ljude 'udarilo' tamo gde treba.“

Maksić posebno naglašava važnost bežanja od ustaljenih šablona u domaćoj produkciji. „Primarni zadatak nam je bio da izbegnemo zamku patetike i manipulacije. Vrlo je lako skliznuti u to kada se bavite ovakvim temama. Mi nismo želeli da gledaocu serviramo istinu ili da mu kažemo ko je kriv, a ko nije. Želeli smo da na jedan pošten, umetnički način prikažemo stradanje običnih ljudi. Svako od gledalaca treba sam da nađe svoj zaključak.“

Univerzalna priča o odrastanju i „Moderni Romeo i Julija“

Iako je rat neizostavan okvir, „Tvrđava“ je suštinski priča o ljubavi. Maksić je opisuje kao „savremenog Romea i Juliju“, gde su neprijateljske strane zamenjene ratnim vihorom i političkim ambicijama koje gaze sve pred sobom.

„Ovo je prevashodno priča o običnim ljudima, onima koji su najsličniji našoj publici,“ objašnjava Maksić. „Oni nisu heroji s naslovnica, već ljudi koji pokušavaju da sačuvaju svoj mali svet. Zato je serija univerzalna. Možete je gledati bilo gde u svetu i razumeti tu bol, tu dilemu i tu ljubav.“

Reditelj Hajduković dodaje da je serija privukla i mlade upravo zbog teme sazrevanja. „Za Luku i Dariju, ovo je odiseja. Mi pratimo kako dvoje mladih ljudi, u gotovo nemogućim uslovima, od dece postaju odrasli. To je proces koji je svakome blizak, bez obzira na to da li je doživeo rat ili ne.“

Razbijanje mitova o mitovima

Jedan od razloga zašto je „Tvrđava“ postala fenomen leži u činjenici da je „razbila mitove o mitovima“. Umesto crno-belih prikaza, dobili smo nijanse sive.

„Istorija je tu samo kao okvir, ali mi smo se bavili simbolima jednog vremena,“ kaže Hajduković. „Znali smo da moramo biti oprezni jer svi imaju svoja sećanja. Ali naša obaveza je bila prema dramaturgiji i istini likova. Ako nismo verni njima, nismo verni ničemu.“

Maksić, koji je i sam bio deo kolone tokom akcije „Oluja“, uneo je u seriju nivo autentičnosti koji se retko viđa. Ipak, on insistira na tome da je profesionalizam bio ispred ličnog iskustva. „Kada radite sa nekim kao što je Saša Hajduković, znate da nećete skliznuti u jeftinu propagandu. Radili smo zajedno na serijama 'Kosti', 'Koža' i 'Meso', i to poverenje koje smo izgradili omogućilo nam je da u 'Tvrđavi' odemo još dublje.“

Produkcijski podvig i glumačka budućnost

Serija je snimana na autentičnim lokacijama koje oduzimaju dah, od krša Nikšića i okoline Grahova, preko Bele Crkve, pa do užurbanih ulica Beograda. Hajduković ističe da su ove lokacije bile ključne za postizanje atmosfere izolovanosti i opasnosti.

Na kraju, obojica sagovornika se slažu da su najveće otkriće serije mladi glumci Ognjen Mićović i Darija Vučko.

„Mogu samo da se zahvalim celoj ekipi, ali posebno moram da istaknem to dvoje mladih ljudi. Oni su fenomenalni,“ kaže ponosno Maksić. „Uz podršku nas koji smo duže u ovom poslu, oni su izneli te uloge sa takvom zrelošću da je to prosto zadivljujuće. Kada imate takve partnere, vaš posao postaje lakši, a krajnji rezultat je nešto na šta svi možemo biti ponosni.“

„Tvrđava“ odlazi u televizijsku istoriju kao delo koje nije samo zabavilo publiku, već ju je podstaklo na razmišljanje, razgovor i, možda najvažnije, na razumevanje onoga što smo kao društvo prošli. To je, složiće se mnogi, najveća nagrada koju jedan umetnički projekat može da dobije.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)