Kako je jedna molba Brižit Bardo postala najveći skandal i uspeh Serža Gensbura

Iako je sudbina pesme „Je T’Aime… Moi Non Plus“ često bila neizvesna, ona je ostala zabeležena kao remek-delo koje je definisalo karijeru Serža Gensbura. Ipak, malo ko zaboravlja da je ova oda strasti prvobitno bila namenjena i inspirisana jednom od najvećih ikona svetske kinematografije - Brižit Bardo, koja je nažalost preminula.

Sve je počelo 1967. godine, Tada je Brižit Bardo zatražila od Serža Gensbura da joj napiše najlepšu ljubavnu pesmu na svetu. Rezultat je bio „Je T’Aime… Moi Non Plus“, pesma toliko nabijena emocijama i senzualnošću da je odmah izazvala kontroverze. Prva verzija je snimljena upravo sa Brižit, ali je ubrzo povučena i sakrivena od javnosti. Bardo se, naime, uplašila reakcije svog tadašnjeg supruga, jer su Parizom kolale glasine da uzdisaji zabeleženi na snimku nisu bili samo plod njene glumačke veštine, već iskrene strasti.

Preporučujemo

Kada je Brižit prekinula vezu sa Seržom, on je ostao potpuno slomljen. Njegova tuga bila je srazmerna intenzitetu njihove afere, a dodatni udarac bio je taj što je njegovo najbolje delo završilo „u fioci“. U tom stanju ogorčenosti i cinizma, Serž je prihvatio ulogu u satiričnoj romantičnoj drami Slogan. Na snimanju se ponašao hladno i neprijatno prema svojoj koleginici, mladih Džejn Birkin, kao da je ona bila kriva za sve njegove nedaće. Ipak, Džejn nije odustajala. Nakon jedne zajedničke večeri u gradu, tokom koje je Serž bio prilično pijan, shvatio je da je njegova grubost bila samo maska za duboka osećanja koja su počela da se rađaju.

U roku od godinu dana, Serž Gensbur i Džejn Birkin postali su nerazdvojan par i miljenici medija, izrastajući u ikone jedne generacije. Serž je odlučio da ponovo snimi „Je T’Aime…“ sa Džejn, ali je ovog puta uneo specifičnu promenu. Namerno je postavio pesmu u registar koji je bio tik iznad njenog prirodnog opsega. Dok se trudila da dosegne te note, njen glas je zvučao detinjasto, gotovo dečački, što je pesmi dalo novu, provokativnu dimenziju.

Prvo nezvanično slušanje pesme u restoranu hotela D’Alsace potpuno je utišalo prisutne goste. Sličan efekat pesma je imala i na direktora izdavačke kuće Filips u Francuskoj. Legenda kaže da je on, svestan rizika, izjavio da je spreman da ide u zatvor zbog objavljivanja takvog materijala, ali pod uslovom da to bude ceo album, a ne samo singl. To je bila sjajna vest za Serža, čija je opčinjenost sa Džejn samo rasla. Tako je snimljeno još deset pesama, među kojima su se izdvojile „Jane B“, gde Džejn recituje svoje podatke kao iz policijskog izveštaja, zatim zarazna „L’Anamour“ sa aranžmanom Artura Grinslejda, suncem okupani hitovi „Sous Le Soleil Exactement“ i „69 Année Érotique“, kao i „Manon“, koju mnogi smatraju najlepšom kompozicijom u celom Gensburovom opusu.

Dok je album Histoire De Melody Nelson iz 1971. godine bio vrhunac njegove opsesije, album Jane Birkin/Serge Gainsbourg ostaje zabeležen kao dnevnik njegove rane zaljubljenosti. Ipak, u vreme izlaska, svet je imao uši samo za „Je T’Aime… Moi Non Plus“ - bar tamo gde je bilo dozvoljeno da se emituje. Pesma je bila zabranjena na radio stanicama širom Velike Britanije, Evrope i Brazila, dok je u Gensburovoj rodnoj Francuskoj bila zabranjena pre 23 časa. Čak i uz bojkot, pesma je napravila tektonski poremećaj. Izdavač Fontana ju je povukao iz prodaje u Britaniji kada je stigla do drugog mesta top-lista, ali je neustrašivi Serž odneo snimak u kuću Mejdžor Majnor. Njihovo reizdanje je 27. oktobra 1969. godine dospelo na prvo mesto, čime je „Je T’Aime…“ postala prva zabranjena pesma, kao i prva pesma na stranom jeziku, koja je pokorila britansku top-listu.

Iako je pesmu proslavila Džejn Birkin, njeni koreni i inicijalna iskra zauvek će biti vezani za ime Brižit Bardo, čija je želja za „najlepšom pesmom na svetu“ stvorila istoriju.

(Telegraf.rs/izvor: udiscovermusic.com)