"Jeste li Vi neuropsihijatar?": Svetozar Cvetković ispričao zabavnu anegdotu, a tiče se serije "Radio Mileva"

Serija "Radio Mileva" već godinama je hit, a publika može radnim danima na Prvom programu RTS-a da gleda nove epizode. O ovom ostvarenju. gostujući u emisiji "Beogradska hronika", govorili su glumci Branka Šelić i Svetozar Cvetković. I imali su šta da kažu.

Jedna od najzabavnijih, ali i najpoučnijih anegdota koju je podelio Svetozar Cvetković, najbolje ilustruje snagu televizijske sugestije. Cvetković, glumac decenijama prepoznatljiv po dramskim ulogama, u seriji tumači lik neuropsihijatra. Ta uloga ga je, neočekivano, dovela u situaciju da na ulici pruža- ljubavnu terapiju.

Preporučujemo

„Izlazio sam iz Ateljea 212 i video dva klinca na biciklima. Bila je noć. Jedan je stao, okrenuo se i sa nevericom me pitao: ’A jeste li vi stvarno neuropsihijatar ili ste samo glumac?’. Kada sam rekao da sam samo glumac, dečak nije odustajao. Trebao mu je savet jer se ’strašno zaljubio’ i nije znao kako da izađe na kraj sa tom devojkom“, ispričao je Cvetković kroz smeh.

Ovaj trenutak, iako simpatičan, svedoči o tome koliko su gledaoci duboko prihvatili likove. Za njih, Cvetković nije samo umetnik koji interpretira tekst; on je čovek koji ima odgovore na njihove životne probleme.

Ipak, bez Mileve nema ni radija. Olga Odanović, u naslovnoj ulozi, postala je „najjača identifikacija“ serije. Njene kolege ističu da je ona paradigma glumice koja kroz proces snimanja prolazi „kao kroz puter“, donoseći energiju koja diktira tempo svima ostalima.

Poseban šarm ekipi daje i njihova neposrednost van kamera. Set serije nalazi se u blizini jedne velike robne kuće, što glumice poput Olge Odanović i Dare Džokić koriste za brze šoping izlete tokom pauza.

„Ponekad ih savetujem da odu u kostimima, jer bi to bila neverovatna radost za ljude koji ih tamo sretnu, ali one se ipak malo maskiraju kako bi sačuvale privatnost“, otkriva Cvetković, dodajući da je nakon šest godina ekipa postala prava porodica koja deli i uspone i padove, baš kao i stanari solitera koji igraju.

Branka Šelić, koja u seriji gradi maestralan odnos sa Branimirim Brstinom, ističe da je ključ dugovečnosti serije u tome što likovi nikada nisu ostali „zakucani“ u početnim skicama.

„Svi likovi su se razvili, dobili više prostora i mogućnosti. Mi uvek imamo probe pre snimanja gde se zaigramo. To je ona vrsta kolektivne slobode koju imamo u pozorištu, a koju je ovde rediteljski tim dozvolio i podsticao“, kaže Šelićeva.

Cvetković dodaje da je za njega, kao glumca koji nije često radio ovaj žanr, ključna bila instrukcija prvog reditelja serije, Elmira Jukića.

„Prvog ili drugog dana snimanja, rekao mi je samo: ’Polomi ga!’. Tražio je od mene nešto što mi nije bilo blisko, nešto što je potpuno drugačije od onoga kako sam ja sebe video. Ta sloboda da ’polomite’ sopstvene glumačke navike je najlepši deo našeg posla. U svakom drugom poslu, sloboda vam je ograničena. Ovde, ona je bezgranična.“

Dok brojke kažu da „Radio Milevu“ prati preko milion ljudi, glumci kažu da su njihova najdraža publika - deca. Upravo su najmlađi oni koji na ulici zaustavljaju Branku i Svetozara sa pitanjem „Kada će nove epizode?“.

Serija je uspela u onome što je u modernom televizijskom dobu najteže: da okupi celu porodicu ispred jednog ekrana. U svetu gde svako gleda u svoj telefon, Mileva je uspela da natera unuke, roditelje i bake i deke da ponovo dele isti kauč, smejući se istim komšijskim mukama.

„Mi se trudimo da se u ovome dobro osećamo, jer znamo da će se onda i publika dobro osećati“, zaključio je Cvetković.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)