Činjenice koje možda niste znali o Mocartu: Neverovatna priča iz Vatikana, od kog instrumenta je imao strah

Na današnji dan, pre tačno 270 godina, u Salcburgu je rođen dečak koji će zauvek promeniti tok istorije muzike. Volfgang Amadeus Mocart nije bio samo kompozitor; on je bio čudo prirode čije delo i danas, vekovima kasnije, izaziva divljenje, inspiriše naučne studije i ispunjava koncertne dvorane širom sveta.

Iako svi znamo za njegovu "Malu noćnu muziku" i operu "Don Đovani", život ovog virtuoza krije fascinantne detalje koji bacaju potpuno novo svetlo na njegovu kompleksnu ličnost.

Preporučujemo

Ime kao sudbina

Mocart je kršten kao Johannes Chrysostomus Wolfgangus Theophilus Mozart. Njegovo srednje ime, Theophilus, grčkog je porekla i znači "onaj koga Bog voli". Kasnije je počeo da koristi latinsku verziju tog imena - Amadeus, po kojoj ga danas ceo svet prepoznaje. Zanimljivo je da je tokom života retko koristio puno ime, često se potpisujući jednostavno kao "Wolfgang Amadé".

Čudo od deteta i zaboravljena sestra

Njegov talenat bio je vidljiv od najranijeg detinjstva. Počeo je da komponuje sa samo pet godina, a već sa šest je krenuo na turneje širom Evrope. Međutim, u tim ranim godinama, Volfgang nije nastupao sam. Njegova sestra, Ana Marija (Nanerl), bila je podjednako talentovana pijanistkinja. Zajedno su oduševljavali aristokratiju, sve dok društvene norme tog vremena nisu primorale Nanerl da prestane sa nastupima kada je dostigla godine za udaju.

Strah od trube

Iako je stvarao savršenu harmoniju za gotovo svaki instrument, Mocart je imao jednu neobičnu fobiju - mrzeo je zvuk trube. Prema rečima njegovog oca Leopolda, mladi Volfgang bi prebledeo ili se čak srušio od samog zvuka ovog instrumenta. Veruje se da je komponovao samo jedan komad za trubu, ali on do danas nije pronađen, što dodatno potkrepljuje priču o njegovom snažnom otporu prema njenom prodornom zvuku.

Fotografsko pamćenje koje je šokiralo Vatikan

Jedna od najneverovatnijih priča o Mocartu dogodila se u Sikstinskoj kapeli. Sa 14 godina čuo je Alegrijev "Miserere", delo čije je prepisivanje bilo strogo zabranjeno pod pretnjom izopštenja iz crkve. Mocart je kompoziciju od devet glasova čuo samo jednom, vratio se kući i po sećanju zapisao celu partituru. Kada je Vatikan saznao za ovo, umesto kazne, Papa mu je dodelio Orden zlatne mamuze, zadivljen njegovim natprirodnim darom.

Prijateljstvo sa Hajdnom i "previše nota"

Uprkos velikoj razlici u godinama, Mocart je bio blizak prijatelj sa Jozefom Hajdnom. Hajdn je prepoznao Mocartov genije dok je on još bio dete, a kasnije su često svirali zajedno u gudačkim kvartetima.

S druge strane, nisu svi uvek razumeli njegovu viziju. Kada je car Jozef II prvi put čuo operu "Otmica iz saraja", požalio se Mocartu da delo ima "previše nota". Mocart mu je drsko, ali samouvereno odgovorio: "Ima ih tačno onoliko koliko je potrebno."

Haos u rukopisima i "K" brojevi

Mocart je bio genijalan u stvaranju, ali veoma neorganizovan u vođenju evidencije o svojim delima. Zbog toga danas uz njegove kompozicije vidimo slovo "K" (npr. K. 626). To se odnosi na Ludviga Ritera fon Kehela, čoveka koji je decenijama nakon Mocartove smrti katalogizovao svu njegovu muziku i spasao je od zaborava.

"Mocartov efekat"

Uticaj njegove muzike prevazilazi okvire umetnosti. Tokom 1990-ih, naučna istraživanja sugerisala su postojanje takozvanog "Mocartovog efekta" - teorije da slušanje njegove muzike može privremeno poboljšati kognitivne funkcije i rešavanje određenih mentalnih zadataka. Iako je naučna zajednica i dalje podeljena oko ovoga, niko ne spori smirujući i stimulativni efekat njegove harmonije na ljudski mozak.

Misteriozni kraj i neiscrpno nasleđe

Mocart je preminuo u 35. godini života, ostavivši iza sebe misteriju koja ni danas nije rešena. Teorije o uzroku smrti variraju od trovanja (popularizovano u filmu "Amadeus" kroz lik Salijerija) do infekcije streptokokama.

Iako je živeo kratko, njegova produktivnost bila je zapanjujuća. Napisao je preko 600 dela. Da biste preslušali svaku notu koju je ovaj genije ikada zapisao, bilo bi vam potrebno neverovatnih 202 sata neprekidnog slušanja.

Danas, 270 godina nakon njegovog rođenja, Mocart nas podseća da istinska genijalnost ne poznaje granice vremena. Njegova muzika nije samo svedočanstvo jednog doba, već živa energija koja nastavlja da oplemenjuje čovečanstvo.

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/HALIDONMUSIC)