Priča o prkosu kada snaga izda: Jelena Bajić Jočić o dubljim slojevima filma "Čuvar ikone Svetog Đorđa"

Novi film glumca i scenariste Radoša Bajića "Čuvar ikone Svetog Đorđa" imao je premijeru u utorak, 8. septembra u mts Dvorani, dok će u bioskope širom Srbije od 10. septembra. Tim povodom, razgovarali smo sa rediteljkom ovog ostvarenja Jelenom Bajić Jočić, koja nam je otkrila detalje.

• Kako je došlo do ideje da napravite ovaj film?

Jelena Bajić Jočić: Za vreme korone Radoš je seo i napisao scenario. Rekao je: „Napisao sam nešto potpuno drugačije i novo“ i dao mi je to da pročitam. Tako je krenula čitava priča. U startu je ovaj film trebalo da režira kolega Đorđe Stanimirović, ali je potom, spletom raznih okolnosti na našem tržištu, kao i onih produkcionih, došlo do promene. Zapravo smo negde bili i prinuđeni da sami krenemo u tu priču. Taj scenario sam tada pročitala na svoj način, u velikoj meri ga prilagodila svom senzibilitetu i tako smo počeli.

Preporučujemo

• Šta vas je najviše privuklo ovom filmu? Šta je, po vama, njegova poruka i ima li on dublje značenje?

Jelena Bajić Jočić: Ovaj film se de fakto snimao u trenutku tihog otimanja juga Srbije i to je nešto što se ne može poreći. Svi mi koji živimo u Beogradu ili Novom Sadu, u svojim ustaljenim životnim ritmovima, često ne obraćamo pažnju na mnoge stvari i ne znamo šta se dole dešava. Mislim da se o tome nedovoljno govori, pa otuda i velika važnost ovog filma – da se pogleda, da se skrene pažnja na taj problem i da se o njemu priča, makar toliko da se tim ljudima dole pruži podrška.

Sa druge strane, ovaj film je višeslojan i ne priča samo o tome. On je u velikoj meri kritika našeg celokupnog društva i sistema. U njemu je snažna metafora čiji je cilj da nam postavi određena pitanja: koliko uopšte vredi jedan ljudski život i da li čovek, koji je na izdisaju fizičke snage, može u sebi da pronađe dovoljno prkosa i duhovne energije da ne odstupi, ne odustane i da se uhvati u koštac sa problemima. Gde se uopšte pronalaze vera i nada za takvu vrstu borbe? To su univerzalna, metafizička pitanja koja ovaj film otvara i to je njegova prava vrednost. Upravo me je ta višeslojnost motivisala, pa sam dosta pažnje posvetila tom drugom segmentu filma i slojevima njegove priče i poruke.

• Što se tiče izazova snimanja, šta je bio najveći izazov tokom rediteljskog posla?

Jelena Bajić Jočić: Rad sa glumcima je meni uvek najinteresantniji i tome posvećujem dosta vremena. Radoš, koji je i pisao scenario, i ja smo pre snimanja mnogo razgovarali. Unapred smo se dogovorili i slično smo posmatrali način na koji treba igrati tu ulogu, ali je isti slučaj bio i sa Mionom, Brankom, Aleksandrom, Nedeljkom i svima ostalima. Taj proces je vrlo izazovan, zanimljiv i lep.

Sa druge strane, smestiti čitavu tu priču i plan snimanja u samo 18 dana bio je poseban tehnološki izazov. To vas dovodi u situaciju da jednostavno morate brzo da radite, brzo da mislite i donosite odluke, te da unapred budete dovoljno pripremljeni. Imali smo i momenat sa likom medveda koji je trebalo rešiti, jer je njihovo sučeljavanje fizički veoma blisko. Trebalo je odlučiti da li ćemo raditi sa pravim medvedom ili ćemo napraviti našeg. Neću vam reći šta smo uradili, neka gledaoci sami procene. U svakom slučaju, nismo imali nepredviđenih izazova.

Foto: Tanjug/Tanjug Video/Aleksandar Palajić

• Na koji lik, osim Radoševog, treba posebno obratiti pažnju?

Jelena Bajić Jočić: Svaki lik je veoma značajan. Ovde nema mnogo junaka; film je po svojoj strukturi „mali“, ali nosi veliku temu i veliku poruku. Svaki od likova nosi značajnu vertikalu, ali bih ipak izdvojila lik inspektorke Sonje i lik monaha Metodija. Za mene su njih troje čuvari ikone, čuvari tradicije, nasleđa i vrednosti o kojima govorimo, a koje su, nažalost, u našem društvu i ovoj modernoj trci za boljim životom ostale skrajnute.

• Da li, osim prikazivanja u bioskopu, postoji šansa da od filma bude napravljena i serija?

Jelena Bajić Jočić: Ne, ne sada. To je bila prvobitna ideja – trebalo je da se rade film i mini-serija, ali spletom raznih okolnosti to nije sprovedeno na taj način. Zato smo bili prinuđeni da samoinicijativno svedemo priču na manji obim, da u velikoj meri preradimo scenario i dođemo do filma ove vrste. Dakle, neće biti serije.

• Film je prikazan na festivalu na Paliću i u Nišu. Da li ste zadovoljni reakcijom publike?

Jelena Bajić Jočić: Da. Film je krenuo iz Moskve. Naša prva projekcija je bila tamo i moram da se osvrnem na to, jer je bilo zaista izuzetno videti kako su Rusi doživeli naš film. Fascinantno je do koje mere su prepoznali sve nivoe poruka. Nakon toga film je prikazan u Sevastopolju, a onda na Paliću i u Nišu. Danas je ovo bila možda četvrta projekcija.

(Telegraf.rs)