"Lepo sećanje na Zorana Radmilovića":Nenad Jezdić o seriji "Priče iz radionice 2", Miri Banjac, Tanji Bošković

Počelo je da se snima nastavak čuvene serije "Priče iz radionice", u kojoj je glumio svojevremeno Zoran Radmilović, a koja nosi naziv "Priče iz radionice 2", u produkcijicTS Media. Kako smo čuli na setu, scenario je odličan, tako da gledaoce očekuje kvalitetan sadržan

Glavna uloga u nastavku serije "Priče iz radionice" pripala je Nenadu Jezdiću, koji je govorio o ovom projektu. 

Nenad Jezdić: Ja sam svakako naslednik i tradicije i mentaliteta koje je ta serija nosila, kao i karaktera koji nam je fantastično dočarao i u svoje vreme doneo Zoran Radmilović.

Kao i sve u ovoj zemlji što postaje motiv franšize — otkako smo dobili upliv stranog kapitala, saznali smo i za taj pojam — tako je i ova televizijska serija za mene jedna vrsta franšize. Svaki dobar brend, bilo da je trgovački, proizvođački ili televizijski, zaslužuje da se nastavi i da mu se pruži šansa za novi, drugačiji život. Zato i snimamo ovu seriju, motivisani, naravno, sjajnom originalnom serijom u Šotrinoj režiji i izvedbama glumaca koji su tumačili te likove u onom formatu.

Koliko će biti sačuvano od starog duha priče, a koliko je to zapravo nova serija?

Nenad Jezdić: Apsolutno se naslanjamo na original — namerno spominjem reč franšiza — naslanjamo se na ono što je ta serija bila. Dosta toga crpimo iz nje, s tim što su ovo novi, malo drugačiji karakteri, koji su deo ovog vremena, ove zbilje, aktuelnih događaja i ovog trenutka.

Neizbežna će biti poređenja sa starom serijom. Doduše, igrali ste i u „Kamiondžijama“ — kakva su vam očekivanja?

Nenad Jezdić: Već sam oguglao, nemam nikakva očekivanja. Naravno, poređenje je za mene korisno. Sve te povratke na stare formate i likove smatram nekom vrstom omaža tim ljudima koji su bili veličanstveni i veliki glumci, tako da mi je drago što sam deo toga. Smatram da će ova serija svakako biti lepo sećanje na velikog Zorana Radmilovića.

Hoće li ovo biti isključivo humoristička serija ili će biti i osvrta na društvenu stvarnost?

Nenad Jezdić: U ono vreme humor je imao svoj značaj, svoje mesto i poziciju. Današnje vreme i novi senzibilitet donose nešto drugačije, ali se uvek radujem kada je na televiziji nešto duhovito. Geg više ne volim — u godinama sam kada me geg i čist humorizam posebno ne uzbuđuju. Nismo više ni mi ljudi koji su živeli u to doba kada su se otvarale neke nove teme, kada su rušeni tabui i raskrinkavane slabosti tadašnjeg mentaliteta. Mi se bavimo ovim vremenom.

Apropo vašeg malopređašnjeg pitanja o poređenju: u zrelim sam pedesetim godinama i dosta sam se puta u životu „ulubio“ i polupao sa raznim ulogama, ali sam isto tako mnogo puta bio i nagrađivan. Zato nemam strah niti skepsu da li će nešto valjati ili ne. Siguran sam da će ovo valjati i da su scenaristi odradili odličan posao — to je zaključak svih nas koji radimo. Producenti se trude, tek smo počeli pre tri-četiri dana, a sada je na nama glumcima da to opravdamo, odigramo i ispunimo sve što obećavamo. Sve što u ovom trenutku kažemo predstavlja hipoteku sopstvenih reči, ali biće dosta epizoda i mnogo posla, pa ćemo videti gde ćemo i kako ovo privesti kraju.

Kada ste bili mlađi, da li vam je „Majstorska radionica“ bila omiljena serija?

Nenad Jezdić: Omiljena, inspirativna, jedna od onih serija uz koje se odrastalo i koje su te dovele do tačke da i sam poželiš da u budućnosti budeš deo nečeg sličnog. Zato svoje učešće u ovom projektu posmatram isključivo kroz taj kvalitet i veličanstvenost života, i veoma sam srećan što sam deo omaža Zoranu Radmiloviću, Zdravku Šotri i svim ljudima koji su stvorili tu seriju.

Majstorska radionica je, sama po sebi, mesto opšteg susretanja. Lično sam neka od svojih najdragocenijih i najiskrenijih prijateljstava stekao upravo u radionici. Zato je ovo i moj lični omaž svim tim ljudima koji su ostavili dubok, prijateljski i bratski trag u mom srcu i duši. Znam mnogo majstora još iz devedesetih, kada smo mahnito čistili karburatore, pa iz onih poznih devedesetih kada smo podešavali trapove i slično. Znamo kroz šta smo sve prošli, a kasnije smo zaradili i kupili novije automobile koji se nisu toliko kvarili. Ipak, automobil je izuzetno važan pojam u životu svakog čoveka sa ovih prostora — čovek ovde mnogo češće brine o automobilu nego o sopstvenom zdravlju.

Nažalost, mnogi iz originalne ekipe više nisu među nama, ali neki jesu. Da li ste se možda čuli sa gospođom Mirom Banjac?

Nenad Jezdić: Nismo se lično čuli sa Mirom, ali smo konstatovali koliko bi divno bilo da se pojavi u nekoj od epizoda.

Ima li šanse za to?

Nenad Jezdić: To je sada na ljudima iz produkcije i organizacije. Ja nisam producent, ovde sam angažovan isključivo kao glumac i nadam se da ću uvek biti samo glumac. Ipak, bilo bi divno da se pronađe način i da postoji mogućnost da se obezbedi prostor za nju u ovom projektu.

Tu je i Tanja Bošković...

Nenad Jezdić: Svakako, njoj pogotovo! Tanja to sigurno zaslužuje i u godinama je kada to nesmetano može da iznese.

Da li je lako igrati ispod portreta Zorana Radmilovića? To nosi određenu težinu.

Nenad Jezdić: Zbunjuje me. Zaista me zbunjuje. U pedesetim sam godinama i sada imam više godina nego što je pokojni Zoran imao kada je napustio ovaj svet. U trenutku tolike odgovornosti tešim se činjenicom da sam tokom profesionalnog života uspeo i da propadnem, i da se podignem, i da pretrpim kritike, ali i da budem nagrađivan od strane žirija. Tako da je ovo samo još jedan u nizu mojih poslova u ovoj i prethodnoj godini.

(Telegraf.rs)