Dante Aligijeri i firentinska posoljena jaja: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Dosadni ljudi će reći da je priča koja sledi izmišljena, i tražiće dokaze koji joj idu u prilog, znajući da dokaza ne može biti. Ne budite ti ljudi. Sa njima niko ne želi da se druži

Dante Aligijeri

Dante Aligijeri stoji između Čistilišta i Firence. Slika Domenika di Mikelina, 1465. Foto: Wikipedia / Domeniko Di Mikelino

Durante di Aligijero delji Aligijeri: tako glasi puno ime slavnog italijanskog srednjovekovnog pesnika koji se potpisivao i svetski glas stekao pod književničkim pseudonimom Dante Aligijeri“. Rodio se u Firenci oko 1265. godine, a preminuo u Raveni 13. ili 14. septembra 1321, kada je imao oko 56 godina.

Njegova „Božanstvena komedija“, napisana između 1308—1320. — koja se prvobitno zvala samo „Komedija“ a koju je Đovani Bokačo prozvao „Božanstvenom“ — drži se za najznačajniju poemu kasnog evropskog srednjovekovlja, i za najznačajnije delo napisano na italijanskom jeziku do dana današnjeg.

Da je Dante nije napisao narodnim jezikom, na toskanskom dijalektu, ko zna kako bi danas izgledao i zvučao zvanični italijanski jezik; a nije bilo „normalno“ u to vreme pisati na narodnom jeziku, normalno je bilo pisati na latinskom koji je znao samo odabrani i malobrojni soj.

Njegov primer odmah su na Apeninskom poluostrvu sledili drugi, poput Frančeska Petrarke i pomenutog Bokača, a trend se ubrzo proširio i van Italije; dovoljno je pomenuti Džefrija Čosera i njegove „Kenterberijske priče“ napisane na engleskom umesto na latinskom ili francuskom, pa da sve bude jasno (doduše, Čoser nije bio prvi pisac na engleskom, imao je prethodnike koji su bili pod Danteovim uticajem, ali je verovatno upravo on odigrao ključnu ulogu).

Dante je takođe ovom svojom poemom tokom narednih vekova snažno uticao na sve vidove zapadnoevropske umetnosti, ne samo na književnost (mada posebno na književnost, koja se ne može objasniti bez njega i njegove „Božanstvene komedije“), i njegovi opisi pakla, čistilišta i raja trajno su se urezali u svest stvaralaca širom Starog kontinenta.

Alegorijski portret Dantea Aligijerija koji drži Božanstvenu komediju, slika Anjola Bronzina iz 1530

Alegorijski portret Dantea Aligijerija koji drži Božanstvenu komediju, slika Anjola Bronzina iz 1530. Foto: Wikipedia Commons/Celithemis

Uostalom, Italijani ga ne zovu bespotrebno „Vrhovnim pesnikom“ (ital. il Sommo Poeta) ili pak samo „Pesnikom“ (ital. il Poeta), niti bezrazložno njega, Petrarku i Bokača skupno oslovljavaju sa „Tri fontane“ i „Tri krune“.

Postoji jedna anegdota vezana za Dantea koja je osobito interesantna, i povod je pisanja ovog teksta. Za početak, tvrdilo se tada a tvrdi se i sada, da je Dante posedovao izvanrednu memoriju, da je pamtio kao slon. Nakon što se proslavio, svaki put kada bi izašao da se prošeta Firencom, saletali bi ga sugrađani željni da takvog genija i znalca štošta priupitaju.

I baš se jednom takvom prilikom okupila oko njega neka grupa ljudi i među njima jedan potpuni stranac Danteu. On je bez ikakvog uvoda postavio iznebuha sledeće pitanje: „Koje je najukusnije jelo na svetu?“ Jedva i primetivši ko mu pitanje postavlja, bacivši tek letimičan pogled, Aligijeri je odgovorio: „L’uovo“, to jest: „Jaja“.

Prošla je godina dana, i isti čovek je ponovo sreo Dantea u istoj ulici. Opet bez ikakvog uvoda, mimoilazeći se sa Pesnikom, usput mu je dobacio: „Sa čim?“ Pesnik, bez ikakvog razmišljanja, momentalno shvativši o čemu se radi i ko je čovek, mirno je izbacio kao iz puške: „Sa solju“.

Dosadni ljudi će reći da je ovo lažna priča, da je izmišljotina, i tražiće dokaze koji joj idu u prilog. Ne budite ti ljudi. Sa njima niko ne želi da se druži.

(P. L.)

Tagovi: Božanstvena komedija, Dante Aligijeri, Đovani Bokačo, Firenca, Frančesko Petrarka, Italija, Italijanska književnost, italijanski jezik, Književnost, Kratke anegdote iz života velikih pisaca, Srednji vek, Svetska književnost

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (1)
Poređaj komentare:
  • M
    Marko cg primorje

    Citaoo sam od Djovani Bokaca Dekameron price..Dantea nikako da se ukanim ne volim u stihu da citam

Pogrešno mesto, pogrešna devojka. Oteta u noći: Slučaj koji jednog detektiva može odvesti u grob

Svi treba da se zapitamo nad rečima Dostojevskog: Teško onom ko uvredi dete, volite čoveka i grešnog

Pesnik Artur Rembo je preminuo u 19. veku, ali ljudi mu i dalje pišu, poveravaju mu se kao da je živ

Preminuo pisac i prevodilac Radomir Smiljanić

Ikona stripa Alan Mur odlazi u penziju: Autor nekoliko hitova rešio da menja profesiju

Rođen je na današnji dan pre 126 godina, njegove poruke o revoluciji zasenile su i ljubavne stihove

Da li ste znali koja je jedina slabost Asteriksa i Obeliksa?

Violončelistkinja Jela Cello preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

Kako se Dostojevski našao pred streljačkim vodom: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Jedno slovo naše azbuke ne postoji ni u jednom drugom pismu na svetu

"Ljubim li te… il’ me sanak vara? Ljubim li te… ili nema sveta": Najlepša je ljubav što se sanja

Pančevo je grad stripa: Potpisan francusko-srpski sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa

Tri pariske pesme Rastka Petrovića iz „Zenita“: Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

Šta ostaje posle ljubavi? Momo Kapor je davno odgovorio na ovo pitanje

Možete li da pogodite o kom liku iz srpske književnosti pričamo?

"O kapetane, moj kapetane": Pesma iz filma "Društvo mrtvih pesnika" posvećena je predsedniku Amerike

Stravična vizija Meri Šeli jedne besane noći na Ženevskom jezeru: Kako su nastajali veliki romani

"Stidljivi šapat u blaženoj tami i reči iz kojih proleće miriše": Za kim čeznete ovog jutra?

Ovo je 10 najtežih knjiga za čitanje: Probajte da se ne preznojite od prve do poslednje strane

"Zagledaj se u ovaj dan, juče je tek san, a sutra tek slutnja": Savršena pesma za dobro jutro

"Nebo je mene dalo tebi": Najlepše ljubavno pismo i najženstvenije reči dolaze iz pera muškarca

"Sećanju ne potkresah krila, jer vreme nije nad svemu sila" Stihovi o ratnicima od kojih staje dah

Ljudi će se vratiti poeziji, da bi lečili lenjost duha: Srpska pesnikinja o Berlinu i stihovima

"Žeđi moja, pomamo moja beskrajna, moj pute neodlučni!": Veliki pesnik je prvi put rođen na ovaj dan

Nisam znao da ljubav duboka - zaraza je, da je kuga, strela: Čola otpevao Jesenjinove bolne reči

Ciganska strast: Zabranjena ljubavna priča Lune i Dendija, u novom romanu Đure Mornara

"Najbolji ni u šta ne veruju, dok se najgori nadimaju od žestine": Jejts je ovom pesmom šokirao svet

Jedina stranica Miroslavljevog jevanđelja koja nedostaje biće vraćena na Dan oslobođenja Beograda

Ovako poznate rok pesme zvuče kad se prevedu na srpski

Samo su ograničeni ljudi zadovoljni sobom i svojom sudbinom: Ovako je Dučić delio mudre i budale

Ruska pesma: "Nisam dobio ništa od onoga što sam tražio, ali dobio sam sve što mi je ikada trebalo"

Zašto je Dostojevski spalio prvu verziju „Zločina i kazne“: Kako su nastajali veliki romani

Nesrećа je ne biti voljen, аli je još većа nesrećа – ne voleti: Saveti Kamija o ljubavi i slobodi

Neočekivan kraj "The Walking Dead" stripa: Čeka li ovo i seriju?

Ako vreme provedeno na društvenim mrežama usmerite na čitanje, godišnje ćete pročitati 200 knjiga

Reper i hiphoper Ila preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

"Voli svoje dete kakvo je da je - netalentovano, nesrećno i kad poraste": 10 saveta o podizanju dece

Uz "Zidanje Skadra" je nemoguće ne zaplakati: Ovo je jedna od najdirljivijih pesama svih vremena

Šta ono Laza Lazarević reče da će narod pozlatiti? Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

"Onemi me, al’ zvaću te kroz krik, bez nogu još ću k tebi naći pute": Pesma o strasti koja nema cenu

Branko Radičević sahranjen je na sirotinjskom groblju u Beču. Lepota pesama vratila ga je u Srbiju

Sunce, plaža i knjiga: Gradska biblioteka stiže na Štrand i ovog leta

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima