"Žeđi moja, pomamo moja beskrajna, moj pute neodlučni!": Veliki pesnik je prvi put rođen na ovaj dan

Ako smatraš dugim i ludim vetar zastava što prolazi kroz moj život, i odlučiš da me ostaviš na obali srca u kome imam korena...

Pablo Neruda
Foto: Wikipedia/Materialscientist

Veliki čileanski pesnik Pablo Neruda rođen je na ovaj dan, 12. jula... no samo prvi put. Pesnik koga najbolje znamo kao tvorca ljubavne poezije zapravo je bio i hroničar svog vremena, aktivan političar, ali pre svega dečak koji je krišom od svog oca objavljivao poeziju za koju će jednog dana dobiti Nobelovu nagradu.

Rođen je dva puta - prvo kao Rikardo Rejes, sin železničara koji pisanje pesama nije video kao ozbiljan posao. Rikardo je svoja dela zato objavljivao krišom, pod pseudonimom Pablo Neruda. Skoro 30 godina tim imenom potpisao je pesme, kupio hvale, stekao čak i međunarodnu slavu. Lažno ime vremenom je postalo identitet, te se Rikardo i zakonski rodio kao Pablo Neruda 1946. godine.

Neruda je podržavao Staljinov režim i zbog toga bio proteran iz zemlje na dve godine. Kada se vratio u Čile, predložen je za predsednika države, što je odbio. Nedugo zatim dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

Umro je 1973. godine u Čileu. Onaj koji se rodio dva puta, dva puta je i sahranjen. Nakon Nerudine smrti sumnja da je otrovan zbog svog političkog angažamana kolala je Čileom čitavih 40 godina. Njegovo telo ekshumirano je 2013. godine i podvrgnuto analizama koje su pokazale da je pesnik ipak sa ovog svet otišao prirodnim putem.

Kao i posle svakog velikog pisca, reči su ostale večno.

Telo žene

Telo žene, beli brežuljci, bedra bela,
ti si spodobna svetu u svom činu nuđenja,
Moje telo divljeg ratara u tebi kopa
i izbacuje sina iz dubine zemlje.

Bejah osamljen kao tunel. Od mene bežahu ptice
i noć je u mene nadirala svojom moćnom najezdom.
Da bih se nadživio, kovao sam te kao oružje,
Kao strelu u svom luku, kao kamen u praćki.

Ali dolazi trenutak osvete i ja te ljubim.
Telo od kože, od mahovine, od mleka čvrsta i lakoma.
Ah, pehari grudi! Ah oči odsutnosti!
Ah, ruže prepona! Ah, glas tvoj spor i tužan

Telo žene moje, ostat će u tvojoj ljupkosti.
Žeđi moja, pomamo moja beskrajna, moj pute neodlučni!
Tamna korita u kojima žeđ večita traje,
i umor traje, i patnja beskonačna.

Ako me zaboraviš

Hoću da znam
jednu stvar.

Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve što postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.
Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.

Divno je, ljubavi, znati

Divno je, ljubavi, znati da si ovde u noći,
nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena
dok rasplićem svoje brige
kao mreže zapletene.

Odsutno, tvoje srce plovi snovima,
ali telo ti diše tako napušteno,
tražeći me uzalud, dopunjujući moj san
kao biljka što se udvostručuje u seni.

Uspravna, bićeš druga što će živeti sutra,
ali od onih granica izgubljenih noći,
od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo

nešto ostaje i vodi nad svetlom života
kao da je pečat sene obeležio
vatrom svoja tajnovite stvorenja.

(D.D.S.)

Tagovi: Pablo Neruda, Pesma dana, Poezija

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (1)
Poređaj komentare:
  • D
    Dija

    Jovan Dučić to bolje opisuje, u svojim pesmama

Pogrešno mesto, pogrešna devojka. Oteta u noći: Slučaj koji jednog detektiva može odvesti u grob

Svi treba da se zapitamo nad rečima Dostojevskog: Teško onom ko uvredi dete, volite čoveka i grešnog

Pesnik Artur Rembo je preminuo u 19. veku, ali ljudi mu i dalje pišu, poveravaju mu se kao da je živ

Preminuo pisac i prevodilac Radomir Smiljanić

Ikona stripa Alan Mur odlazi u penziju: Autor nekoliko hitova rešio da menja profesiju

Rođen je na današnji dan pre 126 godina, njegove poruke o revoluciji zasenile su i ljubavne stihove

Da li ste znali koja je jedina slabost Asteriksa i Obeliksa?

Violončelistkinja Jela Cello preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

Kako se Dostojevski našao pred streljačkim vodom: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Jedno slovo naše azbuke ne postoji ni u jednom drugom pismu na svetu

"Ljubim li te… il’ me sanak vara? Ljubim li te… ili nema sveta": Najlepša je ljubav što se sanja

Pančevo je grad stripa: Potpisan francusko-srpski sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa

Tri pariske pesme Rastka Petrovića iz „Zenita“: Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

Šta ostaje posle ljubavi? Momo Kapor je davno odgovorio na ovo pitanje

Možete li da pogodite o kom liku iz srpske književnosti pričamo?

"O kapetane, moj kapetane": Pesma iz filma "Društvo mrtvih pesnika" posvećena je predsedniku Amerike

Stravična vizija Meri Šeli jedne besane noći na Ženevskom jezeru: Kako su nastajali veliki romani

"Stidljivi šapat u blaženoj tami i reči iz kojih proleće miriše": Za kim čeznete ovog jutra?

Ovo je 10 najtežih knjiga za čitanje: Probajte da se ne preznojite od prve do poslednje strane

"Zagledaj se u ovaj dan, juče je tek san, a sutra tek slutnja": Savršena pesma za dobro jutro

"Nebo je mene dalo tebi": Najlepše ljubavno pismo i najženstvenije reči dolaze iz pera muškarca

"Sećanju ne potkresah krila, jer vreme nije nad svemu sila" Stihovi o ratnicima od kojih staje dah

Ljudi će se vratiti poeziji, da bi lečili lenjost duha: Srpska pesnikinja o Berlinu i stihovima

Dante Aligijeri i firentinska posoljena jaja: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Nisam znao da ljubav duboka - zaraza je, da je kuga, strela: Čola otpevao Jesenjinove bolne reči

Ciganska strast: Zabranjena ljubavna priča Lune i Dendija, u novom romanu Đure Mornara

"Najbolji ni u šta ne veruju, dok se najgori nadimaju od žestine": Jejts je ovom pesmom šokirao svet

Jedina stranica Miroslavljevog jevanđelja koja nedostaje biće vraćena na Dan oslobođenja Beograda

Ovako poznate rok pesme zvuče kad se prevedu na srpski

Samo su ograničeni ljudi zadovoljni sobom i svojom sudbinom: Ovako je Dučić delio mudre i budale

Ruska pesma: "Nisam dobio ništa od onoga što sam tražio, ali dobio sam sve što mi je ikada trebalo"

Zašto je Dostojevski spalio prvu verziju „Zločina i kazne“: Kako su nastajali veliki romani

Nesrećа je ne biti voljen, аli je još većа nesrećа – ne voleti: Saveti Kamija o ljubavi i slobodi

Neočekivan kraj "The Walking Dead" stripa: Čeka li ovo i seriju?

Ako vreme provedeno na društvenim mrežama usmerite na čitanje, godišnje ćete pročitati 200 knjiga

Reper i hiphoper Ila preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

"Voli svoje dete kakvo je da je - netalentovano, nesrećno i kad poraste": 10 saveta o podizanju dece

Uz "Zidanje Skadra" je nemoguće ne zaplakati: Ovo je jedna od najdirljivijih pesama svih vremena

Šta ono Laza Lazarević reče da će narod pozlatiti? Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

"Onemi me, al’ zvaću te kroz krik, bez nogu još ću k tebi naći pute": Pesma o strasti koja nema cenu

Branko Radičević sahranjen je na sirotinjskom groblju u Beču. Lepota pesama vratila ga je u Srbiju

Sunce, plaža i knjiga: Gradska biblioteka stiže na Štrand i ovog leta

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima