• 0

Baronica Sofija bila je inspiracija za lik Snežane, ali njen život nije bio kao u bajci

Istoričar je istraživao da li postoji sličnost između Sofijinog života i bajke i došao je do zanimljivih podataka

  • 0

U muzeju u južnom nemačkom gradu Bambergu izložena je davno izgubljena nadgrobna ploča na kojoj stoji ime baronice Marije Sofije von Ertal, a veruje se kako je upravo ona nadahnula braću Grim da napišu bajku "Snežana i sedam patuljaka".

Obnovljena nadgrobna ploča danas se nalazi u Biskupskom muzeju u Bambergu i dar je porodice koja ju je pronašla i spasila od propadanja.

Direktor muzeja tvrdi da je Sofijin život poslužio kao temelj za priču o Snežani. Naime, baronica je odrasla u mestu Lor na Majni, oko 100 km zapadno od Bamberga u severnoj Bavarskoj, a umrla je 1796. godine.

- Priča o njenom životu bila je dobro poznata početkom 19. stoleća - rekao je BBC-ju direktor muzeja Holger Kempkens.

Crkveni zvaničnik Norbert Jung ispred nadgrobne ploče Marija Sofija fon Ertal

Crkveni zvaničnik Norbert Jung ispred nadgrobne ploče baronice Sofije Foto: ARCHDIOCESE OF BAMBERG

Bajka o Snežani Jakoba i Vilhelma Grima objavljena je 1812., a svetsku je slavu stekla kad je 1937. godine Volt Dizni po njoj napravio animirani film. Ali, bilo je i drugih adaptacija.

- Braća Grim svoje su knjige pisali na temelju priča što su ih čuli od lokalnog stanovništva. Postoje naznake, ali to ne možemo sa sigurnošću tvrditi, da je Sofija poslužila kao nadahnuće za lik Snežane. Kada u današnje doba snimate film o nekoj istorijskoj ličnosti, u njemu imate i brojne elemente fikcije. Čini mi se da je to i ovde slučaj. Istorijska osnova bez sumnje postoji, ali neki su elementi izmišljeni - rekao je podsetivši da su braća Grim dugo živela u blizini Hanaua, udaljenog samo 50 km od Lora na Majni.

Osamdesetih godina prošlog stoleća istoričar iz Lora Karlhajnc Bartels istraživao je da li postoji sličnost između Sofijinog života i bajke te ustanovio sledeće:

Sofijin otac, plemić Filip Kristof fon Ertal, ponovo se oženio nakon smrti prve supruge. Sofijina maćeha važila je za dominantnu ženu koja favorizuje rođene ćerke.

Lor je bio poznat po proizvodnji predmeta od stakla i ogledala. Sofijin otac bio je vlasnik fabrike ogledala, a u muzeju u tom gradu ponosno je istaknuto jedno od njih.

U bajci se pominje i strašna šuma. Blizu Lora postoji šuma koja je u to vreme poznata po opasnim divljim životinjama, kao i pljačkašima koji su vrebali.

Snežana je trčala preko sedam gora pre nego što je došla do kolibe u kojoj žive patuljci. Oni su radili u rudniku. Nedaleko od Lora zaista je postojao rudnik.

Patuljci i/ili deca su u to vreme zaista radili u rudniku i nosili su zaštitne ogrtače.

Neki značajni delovi bajke očigledno nisu nastali na temelju pojedinosti iz Sofijinog života - stakleni kovčeg, otrovna jabuka i princ koji ju je spasio.

Sofijin život nije imao srećan završetak poput onoga u bajci. Devojka je u mladosti oslepela, nije se nikad udavala, a umrla je u manastiru u 71. godini.

Na Sofijinom nadgrobnom spomeniku stoji: "Ovde počiva plemenita heroina hrišćanstva, posle pobede vere spremna na preobraženje i uskrsnuće".

Kempkens smatra da je poruka značajna jer u vreme kad je Sofija živela, ženama se obično nisu podizali nadgrobni spomenici ni nadgrobne ploče, a Sofijina se dugo čuvala u staroj crkvi u Bambergu.

Potom je ploča postavljena na zidu bolnice koju je osnovao Sofijin brat. Kada je onde 1970. godine izgrađena nova klinika, nadgrobna ploča je uklonjena, ali sačuvala ju je jedna porodica iz Lora te ju je kasnije poklonila muzeju Bamberg.

(Telegraf.rs/Hina)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima