• 0

Misli i osećanja potiču od srca, verovali su drevni Egipćani i iz mumije bacali beznačajni mozak

Uz svaki tekst delimo knjige za čitaoce

  • 0

Sav život drevnih Egipćana bio je okrenut ka smrti, kojoj su se radovali sa strahopoštovanjem, a tajne njihovih priprema za zagrobni život još uvek nisu otkrivene do kraja. Prilikom posete Egiptu, "zemlji gde je sve moguće", Nebojša Jojić zgrnuo je buku i gužvu modernog Kaira, da bi zalutao upravo na te antičke obale Nila, na kojima su se ljudi milenijumima unazad rađali, umirali i čuvali kao mumije. U knjizi "Bukirano" u izdanju Lagune, nakon što ljudoždere iz Papua Nove Gvineje direktno pitao kakvog je ukusa ljudsko meso, on pokušava da sazna ko je bio prvi čovek koji je pre toliko hiljada godina osmislio hirurške instrumente i umeće očuvanja ljudskog tela.

MUMIJE I AUTOBUS KOJI NESTAJE

U kasnu jesen, početkom dvehiljaditih, čekao sam grupu na kairskom aerodromu. Sunce je zašlo, mračilo se i nije bilo nimalo toplo, a vazduh je mirisao na iskuvanu krpu, miris vlažne prašine i peska, tako karakterističan za Kairo. Uz mene je bio Ali, predstavnik lokalne agencije, mladić ne baš ohrabrujuće inteligencije, koji je slušajući naše priče u autobusu kada god kažemo "ali", mislio da pričamo o njemu. Žgoljave građe, bio bi možda i lepuškast da nije na očima imao teške cvikere, debele poput pepeljara.

Kairo, Egipat

Egipat - zemlja u kojoj je sve moguće Foto: Pixabay/8moments

Kada se grupa okupila, izveli smo ih na parking ispred aerodruma i Ali je požurio da dovede autobus. Nije ga bilo neprijatno dugo, a kada se vratio, izbezumljenim glasom mi je saopštio: "You know Nesa, our bus disappeared!". U svakoj drugoj zemlji, osim možda u Indiji, ova novost bi bila neverovatna, ali u Egiptu! U zemlji nerešenih zagonetki još iz doba Sfinge i piramida, sasvim je dopustivo i realno da nestane jedan turistički autobus. Vest je bila toliko zabavna, da sam je ne mogavši da obuzdam smeh, preneo gostima uz komentar: "Dobro došli u Egipat, gde je sve moguće".

Za grupu je vrlo brzo organizovano nekoliko kombija i odmah su imali tu sreću da se izbliza upoznaju sa kairskim saobraćajem, a sudbina autobusa do dana današnjeg je za mene (verovatno i za dobrog Alija) ostala nepoznata...

Kad bolje razmislim, uprkos mnogim godinama provedenim na egipatskom pesku, nisam mnogo bliže istini, ili barem zadovoljavajućem objašnjenju, po pitanju mnogo čega. Tražeći odgovore, otvara se sve više pitanja, te je čovek prinuđen da sam stvara objašnjenja, jer postojeći odgovori ne zadovoljavaju čak ni prosečan um. Interesantno je da pitanja na prvi pogled zvuče veoma jednostavno.

sfinga piramide , Egipat

Tražeći odgovore, otvara se sve više pitanja Foto: Pexels/Mustafa ezz

Dobar primer je egipatska sahrana od pre 4.500 godina. U ta drevna vremena bilo je nekoliko vrsta "pogrebnih usluga". Siromašniji su imali veoma jednostavan obred, njihova tela bila su zakopavana u plitke jame iskopane u pustinjskom pesku i potpuno prirodno su se pod vrelim suncem sušila – mumificirala.

Noću su groblja često posećivali šakali, tražeći ukusan zalogaj u pesku. Kopajući do svežih leševa, gostili su se najmekšim, unutrašnjim organima. Razumljivo je da su slučajnog posetioca ili sveštenika dočekivali režanjem, možda ponekad i nasrtali, štiteći plen. Eto odgovora zašto je zemaljski simbol Anubisa, boga mumifikacije i čuvara grobnica postao šakal. To je jasno.

U antičkoj nekropoli blizu poznatih piramida Egipta u Gizi,  lokalni arheolozi otkrili su sedam grobova faraonskog doba.

Arheolozi i danas istražuju milimetar po milimetar drevne zemlje Foto: Tanjug/AP/Nariman El-Mofti

Jasno je i da su Egipćani od raznog kamena i bronze, kasnije gvožđa, pravili hirurške instrumente kojima moderni neverovatno liče, ali nije jasno, odnosno fascinira ako je tako, da su potpuno vladali rasporedom i fiziološkim funkcijama velike većine organa u ljudskom telu. To nam govori da su ozbiljno i detaljno vršili seciranja i obdukcije kao i operacije otvaranja još živih tela robova ili kažnjenika. Tek su Leonardo i Mikelanđelo, u tajnosti, početkom XVI veka, težeći da otkriju veze i funkcije organa da bi mogli bolje predstaviti žilavu muskulaturu figura na svojim besmrtnim delima, u tišini opatija secirali bezimene leševe.

Kazna bi bila žestoka da su otkriveni, u Srednjem veku to je bio greh. Od vremena Haruna al Rašida nije bilo te prakse. A barem 3.500 godina pre njega, hirirški zahvati tokom "Kraljevske sahrane", njihova preciznost i pažnja sa kojom su izvođeni prilikom procesa mumifikacije, bili su neverovatni.

Tutankamonovo blago

Tutankamonova zlatna posmrtna maska. Foto: AP/Tanjug

Posle detaljnog pranja i mazanja, telo se otvaralo da bi se iz njega odstranili unutrašnji organi. Prvi rez nanošen je duž leve strane abdomena. Organi koji su kao simboli života bili posebno obrađivani i čuvani u specijalnim posudama unutar kraljevskih grobnica, bili su pluća, jetra, želudac i creva. Srce, kao najvažniji organ, "odakle dolaze sve misli i osećanja", vađeno je sa posebnom pažnjom i obrađivano, a zatim vraćano u mumiju. Uz njega bi bila odlagana zlatna statueta skarabeja – svete bube, simbola boga koji nosi sunce – Kefer Keferu Ra, "da bi ublažila otkucaje srca kada pokojnik izađe pred boga mrtrvih Ozirisa, u ritualu vaganja duše". Egipćanima mozak nije predstavljao ništa, jer srce je bilo izvor svega, zato su ga razmekšanog vadili kroz nosnu šupljinu i bacali. Smatrali su da čovek "vidi srcem" i da postoji "voda srca" - pozitivna energija koja struji među ljudima (taj simbol je prisutan i u budizmu).

Egipat, Luksor, mumija, otkrivena nova grobnica

Posle detaljnog pranja i mazanja, telo se otvaralo da bi se iz njega odstranili unutrašnji organi Foto: AP/Tanjug

Nedostatak poimanja funkcije mozga daje nam ponovo zanimljiv materijal za razmišljanje o različitosti spoznaja i verovanja drevnih i savremenih ljudi. Ali, ko je bio začetnik kraljevske mumifikacije? Ko je taj "Prvi" ko je toliko profesionalno poznavao ljudsko telo da bi se usudio da seče faraona?

Drevni zapisi govore o interesantnom prijateljstvu princa, koji će kasnije postati veliki faraon III dinastije Starog kraljevstva – Zoser i lokalnog dečaka od plemićke loze, koji će kasnije postati poznat pod imenom Im-Hotep – "Onaj koji donosi mir", kraljev prvi sekretar, savetnik, arhitekta, grnčar, pesnik, lekar i prvi poznati mumifikator čitave egipatske drevne istorije, jednom rečju, univerzalni genije...

Bukirano

"Bukirano" Nebojša Jojić Foto: Promo Laguna

Nastaviće se...

Telegraf želi da vas upozna sa sjajnim delom "Bukirano", Nebojše Jojića.  Prva dva čitaoca koja se jave na karte@telegraf.rs danas (petak 9.8.) od 12.30 dobiće besplatan primerak. Potrebno je da u mejlu ostavite svoje podatke - ime, prezime i broj telefona.

(Iz knjige “Bukirano” Nebojše Jojića, Laguna 2018.)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima