Putovanje Konana Dojla koje je vratilo Šerloka Holmsa iz mrtvih: Kako su nastajali veliki romani

Na opšte zaprepašćenje celokupne britanske nacije, ser Artur Konan Dojl je decembra 1893. ubio Šerloka Holmsa u pripovetki „Poslednji problem“. Nije imao nameru da ga vrati, ali je pod pritiskom javnosti na kraju ipak popustio. Doduše, trebalo mu je osam godina i jedno slučajno poznanstvo sa broda kojim se u Englesku vraćao iz Južne Afrike

Artur Konan Dojl, Šerlok Holms, Britanska književnost, Engleska književnost, Svetska književnost

Ser Artur Konan Dojl na fotografiji iz 1914. godine. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/rrauction.com/Scewing

Ser Artur Konan Dojl se rodio 22. maja 1859. godine u Edinburgu, u porodici irskih katoličkih doseljenika koji su u to vreme u masama hrlili sa svog na susedno ostrvo, posebno na njegov sever, u Škotsku. Roditelji su nekoliko godina bili rastavljeni zbog očevog alkoholizma, pa se mladi Artur obrazovao zahvaljujući pomoći svojih bogatih ujaka, prvo u Engleskoj a potom u Austriji, uvek kod jezuita, mada će kasnije odbaciti katoličanstvo i postati agnostik, zbog čega njegov životni razvoj u tom pogledu ima krupnih sličnosti sa Džojsovim.

Posle Austrije vratio se u Edinburg gde je počeo da pohađa studije medicine i — da piše pripovetke. Nakon početnog neuspeha, jednu je uspeo da objavi 1879, iste one koje je objavio i prvi stručni tekst o otrovima; 1881. je diplomirao, počeo da radi kao lekar i brodski hirurg na nekoliko brodova koji su plovili širom sveta, jedno vreme bio partner svog brata koji je imao ordinaciju Plimutu, i naposletku se juna 1882. skrasio u Portsmutu u koji je stigao sa desetak funti u džepu, što je danas oko hiljadu funti.

Negde u to doba postao je vatreni zagovornik obavezne vakcinacije i žestoko je u svojim člancima napadao antivakcinaše. Početkom devedesetih godina devetnaestog veka pokušao je da upiše studije oftamologije u Beču, ali mu to nije pošlo za rukom jer su mu nemački testovi bili nerazumljivi; nakon Beča je boravio u Veneciji i Milanu, nekoliko dana u Parizu, i na kraju se vratio u Englesku, gde je u Londonu otvorio malu praksu, no čini se da uopšte nije imao pacijente. Ali do tada je već bio stvorio lik Šerloka Holmsa.

To se desilo u jesen 1886. godine, kada je kao 27-godišnjak za tri nedelje napisao roman „Skica u grimizu“, prvo detektivsko delo u istoriji u kojem je protagonista koristio lupu kao oruđe za detekciju, koji je 20. novembra prihvatila izdavačka kuća „Vord Lok i ko.“ i kao naknadu autoru isplatila dvadeset pet funti, ali roman objavila tek godinu dana kasnije, uz odlične kritike, mada isprva slabu pažnju šire javnosti. Ipak, izdavač je naručio nastavak i tako je holmsovski točak počeo da se nezaustavljivo kotrlja, munjevitom brzinom.

Artur Konan Dojl, Šerlok Holms, Britanska književnost, Engleska književnost, Svetska književnost

Statua Šerloka Holmsa na Pikardi Plejsu u Edinburgu, preko puta kuće u kojoj je rođen ser Artur Konan Dojl, koja je porušena oko 1970. godine. Foto: Wikimedia Commons/Kim Traynor

Dojl je Šerloka Holmsa zasnovao na svom bivšem univerzitetskom profesoru Džozefu Belu. To je bilo toliko očigledno da je Robert Luis Stivenson poslao Dojlu pismo sa daleke Samoe, u kojem je nahvalio ingenioznost Holmsovih avantura i postavio pitanje: „Da nije to možda moj stari prijatelj Džo Bel?“. Sam Dojl je u pismu Belu priznao da njemu duguje Šerloka Holmsa i metode koje ovaj koristi, to jest dedukciju, zaključivanje, obzervaciju, dok je u svojoj autobiografiji 1924. godine napisao: „Nije čudo da sam nakon proučavanja takvog čoveka (Bela; prim. nov) preuzeo i preuveličao njegove metode kada sam kasnije u životu pokušao da izgradim naučnika-detektiva koji slučajeve rešava sopstvenim sposobnostima a ne kroz greške kriminalaca“. Što se tiče doktora Votsona, on prezime duguje Dojlovom portsmutskom kolegi dr Džejmsu Votson, mada se tu sve sličnosti završavaju.

Ipak, Dojl je imao ambivalentan stav prema Šerloku. Nakon što je početkom 1890. objavljen roman „Znak četvorice“, i nakon što je napustio svog izdavača koji ga je, po njegovom mišljenju, eksploatisao kao novog pisca, pa počeo da objavljuje pripovetke o Šerloku u listu „Strand magazin“, novembra 1891. svojoj je majci u pismo napisao: „Razmišljam da ubijem Holmsa... i da završim sa njim jednom za svagda. Odvlači mi misli sa važnijih stvari“, na šta mu je ona odgovorila: „Nećeš! Ne možeš! Ne smeš!“

Ne želeći da razočara majku, opredelio se za drugačiju taktiku: počeo je od listova i izdavača da traži neverovatne sume za nove pripovetke, nadajući se da će oni izgubiti interesovanje, ali je otkrio da su oni više nego radi da plaćaju koliko god, zbog čega je postao jedan od najplaćenijih pisaca svog doba. Ali, da bi se posvetio istorijskim romanima, ipak ga je ubio u pripovetki „Poslednji problem“ koja se pojavila decembra 1893, kada je tokom borbe sa profesorom Morijartijem, zajedno s njim pao s vodopada Rajhenbah, na jugu švajcarskog kantona Bern. Javnost je bila šokirana, ali je ser Artur Konan Dojl bio nepopustljiv (doduše, on će tek 1902. postati „ser“, po njegovom mišljenju zbog knjige „Rat u Južnoj Africi: njegovi uzroci i vođenje“ u kojoj je opravdao britansku intervenciju protiv Bura, i zbog knjige „Veliki burski rat“).

Artur Konan Dojl, Šerlok Holms, Britanska književnost, Engleska književnost, Svetska književnost

Korice prvog izdanja romana „Baskervilski pas“ od sera Artura Konana Dojla iz 1902. godine.Foto: Wikimedia Commons/Special Collections Toronto Public Library/Rrburke

Barem neko vreme. Vraćajući se iz Južne Afrike jula 1900. godine, gde je tokom pomenutog Drugog burskog rata radio kao lekar-dobrovoljac u Blumfontejnu, na brodu koji je plovio iz Kejp Tauna za Sauthempton, upoznao je i sprijateljio se sa Bertramom Flečerom Robinsonom, sportistom i novinarom „Dejli ekspresa“, koji je naredne godine prilikom jednog susreta ispričao Dojlu legendu o vlasteličiću Ričardu Kejbelu III, istorijskom liku koji je živeo u sedamnaestom veku a kojeg su navodno duhovi pasa iz pakla oterali u smrt zato što je jedne noći jurio nedužnu devicu po tresetištu; pokazao mu je i jezivu atmosferu Dartmura, visoravni u Devonu sa brojnim tresetištima.

Prethodno su se oni bili dogovorili da zajedno rade na nekoj knjizi, mada ne o Šerloku, koji je bio „mrtav i beo“ i za kojeg Dojl tada još nije imao nikakve planove, barem ne da se zna; ali na kraju od njihove kolaboracije nije bilo ništa pošto je ovaj odlučio da digne Holmsa iz mrtvih romanom „Baskervilski pas“, koji je u „Strand magazinu“ izlazio u nastavcima od avgusta 1901. do aprila 1902. godine, nakon čega je štampan u knjiškoj formi, i koji se danas nalazi na 128. mestu najomiljenijih romana u Velikoj Britaniji (radi se o velikoj anketi Bi-Bi-Si-ja u kojoj je tokom čitave 2003. godine glasalo oko 750.000 ljudi), po kojem je snimljeno više desetina filmskih, televizijskih, radio-dramskih i pozorišnih adaptacija, čak i video-igrica.

Od samog početka postojala je, ipak, kontroverza što se tiče Robinsonovog doprinosa ovoj knjizi; Dojl je umanjivao njegov značaj, Robinson je govorio da je njegova uloga bila svedena na pukog „pomoćnog producenta radnje“, dok mnogi kritičari veruju da je poslužio samo kao „kreativni okidač“. Bilo kako bilo, ser Artur Konan Dojl ovim romanom nije strogo gledano vratio Holmsa u život jer se ovde radnja odigrava pre događaja iz „Poslednjeg problema“; teć će ga dve godine kasnije istinski oživeti pripovetkom „Prazna kuća“, objasnivši da je najslavniji detektiv, za kojeg i danas mnogi misle da je zaista postojao i živeo u Ulici Bejker 221b, lažirao sopstvenu smrt.

(P. L.)

Tagovi: Artur Konan Dojl, Baskervilski pas, Britanska književnost, engleska književnost, Kako su nastajali veliki romani, Pripovetka, Roman, Šerlok Holms, Svetska književnost

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

„Večiti mladoženja“, srpski bestseler iz XIX veka: Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

101 razlog da nemate seks sa svojom sestrom: Nasmejaće vas ovi "iskreni" naslovi poznatih knjiga

Kako je italijanski pisac postao omiljen zbog teksta "Srbija je pobedila", a niko ga nije čitao

"Memoari kralja Milana": Štampana 1902, a ne zna se ko je pisac, umesto potpisa crtež

Naš najstariji pisani spomenik, Povelju Kulina bana, proglašavaju "rodnim listom Bosne"

Ruski ministar kulture nazvao čitaoce stripova "moronima": Ponosno mu odgovorili heštagom #ядебил

"Mučno je, najmučnije biti već star, a tako mlad": Posleratna jadikovka i lelek Tina Ujevića

"Matićevi dani" počinju u Ćupriji u čast velikog književnika: Okrugli sto i dodela "Matićevog šala"

Lutao je grobljima 15 godina istražujući ćirilične natpise na stećcima: Rezultat je ova knjiga

„Zašto mu treba 30 strana da opiše prevrtanje po krevetu“: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Nastavak "Sluškinjine priče" izlazi 10. septembra: Knjiga "Testamenti" otkriće sve tajne Gilijada

Ovim rečenicama počinju najpoznatiji romani i noviji bestseleri. Nikada nećete pogoditi svih 18

„Slovo kosovskih boraca“, srednjovekovna pesma ili beseda? Čupamo od zaborava bisere srpske kulture

Sujeverni pop tvrdi: Ako izgovorite ove reči iz Harija Potera, prizvaćete zle duhove

Divljina je iz sve snage zvala Džeka Londona i on je čuo njen zov: Kako su nastajali veliki romani

Ovih 20 motivacionih citata morate da pročitate pre nego što osvane tmurni i dosadni ponedeljak

"I zaljubi se Cica u princa i zaljubi se princ u Cicu": Da li znate iz koje pesme su ovi stihovi?

Viktor Savić preporučuje čitaocima Telegrafa tri knjige

Tin Ujević i šolja kafe protiv konobara prestižne kafane: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Dejan Ristić novom knjigom otkriva istinu o 20 najpoznatijih istorijskih mitova u koje Srbi veruju

Ovih 9 čuvenih romana trebalo je da se zovu sasvim drugačije. Spada li tu i vaša omiljena knjiga?

Naš veliki pesnik umro je u najtežoj bedi, a sada mu se država odužila u njegovom rodnom Prokuplju

Izabrali smo tri pesme Vladislava Petkovića Disa: Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

Sud odlučio u korist Subotice: Grad ima pravo da Danila Kiša proglasi počasnim građaninom

Dikensove porođajne muke sa Dejvidom Koperfildom: Kako su nastajali veliki romani

Kada nije dobio Nobelovu nagradu, rekao je: "Drago mi je, pare su zlo". 5 detalja iz života Tolstoja

Strip "Duh u oklopu" dobija novu priču: The Human Algorithm od 20. septembra

Knjiga od izmeta slona, fetusa ovaca, pirinča: Izabrali smo 10 najzanimljivijih u beogradskom muzeju

Sudbina pisca kojeg sve žene čitaju na plaži: Sa 17 godina zatvaran u ludnicu, bežao tri puta

Milica Gacin preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

350 strastvenih pisama slavnog muzičara otkrila 10 godina veze sa mladim službenikom Japancem

Džojsove muke sa sedam reči koje su ga bacile u očajanje: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Nagrada za knjigu priča "Venac za oca", Vesne Kapor

Arapske žene veća su tajna od piramida Gize, ali kada vam se obrate, zateći će vas svojim rečima

Srpske knjige na međunarodnom Sajmu u Pekingu

Jelena je pre 100 godina napisala prvi putopis o Americi: Kako je "obećana zemlja" tada izgledala

U 9. krugu pakla nalaze se najveći grešnici. Evo čija je to adresa

Da li je Ernest Hemingvej bio homoseksualac, uprkos tome što je iz četiri braka imao tri sina?

Pogodite ove lektire i saznajte koju stvarno ocenu zaslužujete iz srpskog jezika

Izobličeni EhnAton i njegova prelepa žena bacili su carstvo na kolena, ali nisu utekli besu bogova

Dušica Spasić preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

Preminuo književnik Dobrilo Nenadić

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima