• 1

Izolacija je vreme da ostvarite svoj pun potencijal: Ova velika dela nastala su tokom karantina

Milijarde ljudi sada uči kako da provode vreme u karantinu. Ako se to odnosi i na vas, razvedrite se, neki od najvećih umetnika i naučnika uspeli su da promene svet na bolje u svojim karantinskim sobama

  • 1

Godina je daleko od svog završetka, a socijalno distanciranje” je postalo najpopularnija fraza u 2020. Ovo je godina svetske pandemije COVID-19, koja je prisilila vlade da otkažu masovna okupljanja, časove u školama, sportske događaje i još mnogo toga, kako bi zaustavili širenje novog virusa.

Milijarde ljudi sada uči kako da provode vreme u karantinu. Ako se to odnosi i na vas, razvedrite se, neki od najvećih umetnika i izumitelja uspeli su da promene svet na bolje u svojim karantinskim sobama. Oni i njihova dela mogu vam poslužiti kao inspiracija ili podsetnik da više čitate, više spavate i više stvarate tokom izolacije.

"Evgenije Onjegin"

Reputacija Aleksandra Puškina u Rusiji moglo bi se reći da je ekvivalentna reputaciji Vilijama Šekspira u Velikoj Britaniji. Jedno od Puškinovih remek dela je "Evgenije Onjegin", roman u stihu prvi put izdat 1833. godine, koji govori o životu Onjegina, bogatog i razmaženog aristokrate koji živi u Sankt Peterburgu. Nakon što se Onjegin umorio od gradskih terevenki i balova, odlučuje da se preseli na seosko imanje svog pokojnog ujaka. Tamo upoznaje mladog pesnika Vladimira Lenskog sa kojim postaje prisni prijatelj. Onjegin upoznaje i prelepu Tatjanu Larinu, koja je od njega potpuno drugačija duša.

via GIPHY

"Evgenije Onjegin" je 1879. godine pretvoren u operu velikog ruskog kompozitora Čajkovskog. Puškin, koji je živeo mondenskim životom poput Onjegina, često se vraćao pisanju kada god je bio bolestan (najčešće od neke venerične bolesti), piše Listverse. U jesen 1830. godine epidemija kolere u Moskvi uverila je Puškina da ode na imanje svoje porodice. Tamo je, tokom socijalnog distanciranja, dovršio "Evgenija Onjegina" i druga klasična dela.

"Čarobni breg"

Smatran za jedno od najboljih dela u čitavoj nemačkoj literaturi, "Čarobni breg" Tomasa Mana prvi put je objavljen 1924. godine. Ovaj veliki društveno-idejni roman za koji je Tomas Man 1929. godine dobio Nobelovu nagradu, nosi priču smeštenu u jednom švajcarskom sanatorijumu. Glavni junak, Hans Kastorp, dolazi da obiđe svog bolesnog rodaka i, usled sopstvene bolesti, ostaje u sanatorijumu punih sedam godina. Gotovo svi pacijenti koje je upoznao i njihove rasprave između moralnih i idejnih problema tadašnje Evrope, predstavljaju društveno propadanje Evrope nakon Prvog svetskog rata.

via GIPHY

Sam Man je znao ponešto o sanatorijumima. Njegova supruga Katja, koja je obolela od tuberkuloze boravila je u sanatorijumu 1912. godine, a Man ju je često posećivao. U narednim godinama njih dvoje su bili redovni posetioci sanatorijumima širom sveta. Man je ovo iskustvo pretvorio u postavku za "Čarobni breg".

Detektivske fikcije Dašijela Hameta 

Američki pisac Dašijel Hamet smatra se kultnim začetniku "hard-boiled" detektivskih romana i priča. Bio je sin stare katoličke porodice koja se bavila poljoprivredom u Merilendu. Školu je napustio sa 13 godina i počeo da se druži sa kockarima, prostitutkama i lopovima u Baltimoru i Filadelfiji. U pokušaju da preokrene svoj život, Hamet se prijavio u nacionalnu detektivsku agenciju “Pinkerton” 1915. godine.  Kao privatni detektiv radio je do 1922. godine. Nekoliko godina kasnije Hamet počinje da piše detektivske fikcije, a koristio je svoja iskustva iz stvarno života.

via GIPHY

Ipak, Hamet nikada ne bi posao pisac da se nije zarazio tuberkulozom dok je služio u američkoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Vojska je zabeležila da je Hamet zbog bolesti bio 25% invalid, otpustili ga i dali mu malu penziju. Zahvaljujući ovoj penziji i honorarnom poslu kao kopirajter, Hamet je imao vremena da se posveti pisanju.

Kratke priče Antona Čehova

Ruski pisac Anton Čehov našao je vremena za pisanje zbog čestih epidemija kolere koje su pogađale Rusiju. Između 1892. i 1899. godine Čehov je napisao neke od svojih najpoznatijih kratkih priča, uključujući „Paviljon br. 6“ i „Crni monah“. U isto vreme, Čehov je živeo u samoizloaciji na svom imanju u Melikhovu. Odatle je Čehov organizovao pomoć kako bi spasio tadašnje seljake od gladi i kolere. Takođe, nastavio je svoj dnevni posao kao lekar.

via GIPHY

Nažalost, Čehov je morao da se prestane da se bavi medicinom 1897. godine zbog svog zdravstvenog stanja, koje mu se pogoršalo jer je bolovao od tuberkuloze. Bolest ga je ubila 1904. godine. Danas je Čehov prihvaćen kao jedan od najvećih svetskih pisaca kratkih priča. Mnoge od ovih kratkih priča nastale su kao rezultat onoga što je Čehov video kao lekar za vreme epidemije kolere krajem 19. veka.

"Dekameron"

"Dekameron" je remek delo, zbirka od 100 novela koju ne napisao italijanski autor Đovani Bokačo i verovatno najveći opust literature o pandemiji. Najverovatnije napisan između 1348 i 1353. godine, "Dekameron" su priče povezane jednom opštom koja govori o 10 mladih aristokrata koji su pobegli na seosko imanje da bi izbegli kugu (Crnu smrt) u Firenci.

via GIPHY

Na imanju su proveli 10 dana, tako što je svaki dan svako od njih ispričao po jednu priču.Većina priča je mračna, mada su neke smešne, a teme su ili o ljubavi ili o lukavstvu i raznim neslanim šalama. Sam pisac, Đovani Bokačo, živeo je u vreme epidemija kuga u 14. veku. Poput likova u svom najpoznatijem delu, Bokačo je uspešno izbegao kugu u Firenci putujući u Napulj i druge italijanske gradove.

"Romeo i Julija"

Ceo život Vilijama Šekspira bio je pun epidemija kuge. Ustvari, novorođenče Vilijam bio je jedan od retkih stanovnika Statforda na Ejvonu koji su preživeli kugu iz 1564. godine. Jedan od najistaknutijih Šekspirovih biografa Džonatan Bejt (Jonathan Bate) napisao je da je Šekspirovo iskustvo sa kugom jedan veliki aspekt njegovog života i rada.

via GIPHY

Kuga se pojavljuje u nekoliko Šekspirovih najboljih dela, među kojima su "Romeo i Julija". 1605–06 bile su godine kuge u Engleskoj, a Šekspir je tada napisao ostvarenja kao što Kralj Lir, Magbet, Antonije i Kleopatra.Umesto da razmišlja u karantinu, Šekspir je odlučio da piše.

Otkrića Isaka Njutna

Isak Njutn je bio engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar, filozof prirode i jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. On je opisao univerzalnu gravitaciju i dao nam tri zakona kretanja. Bez njegovih otkrića, doba prosvitetljstva se možda nikada ne bi ni dogodilo, navodi Listverse. Godine 1665. Njutn je bio student. Te godine univerzitet Kebridž se zatvorio zbog velike kuge koja je zavladala u Londonu.

via GIPHY

Zbog zatvorene škole Njutn se vratio u kuću svoje porodice i započeo niz eksperimenata, i tokom vremena provedenog u karantinu došao do revolucionarnih otkrića. Kada se vratio na Triniti koledž, 1667. godine, kao student pripravnik započeo je svoju akademsku karijeru, a 1669. postao profesor matematike.

(T.T.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima