Zakonopravilo Svetog Save, prvi srpski ustav, konačno preveden na savremeni srpski jezik

Prinstkrin: RTS

Zakonopravilo ili nomokanon koji je pre osam vekova napisao Sveti Sava praktično je prvi srpski ustav – dokument, na osnovu koga Srbija postaje pravna država. Prvi, kompletni prevod na savremeni srpski jezik, sarajevskog prepisa Zakonopravila, objavila je Izdavačka kuća Mitropolije dabro-bosanske "Dabar", uz pomoć dve vlade - Republike Srpske i Republike Srbije.

Preporučujemo

Kompletno delo koje je duhovno-pravni okvir prve srpske države, trudom bratstva manastira Dobrunska Rijeka i pravnika i filologa, konačno je jasno i razumljivo svima, da živo svedoči o najvažnijem pravnom izvoru srednjovekovnog srpskog kanonskog i svetovnog prava, prenosi RTS.

- U to vreme, smatrali su da su crkva i država, u stvari, dva dela istog organizma, i jednako je bilo na snazi i jedno i drugo pravilo: recimo, kada se pravi kuća, ili neki objekat, pa se mora računati da ne zatvoriš vidik ili pogled komšiji ili tako nešto, znači, do takvih detalja se išlo, onda možete misliti koliko su bile uređene neke važnije stvari i odnosi u društvu -  rekao je Serafim, jeromonah manastira Sveti Nikolaj u Dobrunskoj Rijeci.

Zakonopravilo, u koje je ugradio bogato nasleđe vizantijske redakcije grčko-rimskog prava, Sveti Sava je podelio svim novoustanovljenim episkopijama.

Original je čuvan u Žiči i nestao kada su je poharali Bugari i Kumani, 1253. godine, a od 11 sačuvanih prepisa, najstariji su Ilovički, Raški i Sarajevski.

Sarajevski prepis je nastao u 14. veku. Pisala su ga dva pisara i zna se da je jedan od njih bio Miroslav. Ispisan je na pergamentu, ima 370 listova, a u Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu, čuva se najmanje tri veka.

Radeći gotovo sedam godina, prevodioci su se držali načela razumljivosti, vernosti izvoru, izbegavanja tuđica, a na mestima gde je Sarajevski prepis ostavljao nedoumice, koristili i Ilovičko fototipsko izdanje, i prevode na grčkom, latinskom, ruskom i engleskom jeziku.

- Danas, za neke izraze, bukvalno nismo mogli da ostanemo pri onim izvornim, iz Zakonopravila, jer niko ne bi znao o čemu pričamo. Vijeno, vijeno recimo, mi smo uzeli turcizam - miraz, svi znamo šta je miraz, vijeno ne. Jedno od pravila nam je bilo da ostanemo pri srpskim izrazima, osim tu gde je morao neki kompromis da se pravi - naveo je Gavrilo, jeromonah manastira Sveti Nikolaj.

Prevod sa srpskoslovenskog je bez uporednog praćenja grčkih izvora, bez poznavanja istorije, geografije, dogmatike, crkvenog i građanskog prava – nemoguć. Do ovog, prvi put kompletnog prevoda, bilo je više pokušaja. Miodrag M. Petrović, je 2003. objavio samo prvi tom Zakonopravila Svetog Save.

(Telegraf.rs)