Ivo Andrić imao ličnog konobara i išao kod ženskog frizera: Susreti s narodom bili su mu izvor inspiracije

Ivo Andrić i Milica Babić - Od samog početka poznanstva, cvetala je ljubav Iva Andrića i Milice Babić. Nobelovac nije krio da je Milica zapravo „Jelena, žena koje nema“, o kojoj je pisao dok su se tajno voleli. Pisma koja joj je slao potpisivao je sa „tvoj Mandarin, koji te nežno grli“. Milica je bila školovani kostimograf, čije su kreacije krasile pozorišne predstave. Pre Iva, bila je udata za Nenada Jovanovića. Sa Andrićem se venčala 1958. godine i u slozi i velikoj ljubavi živeli su u stanu na Andrićevom vencu u Beogradu, do njene smrti 1968. On je preminuo 1975. godine / Foto; Wikipedia/Stevan Kragujević

Za sobom je ostavio čuvena pisana dela koja su sastavni deo školske lektire, ali i uspomene kojih se sećaju oni koji su imali čast da upoznaju Iva Andrića. Naš nobelovac rođen je pre 130 godina u mestu Dolac kod Travnika.

U osnovnoj školi "Ivo Andrić" u Pranjanima, oktobar je mesec pisca po kojem je i dobila naziv. Za mlade njegov stvaralački opus nije samo obavezni deo gradiva, već pouka za život.

Preporučujemo

- Ja sam pročitao priču "Aska i Vuk", i na mene je ostavilo poseban utisak to što je ona otišla težim putem u odnosu na svoje vršnjake - kaže za RTS Aleksa Damljanović, učenik OŠ "Ivo Andrić".

Na učenicu iste škole Nataliju Milošević naročito je uticalo je delo "Mostovi", "zato što mostobi ne služe ničemu što je tajno i zlo".

- Najviše mi se dopala pripovetka "Jelena, žena koje nema", zbog opisa - dodala je učenica Anđela Papić.

- Govori o ljudima kako se ponašaju i kako treba da se usredsredimo na život i šta treba da radimo - poručuje učenica Teodora Tomanić, koja takođe pohađa školu "Ivo Andrić" u Pranjanima.

Lični konobar i frizerka sa tremom

Sada su penzioneri, ali početak uspešnih karijera obeležilo im je druženje sa slavnim piscem. Slobodan Krstić bio je lični konobar, dok je Slađana Anđelković bila lični frizer Iva Andrića.

- Voleo je da za vreme doručka pojede ovčje kiselo mleko iz našeg kraja, odnosno iz sela Jezera, koje se ne jede kašikom, već viljuškom. I on je to voleo, to mu je davalo ovako neku svežinu. Čestrdeset druge godine je boravio u Soko banji prvi put i tu je, po njegovim rečima, počeo da piše roman "Na Drini ćuprija". Kasnije, on je imao svoju karijeru i tako dalje, ali evo desilo se da je sedamdesetih godina dva puta boravio kod nas u Soko banji - ispričao je Slobodan Krstić, penzioner i bivši direktor hotela „Moravica" u Soko banji.

Frizerka u penziji Slađana Anđelković istakla je da je, kada je prvi put šišala Iva Andrića, imala veliku tremu.

- Prvi put šišam, a on ima toliko oštru, tešku kosu. tad nije bilo fenova, nego su bile haube. E, onda ja lepo njemu ošišam. Kaže: "Drago moje dete, nemoj da se sekiraš, rekao mi je direktor Vasa da si ženski frizer, samo idi po fazonu i nećeš pogrešiti". I ja lepo po fazonu ošišam. On je voleo, recimo, iskrade se iz hotela, salon je bio kako se ulazi u hotel, sa leve strane. I on mi samo da znak, da ne zna niko, i ode na pijacu - iskrena je frizerka u penziji Slađana Anđelković.

Oni koji su imali čast da ga lično upoznaju, pamtiće Iva Andrića kao čoveka koji je voleo da razgovara sa svima i nakon što je postigao svetsku slavu.

Ti susreti sa narodom bili su izvor inspiracije, koju je pretočio u pouke i mudrosti za buduće generacije.

(Telegraf.rs)