Ljubivoje Ršumović za Telegraf.rs o kulturi danas u Srbiji, vitalnosti: Ima poruku za roditelje, tiče se dece

Ljubivoje Ršumović jedan je od najznačajnijih ljudi naše književnosti, a s njim popričali smo na proslavi 10. rođendana "Kulturnog dnevnika", koji se emituje na RTS-u.

Preporučujemo

U intervjuu za Telegraf.rs, legendarni pesnik je govorio o kulturi u Srbiji danas, knjigama, vitalnosti. Pričao je i o deci, a imao je poruku za roditelje.

Ali, krenimo redom.

• Jedan jubilej, 10 godina "Kulturnog dnevnika". Gde vidite kulturu sada u Srbiji?

Kultura, ne samo u Srbiji, u svakoj zemlji je na zemlji. I uvek je dobra kultura ona koja se oslanja na zemlju. Imamo poruku starog, drevnog Aristotela, koji kaže da su pravi ljudi oni koji se bave zemljom, koji žive na zemlji. Znamo, naravno, iz mitologije šta znači uopšte kultura. To je legitimacija naroda oduvek bila. Mi čak procenjujemo sad kulturu nekih ljudi pre 2000 godina. Oni su crtali nešto po pećinama. I sada mi, ovaj deo civilizacije, upinje se da objasni i uspeva, što je vrlo važno, da rastumači te poruke od pre 2000-2500 godina. Dakle, kultura je večna. Dok traje, dotle je lepa i zamamljiva. Kad prestrane da traje, ona postaje lepa uspomena. Tako, da "Kulturni dnevnik" je na tom tragu. I ja mu želim, javno, što duži vek i što lepši izgled, naravno. Šta znači lepši izgled? Da lepe, pametne ljude, žene, devojke i decu, što je vrlo važno... Odavno nisam video u "Dnevniku" nešto što bi se moglo nazvati razgovor ili neki dublji razgovor sa mladim ljudima. I to spada u "Kulturni dnevnik", i to spada u kulturu.

• Da li deca mogu da se više okrenu čitanju knjiga, nego kompjuterima i ostalim stvarima?

Ne treba ništa na silu raditi. Znam kada se pojavio televizor, to je bilo čudo. Neki su išli da gledaju u Beogradu, u Knez Mihailovoj tamo u poslastičarnici, bila je jedna kutija crno-bela, televizor. Mi smo išli da u izlogu gledamo to. I tada su novinari govorili gotovo je sa pozorištem, gotovo je sa filmovima, sve ćemo to imati u stanu. I to ćemo gledati u stanu, Pa, nije, naravno. Izdržalo je u i pozorište, izdržala je i poezija u krajnoj liniji, izdržala je knjiga. Knjiga je stara 2000-2500 godina, u raznim oblicima. Ja to uvek govorim, ne može maloletni kompjuter da pobedi jednu dugovečnu stvar kao što je knjiga, koja je sada u ovoj civilizaciji već, na neki način, dosegla izgled za večnost.

• Šta čitate danas, šta biste mogli da nam preporučite?

Ja ne preporučujem. Čak ni deci ne preporučujem mnogo knjiga. Treba pročitati naslov, pa pročitati autora i, naravno, uzeti knjigu, pa krenuti u čitanje, pa ako je dosadno, onda ostavi. Ima toliko dobrih i lepih knjiga i prava je šteta gubiti vreme u čitanju nečega što je dosadno. Nije to moja misao, nego Volterova. Dozvoljena je svaka vrsta literature osim dosadne. Pa, naravno, niko neće čitati nešto ako je dosadno. Sad trenutno u modi su takozvane kratke forme. Zato ljudi vole aforizme, recimo. I ljudi vole kratke priče. Napisati pravu dramu, od 6 slova, mogli su neki koji su se kladili neki od pisaca, pa je Hemingvej pobedio. Napisao je "Dečje cipele, nove, nenošene". To je priča kojoj je on pobedio. Mislim da je dobio 100 dolara. Znači 6 slova, cela drama.

• Kako čovek može da ostane vitalan?

Ljudima je dato da žive preko 120 godina, ali ljudi se mnogo sekiraju, da kažem kolokvijalno. Mnogo brinu o ovome ili onome. A malo se raduju, malo se smeju. A radost i smeh produžavaju život. I po svaku cenu bežati od nekih teških briga. Treba se truditi da ono što stvara brigu, da se pobedi. I u tome je radost pobede i, naravno, radost zbog zdravlja.

• Da li radite na nekoj novoj pesmi? Da li pišete?

Ja uvek pišem. Ja svakog jutra napišem po jednu pesmu.

• Da li postoji neka pesma koja je zanimljiva i koja šalje neku poruku?

Imam ja neke ljude koji znaju moju poeziju. Traže i kažu: "Hajde onu "Bog u meni". Pa im ja onda odrecitujem, pošto je pesma kratka. Moj otac je od svog starog, a njegov stari je od svoga poneo jedan drevni nalog - u deci treba ubiti Boga. Taj nalog grozan i tanjušan moj stari nije hteo da šalje. Tako je ispao neposlušan, pa Bog u meni živi i dalje.

• Da li imate poruku za mlađe generacije?

Ništa, radujte se, igrajte se. Igra je imperativ mladosti. Ovo je sada poruka roditeljima dece. Ne ometajte decu u igri.

• Da li imate neostvarenju želju?

Nemam. Ne želim ja mnogo.

(Telegraf.rs)