Održana diskusija o veštačkoj inteligenciji na Sajmu knjiga: Kako će AI transformisati Srbiju i svet rada

U srcu kulturnih dešavanja, u okrilju 68. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, odvijala se diskusija koja je premostila jaz između tehnologije i humanizma. Panel pod nazivom „Veštačka inteligencija: revolucija kojoj svedočimo - vrednosti i izazovi“, u organizaciji „Službenog glasnika“, okupio je impozantnu grupu stručnjaka iz različitih akademskih i profesionalnih oblasti. Njihovi uvidi su pružili dublji uvid u transformativnu moć veštačke inteligencije (AI), njene aktuelne primene, neizbežne buduće perspektive i kompleksne etičke, društvene i ekonomske izazove koje ova tehnologija postavlja pred čovečanstvo.

Panelisti, među kojima su bili uvaženi profesor dr Zoran Jovičić, profesor dr Čedomir Vučetić, magistar Dragorad Milovanović, istaknuti stručnjak za digitalne tehnologije Slobodan Marković i poznati meteorolog Nedeljko Todorović, jednoglasno su potvrdili da veštačka inteligencija više nije imaginarni koncept iz naučnofantastičnih romana. Ona je, kako su naglasili, neprimetno, ali duboko, utkana u tkivo naše svakodnevice, iako značajan deo populacije toga možda nije ni svestan. Od preciznih navođenja Google mapa do sofisticiranih algoritama koji optimizuju procese kupovine u velikim maloprodajnim lancima, AI je već postala neizostavni deo infrastrukture koja nam olakšava i unapređuje život.

Preporučujemo

Srbija - epicentar inovacija u oblasti veštačka inteligencije?

Uvodnu reč dao je „Službeni glasnik“, predstavljajući svoju višedecenijsku posvećenost širenju znanja, obrazovanja i kulture. Sa ponosom je istaknuto da je veštačka inteligencija prepoznata kao ključna tema koja će dominirati izdavačkom produkcijom i edukativnim programima u narednom periodu. Poseban akcenat stavljen je na značajnu, a možda i nedovoljno prepoznatu, ulogu Srbije u globalnim procesima razvoja AI. „Srbija je predsedavajuća zemlja globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, što nije nikakva slučajnost“, entuzijastično je izjavio profesor dr Zoran Jovičić, jedan od vodećih stručnjaka za AI u regionu i inicijator uvođenja ove teme u izdavački program „Službenog glasnika“. Profesor Jovičić je, uz dozu duhovitosti, zahvalio organizatorima na podsticanju da napiše knjigu o ovoj temi, naglašavajući da je kao „jezičar“ posebno svestan da je „jezik ključni proboj“ u razvoju veštačke inteligencije, budući da se savremeni sistemi oslanjaju na jezičke modele.

Profesor Jovičić je, koristeći analogije, objasnio fundamentalne principe funkcionisanja veštačke inteligencije. Zamislite, rekao je, da se na „ulazu“ u kompjuter „učitava“ celokupno digitalizovano znanje sveta, dok se na „izlazu“ očekuju relevantni odgovori. Sistem uči putem složenih statističkih metoda i analize verovatnoće, neprestano kalibrišući svoje interne „sinapse“ – veze između veštačkih neurona koje imitiraju ljudski mozak. Kroz milione iteracija i samopopravljajućih ciklusa, sistem izračunava greške i adaptira se, težeći ka sve većoj tačnosti i preciznosti. Međutim, ovakav intenzivan proces učenja zahteva ogromne količine električne energije i izuzetno moćnu računarsku snagu, što su i dalje značajni izazovi.

Izazovi za srpski jezik i manje jezičke zajednice

Magistar Dragorad Milovanović, jedan od ključnih panelista, produbio je analizu, podsetivši prisutne da je najnoviji i najrevolucionarniji talas inovacija u AI, odnosno pojava interaktivnih dijaloških sistema i velikih jezičkih modela poput ChatGPT-a, otpočeo u novembru 2022. godine. Detaljno je objasnio kako ovi softveri procesiraju jezik, analizirajući ga na leksičkom i semantičkom nivou, te generišući odgovore na osnovu složenih statističkih modela verovatnoće i distribucije reči.

Ipak, u diskusiju se uključio Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije u Ujedinjenim nacijama, ukazujući na značajan, ali često previđan, izazov: veštačka inteligencija uči na osnovu ogromnih količina tekstualnog sadržaja dostupnog na internetu, što neminovno favorizuje jezike sa velikim brojem govornika i obiljem digitalizovanog materijala, poput engleskog. Za manje jezičke zajednice, kao što je srpski jezik, to znači da AI modeli nemaju dovoljno „sirovog materijala“ za učenje, što rezultira generisanjem „izmišljenih gluposti“ ili netačnih, nepouzdanih, a ponekad i komično besmislenih, odgovora. Marković je slikovito objasnio da, ukoliko bi se od ChatGPT-a zatražilo da priča o srpskoj istoriji, rezultati bi bili „presmešni“. Posebno je naglasio problem dijalekatskih varijacija – na primer, model koji savršeno razume beogradski govor može se potpuno „raspasti“ kada mu se da tekst sa specifičnim dijalektom iz južne Srbije. Zbog toga je, kako ističe Marković, od strateškog i nacionalnog značaja da država aktivno ulaže u prikupljanje, obradu i digitalizaciju velikih i raznovrsnih skupova podataka na srpskom jeziku, kako bi se veštačka inteligencija adekvatno razvijala i funkcionisala i na našem govornom području, služeći potrebama svih građana.

Medicina i veštačka inteligencija: Od dijagnostike do etike i personalizovanog zdravlja

Profesor dr Čedomir Vučetić, istaknuti specijalista mikrohirurgije, pružio je detaljan uvid u primenu AI u medicini, ističući njene višestruke i revolucionarne prednosti. Od preciznije dijagnostike i ubrzanog razvoja novih lekova do revolucionarnog personalizovanog lečenja, veštačka inteligencija transformiše zdravstvo iz temelja. Ova tehnologija je sposobna da obrađuje i analizira ogromne količine medicinskih podataka, uključujući rezultate snimanja (rendgen, magnetna rezonanca, ultrazvuk), pomažući lekarima da brže, tačnije i pouzdanije postavljaju dijagnoze. U kompleksnoj oblasti hirurgije, već se koriste sofisticirani robotski sistemi poput „DaVincija“, koji omogućavaju minimalno invazivne zahvate, značajno smanjujući traumu za pacijenta i ubrzavajući oporavak.

Ipak, profesor Vučetić je insistirao na tome da, iako AI nudi fantastične i obećavajuće mogućnosti, ona ne sme u potpunosti da zameni čoveka u medicinskoj praksi. „Bilo bi katastrofalno da veštačka inteligencija preuzme čoveka“, upozorio je, naglašavajući da medicinski odnos između lekara i pacijenta uključuje esencijalne komponente poverenja, empatije i ljudskog razumevanja koje mašina, barem za sada, ne može da pruži. Zbog toga je, zaključio je, neophodna pažljiva primena i implementacija strogih etičkih okvira, kao i kontinuirana edukacija medicinskog osoblja koje će morati da se prilagodi novim tehnologijama i da ih koristi kao moćan alat, a ne kao zamenu.

Prognoze i percepcije: Meteorologija, ekonomija i budućnost rada

Nedeljko Todorović, jedan od najpoznatijih meteorologa u regionu, pružajući svoj uvid, objasnio je kako veštačka inteligencija menja i njegovu, tradicionalno kompleksnu, struku. Obrađujući ogromne količine podataka prikupljenih iz atmosfere, sa tla i iz svemira, AI omogućava znatno preciznije i pouzdanije vremenske prognoze. Ipak, on je priznao da i dalje postoji element neizvesnosti i nepredvidivosti, budući da su atmosferski procesi izuzetno složeni. AI bira najfrekventniji ishod na osnovu svih dostupnih prognostičkih modela, ali ljudsko iskustvo i meteorološka intuicija su i dalje nezamenljivi, naročito kada su u pitanju složeni i potencijalno opasni vremenski fenomeni.

Na ključno pitanje o budućnosti tržišta rada i potencijalnim masovnim gubicima poslova, profesor Jovičić je ponovo pružio istorijsku paralelu. Podsetio je da, kao što uvođenje traktora u poljoprivredu ili masovne automatizacije u industriji nije dovelo do masovne nezaposlenosti, već do premeštanja radne snage u nove sektore i sveopšteg poboljšanja kvaliteta života, tako ni veštačka inteligencija neće ukinuti zanimanja, već ih transformisati i stvoriti potpuno nova. Lekari će, na primer, moći da analiziraju stotine puta više medicinskih podataka, podižući standard zdravstvene nege na do sada nedostižan nivo. Najbogatiji ljudi sveta već danas koriste AI za personalizovano zdravlje, rano otkrivanje bolesti i produženje života, a to će, predviđa se, uskoro biti dostupno i široj populaciji, donoseći benefite celom društvu. On je naglasio da, iako će doći do transformacije tržišta rada, ljudski faktor će uvek biti neophodan, posebno u kontroli i nadzoru složenih sistema.

Ljudski faktor - nezamenljiv i ključan

Svi panelisti su se, u zaključku, jednoglasno složili da je, iako veštačka inteligencija donosi neverovatne mogućnosti i prednosti, људски faktor i dalje nezamenljiv i ključan. Potrebna je pažljiva regulacija, implementacija strogih etičkih okvira i, što je najvažnije, kontinuirana edukacija čitavog društva. Evropska unija je već proaktivno donela Zakon o veštačkoj inteligenciji, a Srbija, kao predsedavajuća u globalnom partnerstvu za AI, aktivno razvija nacionalne strategije i akcione planove za njenu primenu.

Veštačka inteligencija nije samo tehnološka, već i duboka društvena, ekonomska i etička revolucija. Ona će neminovno menjati veštine koje su potrebne za različita zanimanja, ali će takođe pružati moćne alate pomoću kojih će ljudi biti efikasniji, precizniji i sposobniji u svim aspektima života. Izazovi su, priznali su panelisti, veliki i zahtevni, ali su i mogućnosti koje se otvaraju ogromne i transformativne. Ključ uspeha leži u odgovornom razvoju i primeni ove tehnologije, uz stalno prisustvo људske kontrole, etičkih principa i univerzalnih ljudskih vrednosti, kako bi budućnost koju gradimo bila bolja i pravednija za sve.

(Telegraf.rs)