Više od slikovnice: Kako „Mala škola u dubini mora“ uči decu ekologiji i prihvatanju različitosti

Kultna knjižara „Geca Kon“ u Knez Mihailovoj ulici ovog vikenda nije bila samo mesto tišine i knjiga. Pretvorila se u pravu podvodnu učionicu, ispunjenju dečjom grajom, smehom i maštom, a sve povodom promocije nove knjige za decu autorke Aleksandre Mihajlović - „Mala škola u dubini mora“, u izdanju Službenog glasnika.

Umesto klasičnog predstavljanja knjige, posetioci su prisustvovali interaktivnoj radionici gde su granice između publike i pisca potpuno nestale. Mihajlovićeva, poznata po svojoj neposrednosti, odmah je uspostavila kontakt sa brojnim mališanima, pretvorivši ih u aktivne učesnike priče o stanovnicima morskih dubina koji, baš kao i oni, moraju da idu u školu.

Preporučujemo

Buđenje u cik zore - ili u dva ujutru?

Promocija je počela razbijanjem treme pitanjem koje muči svakog školarca: „U koliko sati ustajete?“

Mališani su se utrkivali u odgovorima. Dok su neki navodili standardnih sedam sati, jedan dečak je nasmejao sve prisutne, pa i samu autorku, tvrdnjom da ustaje u dva ujutru.

„Dva ujutru?! Pa ti si baš ranoranilac!“ našalila se autorka, objašnjavajući da se i u njenoj knjizi, u školi na dnu mora, neke životinje bude lako, a nekima, poput nas, treba malo više vremena da otvore oči.

Kornjača Sara i đaci sa problemima

Deca su upoznala glavnu junakinju, učiteljicu Kornjaču Saru, staru i mudru, koja dočekuje generacije morskih bića. Ali, njeni đaci nisu obični. Svako od njih nosi neku svoju muku, vrlinu ili manu, baš kao i deca u stvarnom svetu.

Autorka je vešto testirala znanje prisutnih mališana, a oni su pokazali zavidno poznavanje biologije. Kada je pomenut akselotl, mali meksički vodozemac, jedan dečak iz publike je oduševio sve preciznim odgovorom:

„On živi u meksičkim vodama! Ugrožena je vrsta!“

Ovo je bio šlagvort da Mihajlovićeva podseti na važnu ekološku poruku knjige - opasnost od zagađenja.

„Ljudi bacaju smeće u prirodu i zato mali akselotl ne može da živi. Veoma je ugrožen kada mi prljamo vodu“, istakla je autorka, dok su deca potvrdno klimala glavama.

Foto: Telegraf.rs

Mesečarenje i sisanje palca na dnu okeana

Atmosfera se dodatno zagrejala pričom o morskom krastavcu koji sisa palac i školskoj dagnji koja - mesečari.

„Ona je tamna, zove se Dagnja i čvrsto posvu noć sanja... Ali uz mesec, ona ustane i šeta“, recitovala je Aleksandra, podstičući decu da podele svoja iskustva sa mesečarenjem.

Ređale su se anegdote iz dečjih soba.

„Ja sam jednom mesečario kad sam imao četiri godine, otišao sam kod mame u krevet“, poverio se jedan mališan.

„Ja sam ustala, otvorila vrata i izašla u stan“, dodala je jedna devojčica, dok je autorka zaključila da je Dagnja lik s kojim se mnoga deca mogu poistovetiti, jer i u morskom svetu postoje oni koji noću lutaju.

Ko je ovde tužibaba?

Najviše smeha izazvala je priča o ribi Sardeli, koja je u ovoj morskoj školi glavna tužibaba.

„Ima li ovde neka tužibaba?“ pitala je autorka, na šta je usledilo iskreno priznanje nekoliko ruku u vazduhu.

Deca su objašnjavala kako to izgleda kada se braća i sestre svađaju. „Mene brat dira, pa ja kažem mami“, objasnila je jedna devojčica.

„I šta mama kaže?“ upitala je Aleksandra.

„Prvo slano, pa onda slatko“, odgovorio je dečak, misleći na maminu reakciju koja prvo bude ljuta, a posle blaga, što je izazvalo simpatije svih roditelja u publici.

Lekcija o empatiji: Zašto niko nije došao Ajkulici na rođendan?

Možda najemotivniji deo promocije bio je razgovor o Ajkulici. Iako strašna u pričama, u ovoj knjizi ona je tužna jer joj niko nije došao na rođendan.

„Zašto?“ pitala je autorka.

„Zato što ima oštre zube! Plaše se da ih ne pojede!“ vikali su mališani.

Mihajlovićeva je iskoristila priliku da decu nauči važnu lekciju o prihvatanju i predrasudama. Iako ajkula izgleda opasno, i ona može biti usamljena.

„Ona je donela i tortu, i svi su bili negde, a ajkulica je bila tužna. Niko ne voli da bude sam“, objasnila je autorka, gradeći most empatije između dece i naizgled „opasnih“ likova.

Foto: Telegraf.rs

Superheroji iz mikrosveta

Kao posebno iznenađenje, deci je predstavljeno biće za koje su retki čuli - tardigrada ili vodeni medvedić.

„To su bića koja mogu da žive gde nikog nema. U letilici astronautskog mira, u vazduhu nemog svemira... Otporni na sve, na svetlu i tami“, otkrila je Aleksandra stihove iz knjige. Deca su saznale da ova mikroskopska bića, koja liče na gumene medvediće, mogu da prežive nemoguće uslove, što ih čini pravim superherojima morskog (i svemirskog) sveta.

Poruka za kraj: Čuvajmo more

Promocija u knjižari „Geca Kon“ završena je uz mnogo aplauza i zajedničku poruku. Kroz stihove i priče o hobotnici koja dobro vidi, lignji koja ne čuje dobro i raku koji nosi tešku torbu, Aleksandra Mihajlović nije samo zabavila decu. Ona im je, na njima razumljiv jezik, prevela složene odnose iz stvarnog sveta i usadila klicu odgovornosti prema prirodi.

„Mala škola u dubini mora“ pokazala se kao velika lekcija o prijateljstvu, različitosti i ekologiji, a sudeći po reakcijama najmlađih, učiteljica Kornjača Sara je dobila mnogo novih, vrednih đaka.

(Telegraf.rs)