Dušan Miklja: Osnovan je strah od veštačke inteligencije koja već sad drsko piše romane

Nekadašnji novinar i pisac Dušan Miklja je najavio da će predstava "Ima li Boga", rađena po njegovoj istoimenoj knjizi, imati premijeru ove zime u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP).

Miklja je rekao Tanjugu da je predstava "prilično zahtevna", jer bi se izvodila na dve scene, a očekuje je do kraja januara ili najkasnije do polovine februara, u produkciji BDP-a i Fondacije Mocart.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, drama "Ima li Boga" je napisana pre desetak godina i bilo je predviđeno da u njoj igra glumac Voja Brajović sa Draganom Nikolićem (1943-2016), ali se to sticajem okolnosti nije desilo.

Miklja je naveo da ga je pre par meseci Brajović nazvao, smatrajući da komad i posle decenije zaslužuje pažnju, što je prihvatio direktor BDP-a Jug Radivojević.

U nedavnoj Mikljinoj zbirci "Zaustavno vreme" nalazi se priča "Budilnik", koja govori o tome "kako stari budilnik može verodostojno svedočiti o minulom životu", a događaj je saznao od svoje ćerke.

"U jednoj razrušenoj kuči u Vukovaru, gde je zid bio porušen i videla sa unutrašnjost, zvonio je budilnik, navijen da nekoga probudi, nekoga ko možda više nije u životu", ispričao je pisac.

Miklja je dodao da je "naizgled beznačajnu pojedinost doživeo kao uverljivije svedočanstvo o izgubljenom životu nego u priči kako je ta kuća razrušena".

Prema njegovim rečima, "naizgled sitne stvari, koje ne primećujemo, više svedoče i uverljivije o vremenu i događaju nego bila koja izmišljena priča".

"Zvonjava je bila svedočanstvo da su tu živeli ljudi, da je budilnik trebalo nekoga da probudi da ide na posao, u školu, da ne zakasni. Svi koji tu priču pročitaju će morati da razmisle da nije dobro da se zanemaruju naizgled sićušne pojave", naveo je Miklja.

Govoreći o pojmu "Zaustavno vreme", Milja je primetio da "vreme može da se zaustavi tako što se život umnoži pojavama, događajima, putovanjima, svime što nije svojstvo običnog života".

Milja je dodao i da "pisanje ili bilo kakav rad u izvesnim godinama ima lekovita svojstva".

Govoreći o svojim brojnim knjigama, Miklja je naveo da je u

njegovom pisanju veći deo doživljen, i nema potrebu da mnogo izmišlja, "jer se to izmišljeno u stvarnosti dogodilo".

U njegovo vreme, nije bilo posrednika između novinara i pojava i ličnosti koje je sretao, a "vest je bilo ono što ste videli, čuli i doživeli".

Milja je ocenio da je priroda novinarstva danas izmenjena, na štetu struke, pošto se vesti pribavljaju putem posrednika, koji često biva i veštačka inteligencija.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija je nepouzdana i nametljiva, i preuzima ovlaščenja iz privatnog života čoveka.

"Ne treba da preterujemo u pokudi veštačke inteligencije. Korisna je u medicini, administraciji i statistici, ali preuzima sve više ovlašćenja koja su bila u domenu čoveka", primetio je pisac.

Upozorivši da ljudi ne shvataju da će mnogi poslovi biti ukinuti, Miklja je naveo da "već sada veštačka inteligencija drsko piše romane, i čak komponuje".

"Ne samo da se meša u robotske poslove, već i u stvaralačke poslove i to čini osnovano naše strahovanje", naglasio je Miklja.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija nije u stanju da prodre u dubinu ljudske duše i njena je najveća mana što nema osećanja.

Miklja je primetio da "pobornici veštačke inteligencije kažu da su se uvek ljudi bunili protiv parne mašine i novina, ali razlika je u tome što je čovek upravljao time".

"Sada sva vaše ovlašćenja preuzima nalogodavac u čije pobude možemo da sumnjamo, kao i sama veštačka inteligencija", naveo je Miklja.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija će se u jednom trenutku zapitati zašto bi slušali naređenje čoveka, kad sve radi tako dobro, ako ne i bolje od njega.

Kao novinar i dopisnik Tanjuga Miklja je bio u Africi "u vreme velikih tektonskih poremećaja i borbe za nezavisnost" dotadašnjih kolonija.

U Italiji je u vreme pojačanog terorizma i "čak živeo u ulici u kojoj je bio zatočen (oteti bivši premijer) Aldo Moro (1916-1978), na periferiji Rima".

Miklja je dodao da je bio "u Njujorku kad se nagoveštavao raspad Jugoslavije, a u Briselu kad se događao".

U sedištu NATO pakta u Briselu Miklja je povremeno znao biti jedan od retkih novinara iz Jugoslavije, i priseća se kako su na konferencijama za novinare stranci bivali zaprepašćeni kad bi čuli da je novinar Tanjuga.

Miklja je istakao britanskog diplomatu lorda Dejvida Ovena (David Owen) koji mu je davao više vremena nego drugim novinarima, što je "bilo njegovo shvatanje fer pleja".

"Nemam visoko mišljenje o metodama britanske politike, ali kod obrazovanijih ljudi postoji osećanje za fer plej. On je bio jedan od retkih koji je to imao", ocenio je pisac.

Miklja je priznao da se čudi što retko i nedovoljno koristimo činjenice kako bi opovrgli predrasude u međunarodnoj javnosti oko uzroka i načina raspada Jugoslavije.

Prema njegovim rečima, postalo je "potpuno prihvatljivo da se počinje iz sredine - mi smo napali Hrvatsku i Kosovo, a izostaje da su svi bili deo Jugoslavije".

"Počelo je njihovim nasilnim izlaskom iz državne tvorevine koja je imala svoj ime i značenje to je preskočeno. Razgovor je počinjao kako smo mi nekome nanosili zlo", naveo je Miklja.

Primetivši "neverovatnu zavisnost" od interneta, Miklja je dodao da tvorci te zavisnosti računaju i na neka urođena svojstva čoveka kao što je ljubopitljivost.

"Sebe zatičem da neki put na internetu pročitam i nešto što nema nikakvog značaja, neku estradnu vest. Onda sam ljut na sebe", priznao je pisac.

Miklja je upozorio da treba izbegavati komentare, pošto se "sada svi osećaju kao Viktor Igo, Markes i Malaparte, jer i oni pišu".

(Telegraf.rs/Tanjug)