• 11

Deset veličanstvenih Ex-Yu rock gitarista 1970-ih godina

, Telegraf

Gitara je instrument bez koga ne bi bilo ni rock muzike

  • 11
Gitaristi JOSIP BOČEK RADOMIR MIHAILOVIĆ TOČAK SLOBODAN BODO KOVAČEVIĆ VEDRAN BOŽIĆ DRAGI JELIĆ MIODRAG BATA KOSTIĆ ZORAN BOŽINOVIĆ VLATKO STEFANOVSKI GORAN BREGOVIĆ ZLATKO MANOJLOVIĆ

Foto: YouTube, Tanjug/Nikola Anđić, ATA Images, RTS

Njeno veličanstvo - gitara!
Instrument bez koga ne bi bilo ni rock muzike.

Ili bar ne ovakve kakvu poznajemo.
Ovo ispod je moja lična lista desetorice veličanstvenih gitarista na ex-YU sceni.
Redosled njihovih imena apsolutno nije važan.
Mnogo je važnija nepobitna činjenica koja nam govori da nije bilo njihovog kompozitorskog, sviračkog i aranžerskog umeća, ex YU scena ni približno ne bi bila ista.

I zato hvala im od srca. Napomena: Sa ovih deset imena lista ni slučajno nije iscrpljena.

JOSIP BOČEK

Prvi među jednakima Gitarista od koga su drugi učili. Njegove solo deonice u Korni grupi, ton, pristup instrumentu i nezaboravimo - studijsko umeće, bili su svojevrstan putokaz ostalima. Gotovo svi sa ove liste su ga duboko poštovali, ili isticali kao svog uzora. Tih i nenametljiv, ali kad zatreba eksplozivan i liričan, Joza je "vlasnik" jednog od čudesnih gitarskih ex YU instrumentala pod nazivom "Dinamit", koji je ujedno i najlepša moguća posveta njegovoj bivšoj grupi iz Osijeka.

RADOMIR MIHAILOVIĆ TOČAK

Majstor emocije Ako postoji na jugoslovenskoj sceni virtouz koji je svoje ogromno umeće stavio u službu emocije, onda je to on - Točak. Sav sazdan od mita, ali i od više nego opipljivog, sviračkog, kompozitorskog, aranžerskog i svakog drugog umeća, oduvek me je podsećao na nekadašnje srpske ratnike. Oni su bili spremni da poginu za otadžbinu, on je isto tako bio spreman da apsolutno sve, do samog života, podredi muzici koju voli.

SLOBODAN BODO KOVAČEVIĆ

Gospodin gitare. Sve na njemu je odavalo apsolutnog gospodina. Uzdržan poput nekog engleskog aristokrate, ali kada zatreba virtouzan, na akustičnoj gitari aranžerski i tehnički besprekoran, na električnoj - beskrajno fluidan, među ex YU gitariste uneo je prefinjenost jednog plemića i harizmu koja osvaja na prvu loptu. Jedinstven i neponovljiv.

VEDRAN BOŽIĆ 

Jugoslovenski Hendrix.
Uvek bi sa pomenom njegovog imena osetio duboko poštovanje, zbog svega sto je uradio. Zbog grupe Time. Zbog njihovog prvog albuma. Zbog toga što je stajao pored Hendrixa. Zbog toga što po mnogo čemu i zavređuje da tu stane.
I ubitačan i patetičan i liričan i dramatičan.
Odmeren i eksplozivan.
Umeo je sve i mogao sve.

Junak, koji je "bio kadar stići i na strašnom mestu postojati" .

DRAGI JELIĆ

Suptilni, tvrdokorni roker. Svi ovde nabrojani gitaristi su prepoznatljivi. Po boji tona, maniru svirke, rokerskoj filozofiji. Uostalom, da nije tako ne bi ni bili na ovoj listi.

Ali ako postoji oličenje prepoznatljivog, čistog, punokrvnog, rock gitariste na ex YU prostorima, onda je to on:
Dragi Jelić.

Njegova tvrdokornost ne ogleda se samo kroz stav, koji je nepromenjiv ali i uspešan tolike godine, ogleda se i u činjenici da je kroz sve te decenije u najvećoj meri upravo na svojim leđima proneo jednu od najdugovečnijih postava ovih prostora - YU grupu.

MIODRAG BATA KOSTIĆ

Nenametljivi velemajstor. Jugoslovenska scena svakako ne poznaje, skromnijeg čoveka i muzičara od Bate, a koji je istvoremeno učinio toliko toga za nju. Jedan od ne mnogo rock muzičara iz tog vremena sa akademskim zvanjem, odnosno diplomom Muzičke akademije.

Sposoban kompozitor, gitarista liričnog, prefinjenog manira, koji su mnogi pokušali da imitiraju, pa i Bregović. No teško je to išlo.

Sa gore pomenutim Jelićem činio je prvi, ozbiljni, a po meni možda i najbolji tandem rock gitarista ovih prostora. Uostalom, nije ih ni bilo mnogo. Braća Božinovic su i te kako vredni svake pažnje, ali tandemu Jelić - Kostić ipak dajem blagu prednost.

ZORAN BOŽINOVIĆ

Posvećenik otvorene duše i srca. Ne postoji zahtevnija pozicija za jednog rock gitaristu od svirke u postavci trija. Ako je tu još i u ulozi pevača - njegova obaveza u tom slučaju jako je kompleksna i delikatna. Pop mašina je jedan od prvih takvih sastava, kako u Beogradu, tako i na mnogo širim prostorima. A ako uzmemo u obzir da je to bila grupa sasvim jasnog stava i izraza, beskompromisna i nepokolebljiva, dolazimo do odgovora na sintagmu zasto su Pop mašinu "slušali samo posvećeni". Bila je to sasvim jednostavna ali nesvakidašnje iskrena interakcija izmedju grupe i njene publike. A onaj Zoranov prepoznatljivi vokalni vrisak, bio je vrisak čitave jedne generacije.

VLATKO STEFANOVSKI

Inteligentni ratnik improvizacije i ritma. Njegova pojava uvek me je terala da razmišljam na sledeći način:

Virtouznost mnoge često odvodi na pogrešnu stranu, na stranputicu. Oni postaju robovi forme, zaboravljajući suštinu.
Da bi se to izbeglo nije dovoljno biti samo virtouz.
Potrebno je biti inteligentni virtouz.
Ili još bolje: Nadasve inteligentni virtouz.
Stefanovski to svakako i jeste.
No zašto je on ipak najviše dao dok je bio u Leb i solu?

Zato što su i ostali tu bili virtouzi, pa samim tim i kanalisali njegov ego trip.
Tada je Vlatko svirao ineligentno, bravurozno, a istovremeno i nadasve korisno.
Svaki njegov ton je imao svoj smisao i svrhu.

A to je sasvim dovoljno ne za jedan, već više života.

GORAN BREGOVIĆ

Vešti pirotehničar ljudskih duša. Da sam ovu listu sastavljao pre recimo trideset godina, pitanje je da li bi se Brega našao na njoj. Naravno, ništa to njemu niti odmaže niti pomaže, ali eto - danas smatram, bez obzira na neke moje ranije, tvrdokorne stavove, da je zbog svega što je učinio svakako neizostavan. Tačno je, sve do njegove pojave, mnogi su r'n'r posmatrali sa one kosmopolitske strane. On ga je "prizemljio", učinio jugoslovenski mogućim i od svega napravio ogroman posao. Time je malo ukakio san, ali i pokazao na stvarnost. Poželjnu ili nepoželjnu, ovakvu ili onakvu, ali ipak - stvarnost.

A tako nešto zaista mogu samo veliki.

ZLATKO MANOJLOVIĆ 

Vlasnik najslušanijeg gitarskog instrumentala Mnogi su nekada čekali ponoć kako bi čuli kompoziciju "Jednoj ženi" kojom je započinjao noćni program Radio Beograda. Taj prelepi i verovatno najslušaniji domaći gitarski instrumental svih vremena, Zlatko je napisao i snimio dok je bio na odsluženju vojnog roka u Ljubljani i posvetio ga je svojoj majci. No daleko od toga da je njegova karijera samo to. Još od grupe Džentlmeni, pa sve do onog što danas radi pod imenom Zed Mičel, njegov rad i upornost vredan je svake pažnje.

Ipak, čini se, da ga je jedno određeno meandriranje, koje je donekle obeležilo njegovu karijeru, sprečilo da na ovim prostorima zadobije poštovanje kakvo mu svakako pripada. Oni koji su voleli instrumental "Jednoj ženi", teško da su razumeli grupu Gordi i obrnuto. Zlatko već dugi niz godina uspešno gradi svoju karijeru u Nemačkoj, što opet dokazuje da ništa nije slučajno, pa čak i da je samo stvorio taj prelepi instrumental, obezbedio bi sebi prisustvo na ovakvim listama.

Nastaviće se...

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Jovanium

    Odličan text. Svi navedeni rock gitaristi su doprineli usponu YU rock muzike i odajemo im veliko poštovanje. Ako ste već krenuli sa gitaristima, mogli bi ste napisati nešto o basistima, klavijaturistima i bubnjarima. Puno vam hvala na ovom textu.

    7
    0

    Podelite komentar

  • Mirko

    Milan Mladenović ..?

    7
    5

    Podelite komentar

  • peofi muzičar

    pastirski "roker" je na poslednjem, desetom mestu iako ni to mesto ne zaslužuje svojim plagijatorskim poduhvatima.

    6
    1

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima