Tajne čuvenih pesama: Šta povezuje pesme "Slika" Korni grupe i "Kao vreme ispred nas" benda S vremena na vreme

Foto: Promo

U mnogima od nas drema poneki talenat. Samo, ne umemo baš svi sa talentima. Dok neko svoje neguje, hrani, gura nezaustavljivo napred, ima i onih drugih. Onih, koji su svoje neverovatne nadarenosti proćerdali budzašto.

Susretao sam takve ljude i uvek bih upamtio njihove oči.

Preporučujemo

Šta se sve ne vidi u njima.

I neka nadmoć i nezainteresovanost i žar i otupelost...

I neka posebna, neshvatljiva tuga. Eh...

Ponekad nisam mogao da zaspim kada bih ugledao takve oči.

Bezbroj pitanja bez odgovora bi se rojilo u mojoj glavi.

Zašto? Kako?

Kažu da pored talenta uvek treba imati i malo sreće. Ja sam tu "sreću" uvek doživljavao nekako drugačije. Poput nekakvog "goriva" koje treba da rasplamsa talenat. Da ga razgori i da ta vatra postane večna.

Neugasiva.

Sredinom šezdesetih godina, jedan srednjoškolac iz Smedereva je tražio svoj put. U muzičkoj školi učio je klasičnu muziku.

U srcu mu je bilo nešto drugo.

Umesto klavira, otac mu je kupio harmoniku, pa su tako na tom "portabl klaviru" nastale njegove prve kompozicije koje će ostati upamćene do današnjih dana.

Pa i mnogo više od toga.

Gotovo kao neki manifest čitave ex YU akustičarske scene.

Kako je to pošlo za rukom jednom šesnaestogodišnjaku?

Odgovor bi se možda mogao pronaći u činjenici da je njegov neosporni talenat dobio "dodatno gorivo". Gorivo od hiljadu oktana. Naziv mu je bio The Beatles.

Tako je Ljuba Ninković stvorio bisere znane kao "Tema Classica" i "Kao vreme ispred nas".

Ljuba Ninković Printskrin: Youtube/Multimedia Music

Pesme kojima se uvek vraćam.

Malo kasnije, jedan drugi kompozitor čije je ime Vojkan Borisavljević, imao je zadatak da odabere mlade pevače za nastup u GONG klubu, tada popularnoj manifestaciji. Sve se dešavalao u beogradskom Domu omladine. S obzirom na delikatnost zadatka, Borisavljević poziva Kornelija Kovača da mu pomogne. Kornelije je tih dana krčio put svojoj novoj grupi. Na tom putu nije štedeo nikog. Ni sebe, a ni druge. Talentovan, ali iznad svega radan i vredan, shvatio je da postoje mnogi načini za promociju njegovih "Kornijevaca". Polako se, došavši iz Sarajeva sa diplomom Muzičke akademije, uklapao u beogradsko društvo.

I tako je na jednoj žurci na Dedinju upoznao divnu osobu. Manekenku Miru Pešić, koja je radila kod tadašnjeg maga jugoslovenske mode Aleksandra Joksimovića sa kojim je Korni grupa već imala saradnju.

Nažalost, nedugo zatim, Beogradom se proširila vest: Na Ibarskoj magistrali dogodila se teška saobraćajna nesreća. Poginula je devojka. Njeno je bilo - Mira Pešić.

Bilo je to užasno saznanje za Kornelija.

No da se vratimo započetoj priči.

U glavnom su Vojkan i Kornelije u Domu omladine, na onom odabiru pevača, slušali imitiranja popularnih interpretatora toga vremena - Meri Hopkins i Toma Džonsa.Sve do rednog broja sedam.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

A tada je jedan pomalo stidljivi momak, prateći se na gitari zapevao:

"Tražim jedan novi svet

Stvarnost mojih želja svih

gde da nađem njegov trag i put..."

Kornelije je bio i začuđen i oduševljen. Očigledno, ovaj momak nikoga nije imitirao niti pevao pesme drugih autora. Ni Toma Džonsa, ni bilo koga drugog.

Pevao je svoje.

To je bilo to. I za GONG smotru, ali i za mnogo više.

Nakon nastupa Kovač mu je prišao, čestitao mu i upitao da li bi dozvolio da li bi dozvolio da se ova pesma nađe na repertoaru Korni grupe. Ljuba Ninković je to smatrao velikom čašću, ali je tada sve ipak ostalo na predlozima i idejama.

Te 1970. godine, Korni grupa se pripremala za snimanje svog četvrtog singla. Jednom prilikom idući ka kancelarijama "Centrotekstila" u kojima je radio Aleksandar Joksimović, Kornelije je u hodniku ugledao fotografiju.

Na njoj je bila ona.

Mira.

Izgledalo je kao da mu nešto govori.

U magnovenju, pritisnut emocijama, prisetio se pesme mladog autora. Ubrzo je nazvao Ljubu i podsetio ga na dogovor uz jednu molbu. Želeo je da promeni tekst. Hteo je da napiše reči koje će posvetiti njoj - Miri.

U to vreme pevač u Korni grupi je bio Dado Topić, jedan od najboljih vokala ondašnje jugoslovenske scene.

"Ponekad kraj nekih slika

Zastanem, jer vidim nju

Stojim tako, stojim sam

I pričam sa njom.

...

Bio sam joj samo drug

malo stvari znam o njoj

Ipak, stojim, stojim tu

I pričam sa njom..."

Neponovljivo.

Par godina potom, Ljuba Ninković postaje član grupe S vremena na vreme. Na njihovom petom singlu iz 1974. godine, naći će se pesma originalnog teksta i naslova - "Kao vreme ispred nas".

Može li se još jednom reći - neponovljivo?

Može i te kako.

Mnogo godina kasnije, Ljuba mi je pričao da je zahvaljujući kompoziciji "Slika", iako veoma mlad, roditeljima svečano rekao: "Od sada sam sebe izdržavam". Naime, igrom slučaja ta kompozicija se našla na B strani singla "Trla baba lan" koji postaje hit, pa se ploča prodaje u velikom tiražu, kako u bivšoj Jugoslaviji tako i u nekim evropskim zemljama i tantijeme su počele pristizati na Ljubin račun. Na omotu tog tog singla, u samom donjem levom uglu, nalazi se fotografija Mire Pešić, a tu je i Kornelijeva. Povezuje ih duga, a između njih su oblaci.

(Telegraf.rs)