Intervju: Nenad Bošković o svojoj knjizi "OMLADINA - SUBOTICA", koja se uskoro pojavljuje u knjižarama

Foto: Nino Željko Jelenski

Omladinski festival u Subotici svakako je jedna od najznačajnijih manifestacija na prostoru bivše Jugoslavije koja je pružala šansu mladim autorima i izvođačima. U prvih desetak godina njegovog postojanja, nastupali su uglavnom pevači zabavne muzike, ali već krajem šezdesetih godina na festivalu su se mogli čuti i zvuci roka, da bi već sredinom sedamdesetih "Omladina" postala odskočna daska za više rokenrol grupa, koje će potom napraviti značajne karijere i postati neki od najvažnijih izvođača ex jugoslovenske scene. Teško bi bilo nabrojati sve one koji su dobili nagrade, a ovo su samo neka od imena: Lutajuća srca, Srđan Marjanović, Jadranka Stojaković, Boomerang, Film, Automobili, Petar i zli vuci, Martin Krpan, KUD Idijoti, Zijan, Deca loših muzičara... 1986. manifestacija menja naziv u "Festival pop i rock muzike" i time se u potpunosti napušta šlagerski koncept.

Preporučujemo

Pre nekoliko godina Nenad Bošković se prihvatio dosta teškog posla, da sve u vezi festivala objedini u formi knjige pod nazivom "60 GODINA FESTIVALA OMLADINA - SUBOTICA", ali i nekoliko CD-a na kojima će se, pored kompozicija koje su već objavljene na festivalskim pločama, naći i tridesetak onih koje do sada nisu pronašle put do nekog nosača zvuka, što je poduhvat svakako vredan pažnje. Kako je došao na ideju da piše knjigu, kao i o svemu drugom što je pratilo dugotrajan rad na njoj i kada se sve to može očekivati u prodaji, možete pročitati u intrvjuu koji sledi.

• "Omladinski festival" pokrenut je još davne 1961. godine. Glavni inicijator festivala, koji je u početku imao lokalni karakter, bio je Josip Kovač, otac Kornelija Kovača. Koliko je pokretanje jednog takvog festivala bilo značajno za tadašnju jugoslovensku scenu?

Tokom godina festival je rastao i samim tim dobijao na značaju. Recimo, prve dve godine na festivalu su nastupali samo izvođači iz Subotice i za taj period najznačajnije je što je tu učestvovao Silvester Levai. (klavijaturista, kompozitor i producent koji će kasnije pokrenuti grupu Silver Convention i postići svetski uspeh sa kompozicijama "Fly, Robin, Fly", "Get Up And Boogie" itd. Op. autora)

• Interesantno je da je njegov brat Tibor Levai bio član grupe Smak u vreme kada su oni snimali album "Stranice našeg vremena".

Da, svakako, a takođe je i Tibor svojevremeno učestvovao na festivalu.

• Na "Omladini" su tek '68. godine, počele da nastupaju i prve rok grupe. Tada su recimo nastupali veoma popularni Džentlmeni i Zlatni akordi.

Ivica Percl je takođe nastupao 1969. godine. Inače, rok je stazama festivala "Omladina" najviše krenuo 1974. Do tada možemo reći da su tu nastupali više pop orijentisani izvođači. Međutim, tih godina dosta toga se menja, pa će tu uzeti učešće grupe Teška industrija, Leb i Sol, Atomsko sklonište, Generacija 5... Znači, to su sve grupe koje su kao velike nade nastupale na "Omladinskom festivalu" u drugoj polovini sedamdesetih godina.

• Koji je po tebi najvažniji period festivala? Možda je to kraj sedamdesetih i početak osamdesetih godina?

To jeste svakako najznačajniji period, jer tu već kreće ozbiljna promocija rok scene.

Foto: Istorijski Arhiv Subotica

• Do danas su sa festivala zabeležena dva EP-ja i više LP ploča.

Prvi EP je iz '63. a drugi iz '68. godine. 1971. je objavljen prvi LP, a sledeći 1974. LP sa pesmama o Titu je objavljen '77. godine 1980. povodom dvadeset godina festivala objavljen je dupli LP, to je radio Vita Simurdić (novinar, urednik, producent, autor i jedan od rukovodilaca Zabavno-muzičke redakcije Radio Novog Sada, op. autora), a potom je od '87. do '90. godine firma iz Subotice koja je i organizovala festival, izdavala ploče u promo svrhe.

• To je svakako vredan presek svega što se događalo na festivalu, ali i svojevrsni pokazatelj kretanja muzičkih tokova u ondašnjoj Jugoslaviji.

Svakako, dosta bendova koji će posle napraviti značajne karijere nastupali su na Omladinskom festivalu, što im je bez sumnje dalo vetar u leđa. Naravno, ima i onih kojima to nije pošlo za rukom, ali treba znati da ima dosta izvođača koji su krenuli upravo odatle i potom vrlo uspešno nastavili dalje.

• 1990. godine festival je ugašen. Zašto je do toga došlo?

Na prvom mestu, na to je uticao raspad Jugoslavije, mada evo jedan podatak koji retko ko zna: '92. godine je bio pokušaj pokretanja festivala pod patronatom UNICEF-a, ali do toga ipak nije došlo. U to je bilo uključeno Zabranjeno pušenje i još neki bendovi, ali na kraju nisu ništa uspeli da urade po tom pitanju.

• Koliko ja znam, bilo je više pokušaja da se pokrene festival, ali to je tek 2012. urodilo plodom.

2011. Gabor Lenđel i Kornelije Kovač su obeležili pedeset godina festivala i to je krenulo jako uspešno, pa je dogovoreno da festival vodi Kancelarija za mlade Subotice,  što je počev 2012. godine, pa sve do početka COVID pandemije,  na taj način i realizovano. Međutim, nakon toga festival je ponovo ugašen, a da li će ga u budućnosti neko opet pokrenuti svakako je sasvim neizvesno.

• Možda treba reći  i to da je sa ponovnim pokretanjem fetivala te 2012. godine, promenjena i njegova koncepcija.

To je tačno, ja sam bio na tom poslednjem koji je održan 2020. godine i što se mene tiče to više nije taj festival. Te godine od poznatih su jedino bili Artan Lili i E-Play, nije bilo nekih drugih značajnijih imena. Ustvari, možemo reći da još od 1991. niko ko je nastupao na Omladinskom festivalu nije napravio neku značajniju karijeru izuzev ta dva benda.

Foto: Nino Željko Jelenski

• Kada si došao na ideju da pišeš knjigu o festivalu i šta je bio konkretan povod za to?

Pre pet godina je to počelo, može se reći da me je privukla lista bendova koji su učestvovali na "Omladini", a posebno to što je učestvovala grupa Laufer, odnosno Damir Urban '88. godine.

• Zašto baš Laufer?

Pa tražio sam tu pesmu ("Ona se zove nebo", op. autora) hteo sam da je imam u svojoj arhivi, počeo sam da istražujem ko je to objavio i kada sam video kakvi su značajni i jaki bendovi tu učestvovali, došao sam na ideju da tako nešto odradim. Možda deluje da je malo čudan povod, ali tako je bilo. (smeh)

• S obzirom da je festival pokrenut davne 1961. godine, u decenijama koje će potom doći zaista se mnogo toga dogodilo na njegovoj pozornici. Da li je bilo teško posložiti sve te kockice i svesti materijalne greške na minimum, koliko ima pisanih tragova o samom festivalu?

Pa ako se vratimo na sam početak stvari ovako stoje: Za 1961. ne postoje pisani tragovi, ne znaju se imena svih učesnika, jedino se zna da je Kornelije Kovač pobedio i da su i svi ostali izvođači bili iz Subotice.

• Nisi mogao ni kroz razgovor, recimo sa Kornelijem, da nešto saznaš o ostalim izvođačima?

Pa da budem iskren, Kornelije nije bio raspoložen za neku saradnju u tom smislu, pa sam više komunicirao sa Mihajlom Kovačem, njegovim bratom, koji je takođe bio učesnik na festivalu.

Foto: Istorijski Arhiv Subotica

• Malopre smo pomenuli ploče koje su objavljene i koje na pravi način svedoče o mnogo čemu u vezi festivala, ali takođe čine i svojevrsni presek ex Yu scene. Međutim, ti si otišao korak dalje, pa si prikupio neke do sada neobjavljene snimke do kojih si mogao da dođeš, a koji će se naći na nekoliko diskova u okviru ovog izdanja.

Tako je, biće više CD-ova, jer ima preko sto pesama, s tim što od tog ukupnog broja oko trideset pesama nikada do sada nisu objavljene.

• Sjajno. Time si sve to zaokružio koliko god je to bilo moguće. Kako je teklo sve to u vezi prikupljanja kompozicija?

Pa bilo je trenutaka kada je to išlo zaista lako, ali bilo je i određenih poteškoća, ali opet sve u svemu, završilo se bolje nego što sam očekivao da će biti. Bilo je mučnih situacija, neki izvođači su se baš tome protivili, ali bilo je i onih gde su ljudi sa zadovoljstvom davali snimke.

• Koji su razlozi, po tvom mišljenju, zbog kojih neki muzičari nisu hteli da daju snimke? Možda nisu želeli da obelodanjuju ono što su bili nekada, u odnosu na ono što su danas?

Pa otprilike da je tako, a tu je prisutna i sebičnost, slava... ali sve se to u neku ruku iskristalisalo i na svu sreču prikupljeno je sasvim dovoljno snimaka.

• Koji je najstariji snimak, od tih koji do sada nisu objavljeni?

Najstariji je iz '63. godine. Izvođači su Mirjana Beširević i Vladislav Kanić.

• Možeš li ukratko reći nešto o samoj knjizi, o fotografijama koje će se tu naći, ko je izdavač i slično?

U početku je plan bio da sve bude objedinjeno i da se i knjiga i diskovi pojave zajedno. Međutim, došlo je do promene pa će prvo biti objavljeno CD izdanje do kraja 2022. a početkom sledeće godine planirano je da knjiga bude u knjžarama. Što se tiče fotografija, one su u priličnoj meri sačuvane do sredine osamdesetih, ali već od tada gubi im se trag. Do '85. godine bilo je lako pronaći fotografije, ali već od sledeće godine pa nadalje to je bilo dosta teže jer ih jednostavno nema u Istorijskom arhivu Subotice. Od šezdeset četvrte-pete do sredine osamdesetih, sačuvani su čak i negativi pa su fotografije za knjigu razvijane sa njih, što je svakako doprinelo samom kvalitetu. Što se izdavača tiče, to je zajedničko izdanje Multimedie u saradnji sa PGP-om, Croatiom Records i ZKP Ljubljana i shodno tome biće pokriveno za celu bivšu Jugoslaviju.

• Gde će biti održana prva promocija? Kao logični gradovi nameću se Beograd ili Subotica, a s obzirom da je to zajedničko izdanje verujem da se planiraju promocije i van Srbije.

Još uvek nije sasvim sigurno da li ćemo sa promocijama krenuti od Subotice ili Beograda, ali najverovatnije da će to ipak biti Beograd. Nakon toga u planu su promocije na području cele bivše Jugoslavije.

• Jedva čekam da knjigu držim u rukama, a sve ukazuje da će to biti značajno delo kada je ex jugoslovenska scena u pitanju, pa me interesuje da li možda razmišljaš da nakon ove knjige, promocija i svega ostalog što ide uz to, kreneš i u neku novu avanturu pisanja?

To je vrlo moguće, imam nekih ideja, ali sada sam fokusiran da što bolje promovišem "Omladinu" pa ćemo potom videti šta i kako dalje.

(Telegraf.rs)